Tokom poslednjih 20 godina u Beogradu je nestalo više od 10 odsto zelenila zato što investitori parkove vide kao prazna mesta koja treba popuniti novom zgradom, a ne kao prostor ključne za život u gradu. Ali, nisu krivi oni, već Grad - upozoravaju stručnjaci iz Ministarstva prostora
Tokom poslednjih 20 godina u Beogradu je nestalo više od 10 odsto zelenila: Generalno urbanistički plan (GUP) iz 2003.godine konstatovao je da u Beogradu ima 19% javnog zelenila i šuma, Plan generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina iz 2019. godine je objavio da ih ima 12%, a nacrt GUP-a do 2041. (koji još uvek nije usvojen) navodi da je u Beogradu samo 9% javnih zelenih površina.
Ministarstvo prostora upozorava da su pomenuti procenti dokaz da praksa u domaćem planiranju tretira zelenu infrastrukturu kao prazne prostore koje treba popuniti, a ne kao prostore ključne za život u gradu, kako zdravstveno, tako i funkcionalno u smislu zaštite od poplava, čistijeg vazduha i hlađenja grada tokom letnjih meseci.
U prilog ovoj njihovoj oceni govori i činjenica da je PGR iz 2019. godine predložio povećanje zelenog fonda sa tadašnjih 12% na 23%, ali je na sednici Skupštine grada klasifikovan kao opcioni što znači da investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju – eto zašto sada u Beogradu ima samo 9% zelenila.
U Ministarstvu prostora kažu da “ako se nastavi smerom u kom smo krenuli, narednih godina ćemo se ukrčkati u ekspres loncu koji smo sami napravili”.
S obzirom da su zelene javne površine pravo svih građana, neophodno je da se naleze najdalje 300m vazdušnom linijom od mesta stanovanja.
“To sada nije slučaj i postoji velika neravnomernost u prisutnosti zelenila među opštinama”, kažu i navode da opštine Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj teritoriji, a prema nacrtu GUP-a 2041 na njima živi 392 000 Beograđana. Brojke su zabrinjavajuće jer živimo u vremenu klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći.
“Po zdravlje čoveka je opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da se odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni. Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama”, kažu u Ministarstvu.
Malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, Čukarice, zahvaljući šumama koje imamo na Košutnjaku i Zvezdari.
“Jasan pokazatelj koliko nam je zelenilo važno i neophodno, je kada leti krenemo sa Čukarice u centar, pa osetimo na svojoj koži i nervnom sistemu šta znači dodatnih 5 stepeni u centru grada. Zbog toga je nedopustivo da se zelenilo tretira kao prazan prostor za izgradnju”, objašnjavaju stručnjaci Ministarstva prostora.
Naglašavaju da o tome mora da vodi računa Grad, jer “ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju.
U nastojanju da se zaustavi seča beogradskog drveća, Ministarstvo prostora je nedavno pokrenulo peticiju “Bolji gradovi” I poručilo:
“Ako vam je važno da sačuvamo park, igralište, mesta za učenje i druženje, šume i ostale zelene površine i želite da ovaj plan postane obavezujući za investitore, pomozite nam da utičemo na Upravu! Hajde da sačuvamo i proširimo zelenu infrastrukturu u Beogradu, koja će nam pomoći da poboljšamo zdravlje, imamo prijatnije letnje temperature, uživamo u slobodnom vremenu i da vratimo grad ljudima koji u njemu žive.”
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
