Pare umesto udžbenika u Beogradu: Za većinu dece u Srbiji roditelji plaćaju papreno

Predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će roditelj svakog osnovca i srednjoškolca dobiti 20.000 dinara po detetu koje će moći da iskoristi za kupovinu udžbenika ili na drugi način raspodeli ta sredstva, prenosi RTS.

Šapić je napomenuo da se time ostavlja prilika da roditelji sami odluče da li će kupiti nove knjige ili polovne, kao i da li će mlađe dete naslediti od starijeg udžbenike, a samim tim novac potrošiti na ostale potrebe.

„Najjeftiniji komplet je oko 11.000 dinara, dok je najskuplji oko 16.000 do 17.000. Vidite jasnu razliku u odnosu pomoći koje dajemo i novca koji je potreban za udžbenike. Oni to mogu da raspodele i na drugi način, posebno zato što je mesec septembar težak za kućni budžet“, naveo je Šapić.

„Veliki iskorak”

Istakao je da prijava počinje 22. aprila i da će trajati do kraja leta, a da će procedura biti slična onoj koja je bila za pomoć države u doba epidemije koronavirusa.

„Ovo je veliki iskorak u pomoći roditeljima osnovaca i srednjoškolaca“, rekao je Šapić i dodao da je uveren da ko god bude vodio Beograd u narednom periodu neće ukinuti ovu meru.

Prošle godine su svi osnovci i srednjoškolci dobili od Grada komplete udžbenika, s tim da su oni krajem avgusta isporučeni školama, koje su ih potom podelile đacima na početku školske godine.

Razlog zašto je prošlogodišnju praksu dodele besplatnih udžbenika ove godine zamenila jednokratna novčana pomoć i dalje nije poznat.

„Zmija u džepu” lokalnih vlasti

Ideja besplatnih udžbenika u Beogradu nailazila je na brojna pitanja i kritike onih koji žive u unutrašnjosti Srbije, u opštinama u kojima od strane lokalnih vlasti nije bilo ni reči o tome.

Naime, besplatne udžbenike dobili su đaci samo u pojedinim gradovima, među kojima je i Surdulica, dok roditelji iz najvećeg dela Srbije moraju da izdvajaju pozamašne sume iz kučnog budžeta svakog septembra.

U većini gradova i opština besplatne udžbenike dobijaju samo đaci prvaci.

Letos je „ Kreni promeni” pokrenuo onlajn peticiju kojom se traže besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji. Na ovoj peticiji , upućenoj ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović i ministru finansija Siniši Malom, sakupljeno je preko 35.000 potpisa.

Odgovor ministarke prosvete bio je kratak i jasan : „Besplatne knjige su stvar budžeta lokalnih samouprava.”

U međuvremenu, u Nišu, trećem najvećem gradu u Srbiji, besplatne udžbenike dobijaju samo učenici prvog razreda osnovnih škola.

Tamošnje opozicione partije tražile su da svi đaci dobiju besplatne knjige, što je bio i jedan od zahteva na protestima „Niš protiv nasilja” u septembru prošle godine.

Situacija je gotovo identična i u Kragujevcu, Novom Sadu, Zrenjaninu , kao i u svim manjim gradovima u Vojvodini.

I tema besplatnih knjiga ne bi podizala toliku prašinu da u pitanju nisu cene zbog kojih bi roditelj koji prima minimalnu platu morao da odvoji trećinum čak i polovinu svoje mesečne zarade kako bi finansirao udžbenike, ako se pritom izuzmu troškovi za ostatak školskog pribora.

„Osnovnoškolsko obrazovanje je obavezno za svu decu naše države, a to ujedno znači da roditelji imaju obavezu da svojoj deci obezbede udžbenike i propratna nastavna sredstva. Cifre koje su neophodne da se to sve obezbedi nisu male. Komplet udžbenika za učenike od prvog do četvrtog se kreću od 9000 do 12000 dinara, dok za učenike od petog do osmog razreda između 15000 i 20000 dinara“, saopštio je tada „Kreni-promeni”.

Inicijativa profesora Kavčića

Inicijativu za besplatne udžbenike širom Srbije pokrenula je i Fondacija “Alek Kavčić”. Osnovna zamisao bila je nastanak programa besplatnih udžbenika, koji bi bili dostupni i na internetu.

„To je projekat koji sa moralnog stanovišta vrlo prihvatljiv, jer u Srbiji udžbenici nisu besplatni. Sistem je nakaradan, jer je ova vlast dozvolila upliv stranih izdavačkih kuća koje krupnim kapitalom i koruptivnim marketinškim metodama osvajaju tržište i udžbenici postaju još skuplji” izjavio je tada Kavčić.

Podsećamo, Fondacija „Alek Kavčić” osnovana je u Americi 2017. godine, a u Srbiji je počela sa radom 2020. godine. Osnivač fondacije je profesor aleksandar Kavčić, koji dugi niz godina radi u Americi,  a nekada je bio đak Matematičke gimnazije u Beogradu.