Poruke sa protesta: Dizajn novog društva

„Budućnost počinje sada“, pisalo je na jednom transparentu koji se mogao videti u petak tokom generalnog štrajka, kad je prvi put veliki deo Srbije i zaista stao. Ove reči, koliko god bile opšte, dobro opisuju trenutak u kome su studenti i učenici pokrenuli promene i što je najvažnije, svojom mudrošću, hrabrošću i istrajnošću, vratili ono što smo mislili da je nepovratno izgubljeno – nadu.

Vratili su studenti i kreativnost i duh u javni prostor, pa su ulice, kao nekada, postale mesto odakle se šalju ozbiljne, precizne, ironične i duhovite poruke. Neke podsećaju na aforizme i satiru, druge su šaljive, treće u nekoliko reči sažimaju ozbiljne društvene probleme. Efektno i ubojito, kao na transparentu „Na koji broj se šalju poruke za lečenje države?“

Studenti reaguju u trenutku na izjave vlasti i aktuelne događaje i s lakoćom prelaze preko pretnji („daj nam kobre da se igramo“) a umesto govora mržnje kao načina komunikacije vlasti tokom proteklih dvanaest godina, poručuju da „dizajniraju novo društvo“ i „vreme je za NOVO vreme“.

Mladima je sve jasno i zato kažu: „Za našu decu, ali sad ozbiljno“. Tu je i retoričko pitanje koje uokviruje građansku neposlušnost: „Kakvo je vreme danas? Krajnje“. Ne padaju na jeftine trikove i nepristojne ponude vlasti i kažu „neću zimsku bajku, več srećnu majku“. Stanje u državi opisuju na svoj način: „Ništa ovde nije top, Vučiću stop“ i „Kvarno ko šupalj zub“. I pozivaju na odgovornost, jer „Nisam Dostojevski, ali gde je zločin, tu je i kazna“. Umesto indoktrinacije režimskih medija, poručuju „razmišljaj svojom glavom, dok nešto ne padne na nju“, „fakultet misli kritički“ i „mislim, dakle, protestvujem“.

Protest ispred javnog servisa posebno je inspirativan, pa su se i tokom generalnog štrajka na lokaciji Takovska 10 mogli videti transparenti sa kojih se poručuje čuveno „Ne lažite mi babu“, kao i „RTS proizvodi bes“ i „Kako se akcentuje blokada?“. Dok pišemo ove redove, studenti ispred RTS-a skandiraju „Pustite nas uživo!“.

Energija se od studenata i srednjoškolaca prelila i na druge društvene grupe. Svako reaguje u skladu sa svojom profesijom. „Nije umetnički ćutati“ – a upravo su brojni umetnici u prvim redovima protesta. Svi kolektivno poručuju „Odsvirali ste svoje“, dok filmski autori, distributeri i prikazivači u generalnom štrajku kratko i jasno kažu „Pukao nam je film!“. Advokati su posebno glasni. Na epitete kojima ih časti vrh vlasti, uzvraćaju: „Mi nismo rulja, ali ti jesi hulja“ i otkrivaju „Hulja je Oskar“. Ustala je i IT zajednica, koja zahteva „vreme je da uklonimo bag“.

Institucije i ustanove kulture su stale uz studente, bar na jedan dan. Tako je na zgradi Zavoda za zaštitu spomenika kulture osvanulo „Zavod je uz studente“. Narodna biblioteka je bila još direktnija u kritici stanja u kulturi, s natpisima „kultura je na ivici“ i „nedostižan 1%“ (budžet za kulturu).

Šta će biti dalje? Videćemo da li „bez revolucije, nema evolucije“, ali i „pamtićemo i ko je ćutao“. Mnogo toga se u ovom trenutku ne može predvideti, ali jedno je izvesno: sudeći samo po porukama sa protesta, nešto se već promenilo.