U Srbiji je počela obavezna registracija korisnika pripejd kartica mobilne telefonije.
Novi, kao i postojeći pripejd korisnici će moći da se registruju u poslovnicama svojih operatera, dok se još čeka mogućnost onlajn registracije.
Kako god, ko se ne registruje u roku od godinu dana – do 10. februara 2025. godine – neće više moći da koristi karticu osim da pozove hitne službe ili svog operatera.
Registracija za fizička lica podrazumeva ostavljanje podataka kao što su ime i prezime i jedan od podataka kao što su JMBG, broj lične karte, broj putne isprave ili evidencioni broj stranca.
Obavezna registracija predviđena je izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama koji je doneo ovu novinu prošle godine.
Međutim, stručna javnost postavlja pitanje da li je ova zaista neophodno.
Da li se stvarno smanjuje stopa kriminala?
„Obično se kao formalni razlog navodi borba protiv kriminala i naročito organizovanog kriminala, kao i zaštita nacionalne bezbednosti u pogledu sprečavanja i borbe protiv terorizma“, kaže za „Vreme“ Bojan Perkov iz SHARE fondacije.
Ističe da je glavni nedostatak mere to što se onemogućava anonimno komuniciranje svim građanima zbog malog procenta populacije koja vrši krivična dela.
„A ne postoje nepobitni nalazi da ta mera utiče na smanjenje stope kriminala, a naročito organizovanog kriminala. Kao što smo mogli da vidimo na primeru aplikacije Skaj, organizovane kriminalne grupe su svesne mogućnosti nadzora komunikacije i u skladu sa tim menjaju načine na koje deluju i ulažu značajne resurse da se zaštite od krivičnog gonjenja“, navodi Perkov.
Kriminalci, dodaje on, mogu da koriste SIM kartice iz zemalja koje nisu uvele obaveznu registraciju. Postoje i servisi na kojima se može registrovati virtuelni broj telefona koji se potom koristi za registraciju na enkriptovanim čet aplikacijama.
Dodatna birokratija za građane
„Na građane se stavlja dodatna obaveza, jer iako je prema pravilniku moguća elektronska registracija, sva je prilika da će većina ljudi čekati u redovima u poslovnicama mobilnih operatora“, kritikuje dalje Perkov.
„Razumna pretpostavka je da su pripejd korisnici uglavnom ljudi iz siromašnijih slojeva društva, koji će na ovaj način biti dodatno opterećeni“, smatra sagovornik „Vremena“.
Za sada je nepoznanica da li će i dalje pripejd kartice moći da se kupe na trafikama. Jer, onda bi registracija morala da se obavi na licu mesta, a upitno je da li trafike ispunjavaju uslove iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
U poslovnicama operatera, dodaje Perkov, to nije problem jer oni već imaju razrađen sistem zbog postpejd korisnika. Ulažu, kaže naš sagovornik, značajna sredstva da usklade poslovanje sa propisima.
