U nameri da zainteresuje učenike srednjih škola da upišu smerove za deficitarna zanimanja, Vlada donela uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, radi pružanja podrške učenicima koji će biti upisani na trogodišnje i četvorogodišnje dualne obrazovne profile na kojima se školuju za deficitarna zanimanja.
Prema toj Uredbi, država će od septembra za svakog od njih, bez obzira da li imaju praksu u kompaniji ili ne, izdvojiti po 5.000 dinara mesečno tokom svih devet meseci trajanja školske godine.
A kada počne praksa, osim 5.000 dinara đaci će dobijati i nadoknadu od kompanija za svaki dan proveden na praksi. Prema Zakonom o dualnom obrazovanju to je 70 odsto minimalne cene rada po satu, odnosno 4500 dinara dnevno. Učenici starijih razreda, koji imaju više časova prakse, mogu od firme u kojoj se obrazuju mesečno da prime i do 30.000 dinara.
Prema podacima Privredne komore Srbije, trenutno su deficitarna zanimanja u građevinarstvu: varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, rukovaoci građevinskim mašinama.
U tekstilnoj industriji nedostaju šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekstilnih mašina, a u trgovini i ugostiteljstvu nema prodavaca, mesara, pekara, konobara, kuvara, sobarica i recepcionera.
U deficitu su i vozači kamiona i autobusa, stolari, bravari, alatničari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri, tapetari, operateri na CNC mašinama, mehanotroničari, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari…bravari zavarivači, keramičari….
U srednjim školama trajno su ugašeni smerovi za stakloresce, za kožare, obućare, armirače… a i oni su deficitarni.
Srednjoškolci smerova na kojima se uče zanati nakon diplomiranja se lako zapošljavaju i imaju veće plate od svojih profesora. Praksa govori da su sva ta zanimanja deficitarna i u Evropi, te da oni, sa srpskom diplomom, odlaz u druge zemlje d tamo rade za vidno višu platu.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
