„Trudimo da na papiru ispunjavamo neke forme, u praksi se novinari ne osećaju bezbednije, nezavisni mediji imaju lošije uslove za opstanak i pluralizam medijskog sadržaja je ugroženiji nego do sada“, kaže za „Vreme“ generalna sekretarka NUNS-a Tamara FIlipović
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) obeležava danas 30 godina rada predstavljanjem godišnjeg pregleda stanja slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji.
Na skupu pod nazivom „Glasovi istine – 30 godina NUNS-a“, biće predstavljeni rezultati izveštaja „Indikatori za nivo slobode medija i indeks bezbednosti novinara 2023“.
Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović za “Vreme” kaže da rezultati izveštaja pokazuju da forme ispunjavamo, ali da nam suština u realnosti stalno izmiče. Prošle godine menjani su zakoni o javnom informisanju i elektronskim medijima i uspostavljen je u nekoliko prethodnih godina sistem brzog prijavljivanja napada i pretnji na novinare.
Međutim, kaže naša sagovornica, brojke govore suprotno, to jest da se broj pretnji i napada ne smanjuje.
Džabe smo krečili
“Osuđujuće presude su i dalje na godišnjem nivou oko 10 posto i to zapravo govori da uspostavljamo neke mehanizme koji se slabo primenjuju u praksi, a isto to važi i za zakone. Izmenili smo zakone, međutim, kada je u pitanju REM on je pasivniji nego ikada pre, kada je u pitanju Zakon o javnom informisanju dosta energije smo uložili u preciziranje i bolje definisanje projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od interesa za javnost, a sada se suočavamo sa time da opštine u ovoj godini masovno smanjuju budžete za projektno sufinansiranje i očigledno traže novi način finansiranja podobnih medija“, objašnjava Filipović.
Dodaje da su to neki prvi pokazatelji koji govore da smo „džabe krečili“.
Stanje slobode medija u Srbiji
I domaći, ali i međunarodni izveštaji pokazuju da sloboda medija pada već 10 godina unazad.
“Negde 2014. godine smo dostigli neki nivo slobode medija i popeli se na tim međunarodnim listama Reportera bez granica, Fridom hausa, a od tada do danas smo svake godine sve lošiji i lošiji.“
Iako se, kaže Filipović, trudimo da na papiru ispunjavamo neke forme, u praksi se novinari ne osećaju bezbednije, nezavisni mediji imaju lošije uslove za opstanak i pluralizam medijskog sadržaja je ugroženiji nego ikada do sada.
Naša sagovornica objašnjava i da se ne samo kod nas, već i globalno promenio medijski pejzaž, samo poimanje medija, način funkcionisanja, te da je razvoj digitalnog sveta stvorio jedno potpuno novo okruženje za funkcionisanje medija u kome ne samo da se Srbija ne snalazi, već je nivo slobode medija i globalno u padu.
„Sve više su rasuti neki partikularni interesi, država pokušava na sve načine da kontroliše i da zarobi medije. To je nešto s čime se mi u našoj zemlji susrećemo već poslednjih 30 godina i više od toga. Nekako nismo uspeli da stvorimo tu neku bazu koja bi nam omogućila da branimo te osnovne postulate slobode medija i da javni interes preovladava u medijima“, ukazuje Filipović.
Zbog toga u poslednjih deset godina, kaže ona, sve vreme beležimo pad iako se borimo na sve moguće načine da uspostavimo neko novo okruženje za rad naših kolega i koleginica i uopšte funkcionisanja medija.
Poziv na solidarnost
Konačno, Filipović zaključuje da borba tek predstoji i poziva „sve naše koleginice i kolege da stojimo solidarno i da se zajednički borimo za te neke vrednosti koje zapravo obeležavaju našu profesiju, a to je borba za javni interes i za javni prostor“.
Nezavisno udruženje novinara Srbije osnovano je 26. marta 1994. godine u beogradskom Domu omladine.
Osnivačkoj skupštini prisustvovalo je 350 novinara iz cele Srbije, a danas to udruženje okuplja više od 2500 članova.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
