Govor mržnje i osetljiv sadržaj o samopovređivanju, samoubistvu, poremećaju u ishrani sve su češći prizor na društvenim mrežama.
Kako sadržaj na platformama prolazi obično bez kontrole, on dospeva do dece koja sve češće koriste internet bez nadzora odraslih.
U svetlu toga kompanija Meta je za platforme Instagram i Fejsbuk najavila da će od maloletnika skrivati sadržaj koji je u vezi sa samoubistvom, samopovređivanjem i poremećajem u ishrani.
Naveli su da korisnici mlađi od 18 godina, iako osetljiv sadržaj deli osoba koju prate, to neće moći da vide. Dok deca koja imaju manje od 13 godina neće moći ni da se registruju na Instagram ili Fejsbuk.
Meta tvrdi da će tinejdžerima umesto osetljivog sadržaja deliti objave iz dobrotvornih organizacija za mentalno zdravlje.
Novinarka An Mari Ćurčić, jedna od tvoraca platforme “Za tebe #važno je”, za “Vreme” kaže da bezbednost dece na internetu zavisi i od toga koliko roditelji i drugi odrasli edukuju decu da na ispravan način koriste internet.
“Često čujemo da društvene mreže sa sobom nose brojne opasnosti, što nije sporno”, navodi Ćurčić i dodaje da ipak postoji prostora da se društvene mreže koriste u prave svrhe edukacije.
Edukacija – ključ efikasne prevencije
“Mi verbalno nasilje kojem smo konstanto izlozeni, psihičko nasilje, uopšte ne percipiramo kao vid nasilja. Pogledajte u krajnjoj liniji kakav nam je javni govor, dovoljno je gledati jedan Skupštinski prenos pa videti na kom smo mi nivou”, kaže Ćurčić.
Grupa “Za tebe #važno je” stvorena je sa idejom zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja kroz edukativne sadržaje – znanjem protiv stigme i predrasuda.
Ćurčić za “Vreme” navodi da je važno da postoji što više izvora iz kojih bi ljudi mogli nešto da nauče i da ti edukativni sadržaji budu prijemčivi svakome, te da je svima potrebna edukacija, a ne samo mladima.
“Nužno je da takvi sadržaji budu dostupni što većem broju ljudi na društvenim mrežama i bilo bi dobro kada bi nadležne institucije radile više na promociji brige o mentalnom zdravlju koristeći društvene mreže koje pre svega koriste mladi”, ukazuje naša sagovornica.
Razgovor, strpljenje i komunikacija
Ćurčić ističe da je važno shvatiti da je virtuelni prostor za maloletnike podjednako stvaran kao i realan i da tu granice ne postoje. Upozorava da se najčešće o ovim temama govori tek kada nastane neki problem.
“Mi se bavimo posledicama, ne bavimo se uzrokom i prevencijom”, navodi Ćurčić i dodaje da je neophodno razgovarati i da zaista slušajući čujemo jedni druge.
“Moramo imati strpljenja i graditi odnose poverenja, mislim da je to ključno u odnosu roditelj-dete”, zaključuje naša sagovornica.