Tokom poslednjih 20 godina u Beogradu je nestalo više od 10 odsto zelenila zato što investitori parkove vide kao prazna mesta koja treba popuniti novom zgradom, a ne kao prostor ključne za život u gradu. Ali, nisu krivi oni, već Grad - upozoravaju stručnjaci iz Ministarstva prostora
Tokom poslednjih 20 godina u Beogradu je nestalo više od 10 odsto zelenila: Generalno urbanistički plan (GUP) iz 2003.godine konstatovao je da u Beogradu ima 19% javnog zelenila i šuma, Plan generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina iz 2019. godine je objavio da ih ima 12%, a nacrt GUP-a do 2041. (koji još uvek nije usvojen) navodi da je u Beogradu samo 9% javnih zelenih površina.
Ministarstvo prostora upozorava da su pomenuti procenti dokaz da praksa u domaćem planiranju tretira zelenu infrastrukturu kao prazne prostore koje treba popuniti, a ne kao prostore ključne za život u gradu, kako zdravstveno, tako i funkcionalno u smislu zaštite od poplava, čistijeg vazduha i hlađenja grada tokom letnjih meseci.
U prilog ovoj njihovoj oceni govori i činjenica da je PGR iz 2019. godine predložio povećanje zelenog fonda sa tadašnjih 12% na 23%, ali je na sednici Skupštine grada klasifikovan kao opcioni što znači da investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju – eto zašto sada u Beogradu ima samo 9% zelenila.
U Ministarstvu prostora kažu da “ako se nastavi smerom u kom smo krenuli, narednih godina ćemo se ukrčkati u ekspres loncu koji smo sami napravili”.
S obzirom da su zelene javne površine pravo svih građana, neophodno je da se naleze najdalje 300m vazdušnom linijom od mesta stanovanja.
“To sada nije slučaj i postoji velika neravnomernost u prisutnosti zelenila među opštinama”, kažu i navode da opštine Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj teritoriji, a prema nacrtu GUP-a 2041 na njima živi 392 000 Beograđana. Brojke su zabrinjavajuće jer živimo u vremenu klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći.
“Po zdravlje čoveka je opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da se odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni. Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama”, kažu u Ministarstvu.
Malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, Čukarice, zahvaljući šumama koje imamo na Košutnjaku i Zvezdari.
“Jasan pokazatelj koliko nam je zelenilo važno i neophodno, je kada leti krenemo sa Čukarice u centar, pa osetimo na svojoj koži i nervnom sistemu šta znači dodatnih 5 stepeni u centru grada. Zbog toga je nedopustivo da se zelenilo tretira kao prazan prostor za izgradnju”, objašnjavaju stručnjaci Ministarstva prostora.
Naglašavaju da o tome mora da vodi računa Grad, jer “ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju.
U nastojanju da se zaustavi seča beogradskog drveća, Ministarstvo prostora je nedavno pokrenulo peticiju “Bolji gradovi” I poručilo:
“Ako vam je važno da sačuvamo park, igralište, mesta za učenje i druženje, šume i ostale zelene površine i želite da ovaj plan postane obavezujući za investitore, pomozite nam da utičemo na Upravu! Hajde da sačuvamo i proširimo zelenu infrastrukturu u Beogradu, koja će nam pomoći da poboljšamo zdravlje, imamo prijatnije letnje temperature, uživamo u slobodnom vremenu i da vratimo grad ljudima koji u njemu žive.”
Skoro hiljadu preživelih žrtava seksualnog nasilja u detinjstu sa srpskog govornog područja podelilo je iskustva u globalnoj anketi „Naš glas“ u koju je „Vreme“ imalo uvid. Njihove priče otkrivaju razmere tišine, sistemskog zataškavanja i života pod teretom neizgovorenog
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Na društvenim mrežama su se pre nekoliko dana pojavile fotomontaže nagih tela nekoliko učenica i jedne nastavnice osnovnih škola iz Vranja. Šta o tome kaže direktor jedne škole, dokle se s postupkom stiglo i šta ako je dete žrtva digitalnog nasilja
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
