Kupovna farba za jaja bi navodno trebalo da se razgradi u organizmu, ali razgradnja može da bude delimična pa određeni sastojci mogu da izazovu različite probleme, kao što su smetnje sa disanjem, alergije, manjak koncentracije i slično.
Evropski parlament je 2010. godine odlučio da na deklaraciji hrane, koja u sebi ima „veštačke“ boje E102, E104, E110, E122, E124, E129, mora da piše upozorenje: „Može uzrokovati poremećaj aktivnosti i pažnje dece“.
Plava boja iz kesice ne bi trebalo da se korisiti često jer sadrži indigotin E 132, koji se veže za moguće alergije.
Žuta boja iz kesice sadrži E 102 koji izaziva poremećaj aktivnosti pažnje kod dece.
Crvena boja ili E 122 može izazvati alergije, urtikariju ili rinitis – nadražaj sluznice nosa Među bojama postoje i prirodne, E 101 je zapravo vitamin B2 koji daje žutu boju.
Lista dozvoljenih aditiva se menja na nekoliko godina, pa se proizvodnja i promet prehrambenih boja usklađuje sa pravilnicima. Poslednjim iz 2018. godine izbačeno je šest aditiva, ali oni mogu ostati u prometu do isteka roka naznačenog na deklaraciji.
Nesavesni prodavci pakuju čak i boju za zidove
Nesavesni prodavci, željni zarade, često kupuju veštačku boju i prepakuju je u kesice koje kasnije prodaju kao farbu za jaja, piše RTS. Ispred pijaca, prodavnica, na ulicama, i tamo gde inspekcije obično nema, postavljaju improvizovane tezge.
Da bi farba za jaja bila bezbedna za upotrebu, na kesici treba da stoji oznaka E, a kupcima se savetuje da obrate pažnju i na rok trajanja.
„Vi ne možete da sprečite nekoga da nešto slaže, ali ako piše da je prehrambena boja i ako oznake E pa 100 i neki broj, u principu to znači da su proverene boje i bezbedne“, rekla je prof. Mirjana Rajlić Stojanović sa Katedre za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju, Tehnološko metalurškog fakulteta za javni servis.
Prava prehrambena boja je skuplja, jer je dodatno kontrolisana, pa se neki trgovci odlučuju za jeftiniju varijantu, gde su standardi niži – za boje koje se koriste u tekstilnoj i hemijskoj industriji, na primer, za zidove.
Prema zakonu, na pakovanju mora da postoji bar-kod, datum proizvodnje, rok trajanja i ime proizvođača.
Najsigurnije je boje kupovati u prodavnicama gde su kontrole redovne.
Priridne boje najsigurniji izbor
Uskršnja jaja mogu da se farbaju i prirodnim bojama. Nijanse su svetlije nego sa kupovnim bojama, ali je ova tehnika zdravija.
Crvena boja može da se dobije od lukovice, soka od brusnice ili šipka, smrznute, mlevene maline, u soku trešnje i cvekle.
Naradžasta se dobija od kurkume, šargarepe, dok se zelena najbolje postiže sa spanaćem.
Plava uz smrvljene zamrznute borovnice i lišće crvenog kupusa.
Ljubičasta se najbolje dobija uz tamno crno vino.
Tradicija farbanja jaja potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još i pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću. Veruje se da kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.
