Nagli završetak letnjih vrućina i veliko zahlađenje podsećaju nas da je do početka grejne sezone ostalo manje od mesec dana. Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor govori za „Vreme” kako će se kretati cene grejanja, kao i o tome koji metod grejanja je najisplativiji
Ostalo je još nešto malo više od mesec dana do početka zvanične grejne sezone. U javnim energetskim preduzećima širom Srbije u toku su funkcionalne probe sistema za grejanje, kako bi se otklonili eventualni kvarovi na toplanama, kotlarnicama i toplovodnoj mreži.
,,Elektroprivreda Srbije’’, objavila je da završava pripreme za početak grejne sezone i zimu. Kako su istakli, u termoelektrani „Kostolac B“ završen je remont bloka B2 i blok snage 350 megavata je na elektroenergetskoj mreži.
Radovi u proizvodnom i distributivnom sistemu, kao i u toplotnim predajnim stanicama moraju biti završeni do 30. septembra tekuće godine.
Polovina Srbije se greje na drva
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za „Vreme” da, prema najnovijim podacima, čak 50 odsto stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo kao primarni energent.
„Cene ogrevnog drveta bile su dosta povoljnije u odnosu na električnu energiju. Međutim, u poslednje dve-tri godine je i cena drveta znatno porasla”, tvrdi Kapor.
Tu, ipak, postoje određene komplikacije. Ukoliko vrednost ogrevnog drveta naglo skoči, dolazi do toga da se građani vraćaju na grejanje električnom energijom.
„Tako se vrši pritisak na elektroenergetsku mrežu, a ako do toga dođe u periodima kada je potrošnja struje najveća, onda dolazi do velikih gubitaka na elektroenergetskoj mreži”, objašnjava.
Dodaje da su ovi gubici u Srbiji trenutno iznad evropskog proseka, te iznose oko 14 procenata ukupno proizvedene energije, dok je u Evropi taj procenat znatno manji, obično pet do šest odsto.
Osiromašen šumski fond
Kao glavnu posledicu korišćenja ogrevnog drveta kao primarnog energenta u mnogim domaćinstvima, Kapor navodi činjenicu da je od 90-ih godina šumski fond u Srbiji značajno smanjen.
„Preterana ekspoloatacija drveta, još od početka sankcija 90-ih godina, smanjila je šumski fond i onda je došlo i do naglog porasta cene drveta. Pritom, nije bilo većeg pošumljavanja”, priča Kapor.
Šta se najviše isplati?
Na izbor primarnog energenta koji će se koristiti u svrhe grejanja, u velikoj meri utiče i to u kom delu Srbije se domaćinstvo nalazi, koji je objekat u pitanju, kao i to da li je toplotna izolacija objekta kvalitetna.
„Isplati se, tamo gde ima uslova, ugraditi solarne panele i toplotne pumpe. Kada se opredele za ovakav grejni sistem, građani moraju biti spremni na nešto veće fiksne troškove na početku, ali se na duži vremenski period to značajno isplati”, kaže naš sagovornik.
Dodaje da u okviru Ministarstva rudarstva i energetike postoje inicijative da se domaćinstva subvencionišu za izgradnju bolje toplotne izolacije.
Očekuje se poskupljenje
Kada je u pitanju grejanje na električnu energiju, toplane širom Srbije zbog rasta troškova poslovanja i cena energenata, već su povećale cene grejanja od jula ili avgusta do 30 odsto, a neke planiraju da to učine.
Za naplatu po utrošku Beogradske elektrane su predložile da cena varijabilnog dela (energija) za stambeni prostor bude povećana sa 7,33 dinara po kilovatsatu (KWh) na 7,75 dinara po KWh, bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Predlog za poskupljenje grejanja za poslovni prostor je sa 8,94 dinara po KWh na 9,46 dinara po KWh, bez PDV-a.
Beogradske elektrane su predložile da cena fiksnog dela (za snagu), kako za stambeni, tako i za poslovni prostor bude povećana sa 4.862,72 dinara po kilovatu godišnje, na 5.456,72 dinara.
Predlog te toplane je da se kod naplate prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi poveća godišnja cena za stambeni prostor sa 1.449,32 dinara po kvadratu na 1.578,67 dinara po kvadratu, bez PDV-a ili za 8,92 odsto.
Strukovna udruženja, sindikati pravosuđa i opozicija upozoravaju da će usvajanjem predloga Uglješe Mrdića biti stavljene van snage ustavne promene i da će nezavisnost tužilaštva biti ozbiljno ugrožena
Od ove godine Čačani će plaćati korišćenje trotoara, parkinga ili saobraćajnice koja vodi do njihovih objekata
Ministarstvo informisanja ukazuje na sadržaje koji se „mogu tumačiti kao indirektan poziv na blokade i aktivnosti usmerene ka narušavanju ustavnog poretka Republike Srbije“, uključujući sadržaje prikazane u seriji „Radio Mileva“
Kako gubitaš poput GSP-a, koji će većinu novca dobijenog iz budžeta Beograda spiskati na plaćanje usluga privatnih prevoznika, može da kupi tramvaje vredne 188 miliona evra
Poslednjih nedelja u apotekama je teško naći fiziološki rastvor. Zašto je došlo do nestašice
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
