Kada je Gorska služba spasavanja Srbije pronašla dvogodišnju devojčicu nestalu u Ubu svi su ih tapšali po ramenima. Kao i uvek kada uspešno obave neku akciju. Međutim, ova neprofitna organizacija volontera i entuzijasta od države ne dobija nikakvu pomoć
„Računajte na nas 24 časa dnevno, 365 dana u godini“ – ovako glasi slogan Gorske službe spasavanja Srbije (GSS). Oni su dobrovoljna i neprofitna organizacija koja postoji još od 1952. godine. Volonteri specijalci pomažu onima koji se nađu u životnoj opasnosti.
Aktivnih članova je između 250 i 350, a ukupno ih ima preko 1000.
Dimitrije Ostojić je spasilac i član Upravnog odbora GSS-a. Za „Vreme“ objašnjava da bi neko bio aktivan član pored utvrđivanja znanja iz pružanja prve pomoći i tehničkih disciplina, neophodno je da bude spasilac sa važećom licencom.
Svako sebe daje koliko može
„Recimo ukoliko neko ima puno privatnih obaveza ove godine, on neće overiti licencu jer neće moći da se bavi toliko GSS-om. Na kraju, ipak smo volonterska organizacija i svako daje sebe koliko može“, objašnjava Ostojić.
Međutim, u ekstremnim situacijama, poput velikih prirodnih nepogoda, GSS angažuje sve spasioce pa i one „pasivne“. Takav slučaj je bio tokom poplava u Obrenovcu.
Večina članova GSS-a je zaposlena, a poslodavci uglavnom imaju razumevanja za njihovo odsustvo sa posla.
„Moje iskustvo je veoma pozitivno. Gde god da sam radio uvek sam imao razumevanje poslodavaca da kada su neki hitni slučajevi mogu da uzmem slobodan dan neplanirano ili duže ostanem na terenu.”
Saradnja sa institucijama
GSS najčešće učestvuje u akcijama na skijalištima u Srbiji. I to na Kopaoniku, Zlatiboru i Staroj planini. Pružaju pomoć tokom gubljenja i povreda.
Drugi domen jesu portage za nestalim licima, kao što je nedavno bila akcija kada je nestala devojčica u Ubu i kada je bio aktiviran sistem „Pronađi me”. Akcija je uspešno sprovedena uz tim sa potražnim psima.
Pored toga postoje i vrhunski obučeni timovi za tehnička spasavanja sa stena i iz speleo objekata, kao i timovi za spasavanje na brzim vodama.
Da li u ovakvim situacijama imaju saradnju sa institucijama?
Ostojić kaže da njihovo angažovanje često inicira Sektor za vanredne situacije ili MUP Srbije. Međutim, ta saradnja mogla bi da bude i bolja.
„Naši potencijali se ne koriste maksimalno”, naglašava sagovornik „Vremena”.
To nije uvek bilo tako. Kada je načelnik Sektora bio Predrag Marić saradnja je bila daleko bolja.
„On je, između ostalog, prepoznao našu vrednost i mnogo bliže nas je uključio u rad Sektora za vanredne situacije. I onda je ta saradnja posle njegove smrti nekako splasnula. Nije da ne postoje kontakti, ali sistemski mislim da nemamo neku saradnju koja se tiče kvalitetnih zajedničkih obuka i kvalitetne koordinacije, pravljenja planova šta ko u kojoj situaciji radi. Pride, mi ne dobijamo nikakvu finansijsku pomoć ili pomoć u opremi”, objašnjava Ostojić.
GSS bez stalnog finansijskog priliva
Ostojić navodi da pre svega opstaju zahvaljujući sponzorima.
„Osim pomoći pojedinaca, članova koji plaćaju članarinu, donacija i nekih komercijalnih ugovora koji se tiču obezbeđivanja nekih događaja ili rada u nekim sredinama, mi nemamo stalan priliv novca.”
Dalje kaže da, na primer, jedno nosilo za nošenje povređenih na nepristupačnom terenu košta između 5.000 i 8.000 evra, a da je neophodno da u svakoj njihovoj stanici u Srbiji imaju bar jedno takvo nosilo.
„To je samo jedna od stvari u čitavom nizu opreme koja je izuzetno skupa. Tako da nam je jedan od najvećih problema što nismo prepoznati u nekom zakonu, što ne dobijamo nikakvu pomoć od države. U jednom trenutku, 2011/2012. godine, dobijali smo neku pomoć, ali to je ubrzo ukinuto. To je bio period našeg procvata gde smo mnoge stvari uradili sistemski na bolje”, naglašava naš sagovornik.
Dodaje da sa minimumom ulaganja GSS može puno da doprinese sistemu bezbednosti zemlje.
Na pitanje da li postoji inicijativa da se zakonski reši ovakvo stanje, Ostojić kaže da ne postoji.
„Celo rukovodstvo GSS-a ima utisak da nas sistemski u državi niko ne prepoznaje. Svi nas potapšu po ramenu kada se neka akcija odradi dobro ili kada da rezultate kao što se desilo sa devojčicom koja je nestal u Ubu“, zaključuje naš sagovornik.
„Ali u isto vreme niko ništa konkretno ne preduzima da nam se omugući stabilan rad, kako bi svi volonteri i ljudi koji istinski vole ovaj posao mogli da se još bolje i još relaksiranije posvete tome”.
Jelenko Pijevac uhapšen je zbog sumnje da je početkom novembra napao novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković u šatorskom kampu ispred Skupštine u Beogradu, znanom kao Ćacilend
Republički geodetski zavod saopštio je danas da su građani podneli više od 420.000 prijava od 8. decembra, kada je počela prijava u okviru procesa „Svoj na svome“ - evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti
Na društvenim mrežama se pojavljuju AI generisani snimci lekara i javnih ličnosti koji žele da vam kažu „istinu” o farmaceutskoj industriji i da vam „zavaljaju” preparate za mršavljenje sumnjivog porekla
„Čini se da se optužba rukovodila ogorčenjem javnosti zbog pada nadstrešnice, a ne činjenicama kojima raspolaže u predmetu, jer je postupak obustavljen zbog nepostojanja opravdane sumnje“, kaže za „Vreme“ javni tužilac Goran Ilić
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
