Tokom poslednjih 20 godina u Beogradu je nestalo više od 10 odsto zelenila: Generalno urbanistički plan (GUP) iz 2003.godine konstatovao je da u Beogradu ima 19% javnog zelenila i šuma, Plan generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina iz 2019. godine je objavio da ih ima 12%, a nacrt GUP-a do 2041. (koji još uvek nije usvojen) navodi da je u Beogradu samo 9% javnih zelenih površina.
Ministarstvo prostora upozorava da su pomenuti procenti dokaz da praksa u domaćem planiranju tretira zelenu infrastrukturu kao prazne prostore koje treba popuniti, a ne kao prostore ključne za život u gradu, kako zdravstveno, tako i funkcionalno u smislu zaštite od poplava, čistijeg vazduha i hlađenja grada tokom letnjih meseci.
U prilog ovoj njihovoj oceni govori i činjenica da je PGR iz 2019. godine predložio povećanje zelenog fonda sa tadašnjih 12% na 23%, ali je na sednici Skupštine grada klasifikovan kao opcioni što znači da investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju – eto zašto sada u Beogradu ima samo 9% zelenila.
U Ministarstvu prostora kažu da “ako se nastavi smerom u kom smo krenuli, narednih godina ćemo se ukrčkati u ekspres loncu koji smo sami napravili”.
S obzirom da su zelene javne površine pravo svih građana, neophodno je da se naleze najdalje 300m vazdušnom linijom od mesta stanovanja.
“To sada nije slučaj i postoji velika neravnomernost u prisutnosti zelenila među opštinama”, kažu i navode da opštine Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj teritoriji, a prema nacrtu GUP-a 2041 na njima živi 392 000 Beograđana. Brojke su zabrinjavajuće jer živimo u vremenu klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći.
“Po zdravlje čoveka je opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da se odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni. Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama”, kažu u Ministarstvu.
Malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, Čukarice, zahvaljući šumama koje imamo na Košutnjaku i Zvezdari.
“Jasan pokazatelj koliko nam je zelenilo važno i neophodno, je kada leti krenemo sa Čukarice u centar, pa osetimo na svojoj koži i nervnom sistemu šta znači dodatnih 5 stepeni u centru grada. Zbog toga je nedopustivo da se zelenilo tretira kao prazan prostor za izgradnju”, objašnjavaju stručnjaci Ministarstva prostora.
Naglašavaju da o tome mora da vodi računa Grad, jer “ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju.
U nastojanju da se zaustavi seča beogradskog drveća, Ministarstvo prostora je nedavno pokrenulo peticiju “Bolji gradovi” I poručilo:
“Ako vam je važno da sačuvamo park, igralište, mesta za učenje i druženje, šume i ostale zelene površine i želite da ovaj plan postane obavezujući za investitore, pomozite nam da utičemo na Upravu! Hajde da sačuvamo i proširimo zelenu infrastrukturu u Beogradu, koja će nam pomoći da poboljšamo zdravlje, imamo prijatnije letnje temperature, uživamo u slobodnom vremenu i da vratimo grad ljudima koji u njemu žive.”
