Nagli završetak letnjih vrućina i veliko zahlađenje podsećaju nas da je do početka grejne sezone ostalo manje od mesec dana. Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor govori za „Vreme” kako će se kretati cene grejanja, kao i o tome koji metod grejanja je najisplativiji
Ostalo je još nešto malo više od mesec dana do početka zvanične grejne sezone. U javnim energetskim preduzećima širom Srbije u toku su funkcionalne probe sistema za grejanje, kako bi se otklonili eventualni kvarovi na toplanama, kotlarnicama i toplovodnoj mreži.
,,Elektroprivreda Srbije’’, objavila je da završava pripreme za početak grejne sezone i zimu. Kako su istakli, u termoelektrani „Kostolac B“ završen je remont bloka B2 i blok snage 350 megavata je na elektroenergetskoj mreži.
Radovi u proizvodnom i distributivnom sistemu, kao i u toplotnim predajnim stanicama moraju biti završeni do 30. septembra tekuće godine.
Polovina Srbije se greje na drva
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za „Vreme” da, prema najnovijim podacima, čak 50 odsto stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo kao primarni energent.
„Cene ogrevnog drveta bile su dosta povoljnije u odnosu na električnu energiju. Međutim, u poslednje dve-tri godine je i cena drveta znatno porasla”, tvrdi Kapor.
Tu, ipak, postoje određene komplikacije. Ukoliko vrednost ogrevnog drveta naglo skoči, dolazi do toga da se građani vraćaju na grejanje električnom energijom.
„Tako se vrši pritisak na elektroenergetsku mrežu, a ako do toga dođe u periodima kada je potrošnja struje najveća, onda dolazi do velikih gubitaka na elektroenergetskoj mreži”, objašnjava.
Dodaje da su ovi gubici u Srbiji trenutno iznad evropskog proseka, te iznose oko 14 procenata ukupno proizvedene energije, dok je u Evropi taj procenat znatno manji, obično pet do šest odsto.
Osiromašen šumski fond
Kao glavnu posledicu korišćenja ogrevnog drveta kao primarnog energenta u mnogim domaćinstvima, Kapor navodi činjenicu da je od 90-ih godina šumski fond u Srbiji značajno smanjen.
„Preterana ekspoloatacija drveta, još od početka sankcija 90-ih godina, smanjila je šumski fond i onda je došlo i do naglog porasta cene drveta. Pritom, nije bilo većeg pošumljavanja”, priča Kapor.
Šta se najviše isplati?
Na izbor primarnog energenta koji će se koristiti u svrhe grejanja, u velikoj meri utiče i to u kom delu Srbije se domaćinstvo nalazi, koji je objekat u pitanju, kao i to da li je toplotna izolacija objekta kvalitetna.
„Isplati se, tamo gde ima uslova, ugraditi solarne panele i toplotne pumpe. Kada se opredele za ovakav grejni sistem, građani moraju biti spremni na nešto veće fiksne troškove na početku, ali se na duži vremenski period to značajno isplati”, kaže naš sagovornik.
Dodaje da u okviru Ministarstva rudarstva i energetike postoje inicijative da se domaćinstva subvencionišu za izgradnju bolje toplotne izolacije.
Očekuje se poskupljenje
Kada je u pitanju grejanje na električnu energiju, toplane širom Srbije zbog rasta troškova poslovanja i cena energenata, već su povećale cene grejanja od jula ili avgusta do 30 odsto, a neke planiraju da to učine.
Za naplatu po utrošku Beogradske elektrane su predložile da cena varijabilnog dela (energija) za stambeni prostor bude povećana sa 7,33 dinara po kilovatsatu (KWh) na 7,75 dinara po KWh, bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Predlog za poskupljenje grejanja za poslovni prostor je sa 8,94 dinara po KWh na 9,46 dinara po KWh, bez PDV-a.
Beogradske elektrane su predložile da cena fiksnog dela (za snagu), kako za stambeni, tako i za poslovni prostor bude povećana sa 4.862,72 dinara po kilovatu godišnje, na 5.456,72 dinara.
Predlog te toplane je da se kod naplate prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi poveća godišnja cena za stambeni prostor sa 1.449,32 dinara po kvadratu na 1.578,67 dinara po kvadratu, bez PDV-a ili za 8,92 odsto.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
