Tokom poslednjih 20 godina u Beogradu je nestalo više od 10 odsto zelenila zato što investitori parkove vide kao prazna mesta koja treba popuniti novom zgradom, a ne kao prostor ključne za život u gradu. Ali, nisu krivi oni, već Grad - upozoravaju stručnjaci iz Ministarstva prostora
Tokom poslednjih 20 godina u Beogradu je nestalo više od 10 odsto zelenila: Generalno urbanistički plan (GUP) iz 2003.godine konstatovao je da u Beogradu ima 19% javnog zelenila i šuma, Plan generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina iz 2019. godine je objavio da ih ima 12%, a nacrt GUP-a do 2041. (koji još uvek nije usvojen) navodi da je u Beogradu samo 9% javnih zelenih površina.
Ministarstvo prostora upozorava da su pomenuti procenti dokaz da praksa u domaćem planiranju tretira zelenu infrastrukturu kao prazne prostore koje treba popuniti, a ne kao prostore ključne za život u gradu, kako zdravstveno, tako i funkcionalno u smislu zaštite od poplava, čistijeg vazduha i hlađenja grada tokom letnjih meseci.
U prilog ovoj njihovoj oceni govori i činjenica da je PGR iz 2019. godine predložio povećanje zelenog fonda sa tadašnjih 12% na 23%, ali je na sednici Skupštine grada klasifikovan kao opcioni što znači da investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju – eto zašto sada u Beogradu ima samo 9% zelenila.
U Ministarstvu prostora kažu da “ako se nastavi smerom u kom smo krenuli, narednih godina ćemo se ukrčkati u ekspres loncu koji smo sami napravili”.
S obzirom da su zelene javne površine pravo svih građana, neophodno je da se naleze najdalje 300m vazdušnom linijom od mesta stanovanja.
“To sada nije slučaj i postoji velika neravnomernost u prisutnosti zelenila među opštinama”, kažu i navode da opštine Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj teritoriji, a prema nacrtu GUP-a 2041 na njima živi 392 000 Beograđana. Brojke su zabrinjavajuće jer živimo u vremenu klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći.
“Po zdravlje čoveka je opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da se odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni. Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama”, kažu u Ministarstvu.
Malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, Čukarice, zahvaljući šumama koje imamo na Košutnjaku i Zvezdari.
“Jasan pokazatelj koliko nam je zelenilo važno i neophodno, je kada leti krenemo sa Čukarice u centar, pa osetimo na svojoj koži i nervnom sistemu šta znači dodatnih 5 stepeni u centru grada. Zbog toga je nedopustivo da se zelenilo tretira kao prazan prostor za izgradnju”, objašnjavaju stručnjaci Ministarstva prostora.
Naglašavaju da o tome mora da vodi računa Grad, jer “ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju.
U nastojanju da se zaustavi seča beogradskog drveća, Ministarstvo prostora je nedavno pokrenulo peticiju “Bolji gradovi” I poručilo:
“Ako vam je važno da sačuvamo park, igralište, mesta za učenje i druženje, šume i ostale zelene površine i želite da ovaj plan postane obavezujući za investitore, pomozite nam da utičemo na Upravu! Hajde da sačuvamo i proširimo zelenu infrastrukturu u Beogradu, koja će nam pomoći da poboljšamo zdravlje, imamo prijatnije letnje temperature, uživamo u slobodnom vremenu i da vratimo grad ljudima koji u njemu žive.”
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
