Dok susnežica provejava, studenti Fakulteta dramskih umetnosti, pešaka preko Gazele završavaju blokadu saobraćajnice
„FDU, ovamo“, uzvikuje visoki mladić u crinim pantalonam i jakni iste boje preko koje nosi narandžasti fluorescentni prsluk.
Na njegov poziv na mestu gde se Mostarska petlja uliva u novobeogradsku traku mosta Gazela u Beogradu, prilazi mu nekoliko desetina studenata.
Neki od njih preko jakni i kaputa nose iste prsluke kao i on, samo u drugoj boji.
Na poleđini belih prsluka velikim latiničnim slovima ispisano je FDU – skraćenica Fakulteta dramskih umetnosti.
Pre nekoliko minuta kazaljke na satu otkucale su 15 časova. Blokada Mostarske petlje je završena, a okupljeni se sa svih prilaza mostu slivaju ka različitim delovima grada.
Studenti u grupama, u zavisnosti od fakulteta s kog su, nastavljaju ka njihovim visokoškolskim ustanovama. Organizovani su i prate uputstva koja im neki među njima daju.
Peške preko Gazele
Ekipa sa FDU-a kreće preko Gazele.
Nisam studentkinja odavno, nisam studirala ni dramske umetnosti, ali odlučujem da im se pridružim.
Dok susnežica provejava i preovladavaju kapi kiše, krećemo preko mosta, kolovoznom trakom.
Saobraćaj još nije krenuo, pa se može preko mosta onuda kuda inače pešačima kretanje nije dozvoljeno.
Nekoliko studenata nosi na ramenima umotane transparente kojima su do pre nekoliko minuta zauzimali čitavu saobraćajnicu i hoda dalje ka Novom Beogradu gde se nalazi njihov fakultet.
„Idemo do faksa?”, pitam jednu studentkinju.
„Da, idemo”, odgovara mi.
Napolju je tri stepena iznad nule, hladno je i nije prijatno hodati iznad reke, ali hladnoća ih ne sprečava u njihovoj nameri da održe blokade i proteste nadalje.
Žaleći se na hladnoću, jedna studentkinja pita drugaricu: „Ko je rekao da idemo peške?”
Ne odgovara joj. Nastavljaju dalje.
Desetak metara od njih zastaje druga grupa i poziva ostale da naprave zajedničku fotografiju.
Nisu se sasvim okupili, ali napravljen je bar jedan selfi.
Čujem kako prepričavaju priče roditelja o protestima devedesetih.
Njihove razgovore prekidaju reči dečka s megafonom u ruci.
„Svi desno, sklonite se s kolovoza, pušten je saobraćaj!”
Preskačući ne toliko nisku zaštitnu ogradu, svi prelaze u deo van kolovoza, makar dok ga ima.
Posle nekoliko minuta prolazi prvi automobil, a nekoliko desetina metara napred završava se izdvojeni deo, pa se opet mora preko zaštitne ograde i na kolovoz.
Lagano, uz ogradu, studenti nastavljaju dalje.
Saobraćaj u suprotnoj traci, sa Novog Beograda prema starom delu glavnog grada Srbije, sada je već dosta gust.
Na desnoj strani tek po koje vozilo.
Mostu se nazire kraj, a jedna grupa studenata već je stigla do Sava centra.
Stali su tamo. Čini se da je tu zborno mesto.
Autobus
Sada je i ova saobraćajna traka dosta punija; automobili i po koji autobus prolaze pored nas. Čuju se sirene. Nisam sigurna da li nas vozači pozdravljaju ili negoduju. Ali to sada nije ni važno.
Grupa je spremna da se isključi sa mosta i pređe ka Sava centru, ali udesno skreću i automobili, a približava se i jedan autobus koji dajući desni pokazivač želi da skrene na tu stranu.
Zaustavlja se i pokazuje grupi da imaju prvenstvo prolaza.
Iza njega je nekoliko automobila, ali to ga ne sprečava da propusti grupu mladih da nastavi napred.
Dečko s megafonom u rukama govori studentima da požure, pozdravljajući vozača autobusa.
Sada su svi na autobuskom stajalištu kod Sava centra.
„Je l’ ušao neko od naših?”, pita dečko u crnoj jakni i fluorescentnom narandžastom prsluku pokazujući na autobus broj 70 koji upravo kreće sa stajališta.
Odavde, neki odlučuju da nastave pešaka dalje ka fakultetu.
Većina, ipak, nastavlja gradskim prevozom.
Na satu je 15:35, protest je završen, ali ne i njihova blokada fakulteta.
U osnovnoj školi „Banović Strahinja“ na Banovom brdu preliva se provereni recept režima osmišljen u "Petoj" i "Jovinoj" gimnaziji - nastavnike i roditelje prijavljuju policiji, obesmišljava se konkurs za direktora, održavaju se sednice van škole
Smeštaj u državnim domovima za stare poskupeo je i do 50 odsto, dok su penzije porasle znatno manje. Za mnoge porodice to znači da računica starosti postaje sve teža
Uz dva postojeća portala istog imena, na kioske sada stiže i nedeljnik „Kompas”, koji obećava „analizu u i razumevanje društvenih procesa“. Iz najave prvog broja već se može naslutiti na koju će stranu da vuče
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić kaže da je potpuno netačno saopštenje kojim ga pojedini studenti optužuju da je rad sa stručnom grupom usmeravao na „neprimeren“ način
Nekoliko desetina studenata i profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) okupilo se na skupu u Severnoj Mitrovici zbog neizvesne sudbine ove obrazovne ustanove. Neki drugi građani pili su za to vreme kafu na mitrovačkom šetalištu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
