Nagli završetak letnjih vrućina i veliko zahlađenje podsećaju nas da je do početka grejne sezone ostalo manje od mesec dana. Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor govori za „Vreme” kako će se kretati cene grejanja, kao i o tome koji metod grejanja je najisplativiji
Ostalo je još nešto malo više od mesec dana do početka zvanične grejne sezone. U javnim energetskim preduzećima širom Srbije u toku su funkcionalne probe sistema za grejanje, kako bi se otklonili eventualni kvarovi na toplanama, kotlarnicama i toplovodnoj mreži.
,,Elektroprivreda Srbije’’, objavila je da završava pripreme za početak grejne sezone i zimu. Kako su istakli, u termoelektrani „Kostolac B“ završen je remont bloka B2 i blok snage 350 megavata je na elektroenergetskoj mreži.
Radovi u proizvodnom i distributivnom sistemu, kao i u toplotnim predajnim stanicama moraju biti završeni do 30. septembra tekuće godine.
Polovina Srbije se greje na drva
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za „Vreme” da, prema najnovijim podacima, čak 50 odsto stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo kao primarni energent.
„Cene ogrevnog drveta bile su dosta povoljnije u odnosu na električnu energiju. Međutim, u poslednje dve-tri godine je i cena drveta znatno porasla”, tvrdi Kapor.
Tu, ipak, postoje određene komplikacije. Ukoliko vrednost ogrevnog drveta naglo skoči, dolazi do toga da se građani vraćaju na grejanje električnom energijom.
„Tako se vrši pritisak na elektroenergetsku mrežu, a ako do toga dođe u periodima kada je potrošnja struje najveća, onda dolazi do velikih gubitaka na elektroenergetskoj mreži”, objašnjava.
Dodaje da su ovi gubici u Srbiji trenutno iznad evropskog proseka, te iznose oko 14 procenata ukupno proizvedene energije, dok je u Evropi taj procenat znatno manji, obično pet do šest odsto.
Osiromašen šumski fond
Kao glavnu posledicu korišćenja ogrevnog drveta kao primarnog energenta u mnogim domaćinstvima, Kapor navodi činjenicu da je od 90-ih godina šumski fond u Srbiji značajno smanjen.
„Preterana ekspoloatacija drveta, još od početka sankcija 90-ih godina, smanjila je šumski fond i onda je došlo i do naglog porasta cene drveta. Pritom, nije bilo većeg pošumljavanja”, priča Kapor.
Šta se najviše isplati?
Na izbor primarnog energenta koji će se koristiti u svrhe grejanja, u velikoj meri utiče i to u kom delu Srbije se domaćinstvo nalazi, koji je objekat u pitanju, kao i to da li je toplotna izolacija objekta kvalitetna.
„Isplati se, tamo gde ima uslova, ugraditi solarne panele i toplotne pumpe. Kada se opredele za ovakav grejni sistem, građani moraju biti spremni na nešto veće fiksne troškove na početku, ali se na duži vremenski period to značajno isplati”, kaže naš sagovornik.
Dodaje da u okviru Ministarstva rudarstva i energetike postoje inicijative da se domaćinstva subvencionišu za izgradnju bolje toplotne izolacije.
Očekuje se poskupljenje
Kada je u pitanju grejanje na električnu energiju, toplane širom Srbije zbog rasta troškova poslovanja i cena energenata, već su povećale cene grejanja od jula ili avgusta do 30 odsto, a neke planiraju da to učine.
Za naplatu po utrošku Beogradske elektrane su predložile da cena varijabilnog dela (energija) za stambeni prostor bude povećana sa 7,33 dinara po kilovatsatu (KWh) na 7,75 dinara po KWh, bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Predlog za poskupljenje grejanja za poslovni prostor je sa 8,94 dinara po KWh na 9,46 dinara po KWh, bez PDV-a.
Beogradske elektrane su predložile da cena fiksnog dela (za snagu), kako za stambeni, tako i za poslovni prostor bude povećana sa 4.862,72 dinara po kilovatu godišnje, na 5.456,72 dinara.
Predlog te toplane je da se kod naplate prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi poveća godišnja cena za stambeni prostor sa 1.449,32 dinara po kvadratu na 1.578,67 dinara po kvadratu, bez PDV-a ili za 8,92 odsto.
Danko Savić i Dejan Braletić uhapšeni su zbog sumnje da su ratovali u Ukrajini u sastavu proruskih jedinica. Policija je tokom akcije „Lugansk“ pronašla oružje, municiju, propagandni materijal i račun od 1,5 miliona evra.
Četvoro ljudi izgubilo je život, a troje je povređeno u saobraćajnoj nesreći na putu Ruma–Irig. Nova tragedija podseća po ko zna koji put na problem bezbednosti na srpskim drumovima, gde se prebrza vožnja, loša infrastruktura i neobeleženi radovi često završavaju smrtnim ishodom
Profesorka istorije Irena Ljubomirović za „Vreme“ kaže da ona i mnoge kolege neće pristati da ih sa Filozofskog fakulteta prebace na protivzakonito i instant skrpljen Fakultet srpskih studija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nikome ništa neće oduzimati preko noći, već daje rok od 50 dana da se pronađe rešenje za vlasništvo u NIS-u
„Javna relativizacija nasilja prema ženama čini Milana Antonijevića neprihvatljivim kandidatom za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“, ukazuju organizacije civilnog društva
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
