U petak je javljeno da je na Adi Ciganliji došlo do pomora ribe, da Veterina Beograd istražuje uzrok, a da alasi kažu da je do pomora došlo zato što je Čukarički rukavac zatvoren, da je protok vode dosta slab, što je u letnjim mesecima naročito izraženo kada je nizak vodostaj.
Kažu i da u ovom delu ima i dosta otpadnih voda, te veruju da je razlog nedostatak kiseonika, ali i organsko zagađenje, odnosno otpadne vode iz industrije, naselja ili poljoprivrede.
Možda ove jučerašnje vesti ne bi bilo, da su nadležni obratili pažnju na upozorenje organizacije Beograd u pokretu, još od prošle godine.
Dovoljan je prečistač
Tada su rekli da ukoliko se hitno ne postavi prečistač otpadnih voda na ušću Topčiderke, usled dugogodišnjeg ispuštanja fekalnih, industrijskih i drugih zagađenih voda – doći će do ekološke katastrofe. Niko nije reagovao.
Danas posmatramo posledice nečinjenja.
„Beograd, grad na rekama, ponaša se kao da ga vode ne zanimaju. Rukavci se truju, izvori se betoniraju, kanalizacija se sliva gde ne bi smela, a odgovornost se – razvodnjava. Građani više ne znaju da li šetaju pored vode ili pored biološke bombe“, kažu i podsećaju da ovo nije prvi put.
„Pomori ribe u Čukaričkom rukavcu dešavaju se u pravilnim razmacima: 2009, 2011, 2015… Svake dve do tri godine u letnjim mesecima ista slika: plutaju leševi ribe, voda crna i mutna. Razlog je takođe isti: fekalne i industrijske vode iz Topčiderke, niska cirkulacija u rukavcu, ekstremne temperature, nepostojanje prečistača. A odgovorni – tihi“, kažu u ovoj organizaciji.
Sabirna jama otpada
„Čukarički rukavac je praktično zatvoren sistem bez prirodne cirkulacije. Bez prečistača, on se pretvara u sabirnu jamu za otpadne vode. Ova tragedija nije bila pitanje ‘da li’, već ‘kada’“, poručuju iz organizacije Beograd u pokretu.
Smatraju da „problem nije ni nov ni nerešiv. Ali se gradske vlasti ponašaju kao da ne postoji. Obećanja o zelenoj tranziciji, ekologiji i brizi za reke – prestaju tamo gde počinju konkretni zahtevi“.
Podsećaju i da reka bez života – nije reka.
