Žene u Srbiji su već 50 godina žrtve akušerskog nasilja u porodilištima. Do danas se nije mnogo toga menjalo, osim tržišta, pa u privatnoj bolnici porodilja plaća nekoliko hiljada evra da niko ne viče na nju. A ni to nije garancija
Organizacija „Centar za mame“ podnela je Ministarstvu zdravlja 15 preporuka za poboljšanje stanja u porodilištima.
Jovana Ružić iz te organizacije rekla je za RTS da je začuđujuće da se i dalje priča o problemu akušerskog nasilja, a da žene već 50 godina svedoče o lošim iskustvima i da moramo da razumemo kako lekari dođu od „želim da pomognem“ do „kravo jedna, odalamiću te“.
Preporuke za poboljšanje stanja u porodilištima, koje je „Centar za mame“ predao Ministarstvu zdravlja, odnose se i na psihičko i na fizičko stanje trudnica i porodilja, kao i na stanje u porodilištima i bolnicama.
Milena Kostić na internetu poznatija kao Mama iz magareće klupe, dula i porođajna edukatorka kaže za “Vreme” da se buduće mame opredeljuju za porođaje u privatnim bolnicama, u potrazi za ljubaznošću.
“U radu sa trudnicama i porodiljama, zaključila sam da su one koje se opredeljuju za porođaje u privatnim ustanovama pretežno žene koje ili same imaju loša iskustva iz državnih porodilišta ili su čule previše takvih iskustava i žele da ih izbegnu. Motiv im je da imaju uz sebe osobu od poverenja tokom porođaja, da li partnera ili dulu. A tek negde na trećem mestu je želja da tokom porođaja imaju iskustvo po svojim željama”, kaže Kostić.
Ona objašnjava da u Srbiji većinom ova treća stavka nije dovoljno osvešćena, jer trudnice nisu informisane kako izgleda porođaj, šta sve utiče na njega i šta nam tokom njega pomaže ili odmaže.
Edukacija trudnica
“U inostranstvu se više radi na toj edukaciji i pomaže trudnici da definiše kakav uopšte želi porođaj. Tako se i ocena iskustva samog porođaja ne razlikuje mnogo da li se odigrao u državnoj ili privatnoj ustanovi. Ali kad uporedimo ukupnu ocenu iskustva u Srbiji, porodilje u privatnim ustanovama cene ljubaznost, pristupačnost osoblja, higijenu, udobnost i pratnju na porođaju”, kaže naša sagovornica.
Kada biraju da se porode u privatnoj bolnici, trudnice su uglavnom spremne da plate da se poštuju njihove porođajne želje. Nekada ih, međim, ni lekari u privatnim ustanovama ne uvaže.
“Žene iznenadi da se sami protokoli od prijema u ustanovu do otpusta malo razlikuju od državnih, kao i da je mali broj zdravstvenih radnika spreman da sasluša i poštuje ženine želje za porođaj. To ne iznenađuje ako uvidimo da i u privatnoj bolnici rade isti ljudi koji su do skoro radili u državnim ustanovama i verovatno ne umeju ili ne žele da menjaju pristup i koncept rada”, kaže Kostić.
Industrija ljudskog dostojanstva
Često žene pričaju da će svakako proći loše, ali da bar ne žele da neko viče na njih i da zato idu kod privatnika.
“Zašto je teško pokazati malo ljudskosti i ljubaznosti i u državnoj praksi, ne znam. Mislim da opravdavanje u manjku broja osoblja, prevelikom obimu posla, birokatskom delu posla koji je prebačen na lekare, ne bi smelo da postoji. Jer ljubaznost ne košta ništa, a nije teško naučiti i malo strpljenja”, pita se Kostić.
Nedostatak dobre volje
Ono što je potrebno da se preduzme kako bi se unapredile prakse u Srbiji i olakšalo ženama da prođu kroz trudnoću i porođaj, samo se čini kao jednostavno rešenje.
“Samo bi trebalo spoznati da je trudnica režiser svega i pružiti joj podršku, ali to zahteva i dobru volju, a nisam sigurna da ima dovoljno ljudi koji bi to sproveli. Kao prvo, neophodno je revidirati prakse koje se koriste u protokolima u ustanovama. Mnoge od njih se nigde ne koriste ili se ne preporučuju jer je još pre 50-60 godina utvrđeno da ne doprinose boljitku ishoda porođaja ili da su čak štetne. Ipak, u našim porodilištima se sprovode”, kaže Kostić.
Dodaje da je potrebna dodatna edukacija zdravstvenih radnika, u skladu sa tim da je porođaj fiziološki čin koji ponekad zahteva medicinsku intervenciju, a ne visoko rizičan medicinski čin koji može da se završi smrtnim ishodom.
“Pratnja na porođaju se u mnogim studijama i istraživanjima ističe kao jedan od odlučujućih faktora za lep utisak sa porođaja, smanjene šanse da će se završiti carskim rezom i da će trajati kraće. Pratnja bi trebalo da bude podrške za trudnicu i porodilju, da je na bodri na svaki način, da bude posvećena njoj, a ne da bude neki vid stražara. Ovde se često argumentuje kako nam porodilišta nisu tako projektovana, ali obični paravani su više nego dovoljni da se ovo reši”, zaključuje Kostić.
U porodilištima u Srbiji još uvek nije svuda rešeno pitanje pratnje na porođaju. U privatnim bolnicama je to moguće – uz doplatu.
„Sve što pamtim je da su migranti prolazili, sedeli na zemlji, neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve čega se sećam. Bilo bi neprijatno šetati pored te reke. Kao da živite u kamenom dobu“, opisao je vlasnik kompanije Igl Hils Mohamed Alabar kako pamti lokaciju na kojoj je sagradio Beograd na vodi
Korisnicima koji su u svojim privatnim porukama na Viberu koristili reči kao „pare“ ili „plata“, počele su da iskaču reklame za keš kredit Procredit banke
U proteklih nekoliko dana pojavili su se navodi o pomoru životinja u zoološkom vrtu na Paliću. Deo zaposlenih krivi rukovodstvo, uprava odbacuje optužbe
Redakcije nedeljnika „Vreme“ i dnevnog lista „Danas“ posetili su studenti treće i četvrte godine sportskog novinarstva Fakulteta za sport
„Otpor studenata i profesora DUNP-a je toliko snažan, čist i pravedan da nužno izaziva strah i zavist vlasti", naveli su glumci i istakli da studenti i profesori DUNP-a da nisu sami
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
