„Trudimo da na papiru ispunjavamo neke forme, u praksi se novinari ne osećaju bezbednije, nezavisni mediji imaju lošije uslove za opstanak i pluralizam medijskog sadržaja je ugroženiji nego do sada“, kaže za „Vreme“ generalna sekretarka NUNS-a Tamara FIlipović
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) obeležava danas 30 godina rada predstavljanjem godišnjeg pregleda stanja slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji.
Na skupu pod nazivom „Glasovi istine – 30 godina NUNS-a“, biće predstavljeni rezultati izveštaja „Indikatori za nivo slobode medija i indeks bezbednosti novinara 2023“.
Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović za “Vreme” kaže da rezultati izveštaja pokazuju da forme ispunjavamo, ali da nam suština u realnosti stalno izmiče. Prošle godine menjani su zakoni o javnom informisanju i elektronskim medijima i uspostavljen je u nekoliko prethodnih godina sistem brzog prijavljivanja napada i pretnji na novinare.
Međutim, kaže naša sagovornica, brojke govore suprotno, to jest da se broj pretnji i napada ne smanjuje.
Džabe smo krečili
“Osuđujuće presude su i dalje na godišnjem nivou oko 10 posto i to zapravo govori da uspostavljamo neke mehanizme koji se slabo primenjuju u praksi, a isto to važi i za zakone. Izmenili smo zakone, međutim, kada je u pitanju REM on je pasivniji nego ikada pre, kada je u pitanju Zakon o javnom informisanju dosta energije smo uložili u preciziranje i bolje definisanje projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od interesa za javnost, a sada se suočavamo sa time da opštine u ovoj godini masovno smanjuju budžete za projektno sufinansiranje i očigledno traže novi način finansiranja podobnih medija“, objašnjava Filipović.
Dodaje da su to neki prvi pokazatelji koji govore da smo „džabe krečili“.
Stanje slobode medija u Srbiji
I domaći, ali i međunarodni izveštaji pokazuju da sloboda medija pada već 10 godina unazad.
“Negde 2014. godine smo dostigli neki nivo slobode medija i popeli se na tim međunarodnim listama Reportera bez granica, Fridom hausa, a od tada do danas smo svake godine sve lošiji i lošiji.“
Iako se, kaže Filipović, trudimo da na papiru ispunjavamo neke forme, u praksi se novinari ne osećaju bezbednije, nezavisni mediji imaju lošije uslove za opstanak i pluralizam medijskog sadržaja je ugroženiji nego ikada do sada.
Naša sagovornica objašnjava i da se ne samo kod nas, već i globalno promenio medijski pejzaž, samo poimanje medija, način funkcionisanja, te da je razvoj digitalnog sveta stvorio jedno potpuno novo okruženje za funkcionisanje medija u kome ne samo da se Srbija ne snalazi, već je nivo slobode medija i globalno u padu.
„Sve više su rasuti neki partikularni interesi, država pokušava na sve načine da kontroliše i da zarobi medije. To je nešto s čime se mi u našoj zemlji susrećemo već poslednjih 30 godina i više od toga. Nekako nismo uspeli da stvorimo tu neku bazu koja bi nam omogućila da branimo te osnovne postulate slobode medija i da javni interes preovladava u medijima“, ukazuje Filipović.
Zbog toga u poslednjih deset godina, kaže ona, sve vreme beležimo pad iako se borimo na sve moguće načine da uspostavimo neko novo okruženje za rad naših kolega i koleginica i uopšte funkcionisanja medija.
Poziv na solidarnost
Konačno, Filipović zaključuje da borba tek predstoji i poziva „sve naše koleginice i kolege da stojimo solidarno i da se zajednički borimo za te neke vrednosti koje zapravo obeležavaju našu profesiju, a to je borba za javni interes i za javni prostor“.
Nezavisno udruženje novinara Srbije osnovano je 26. marta 1994. godine u beogradskom Domu omladine.
Osnivačkoj skupštini prisustvovalo je 350 novinara iz cele Srbije, a danas to udruženje okuplja više od 2500 članova.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
