Identični ili gotovo identični tekstovi koji se u kratkom roku pojavljuju na više portala, usmereni na pojedince koji kritikuju vlast, te nemaju sagovornike, izvore ni potpise razlog su nove odredbe u Kodeksu novinara Srbije, objavilo je danas Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
U saopštenju NUNS navodi da su takvi sadržaji postali gotovo svakodnevica, posebno od početka protesta posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a teško povređena jedna osoba.
Taj obrazac prepoznala je Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučujući po žalbama na tabloidne tekstove, zbog čega je u Kodeks novinara i novinarki Srbije uvedena i nova odredba koja zabranjuje takav vid „novinarstva“.
U novi Kodeks novinara i novinarki Srbije uvrštena je nova tačka (tačka 3 Poglavlja 5) koja navodi da su novinari u obavezi „da poštuju princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti i da ne učestvuju u širenju neistina ili kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima izveštavaju“, navodi NUNS.
„Ponovo je primetna pojava istovremenog objavljivanja tekstova potpuno istog sadržaja u više medija, što ukazuje na uticaj na uređivačku politiku iz jednog eksternog centra”, navodi se u tom izveštaju.
Više od 100 prekršaja
Komisija za žalbe registrovala je tokom prošle godine 59 slučaja, od ukupno 110 prekršaja, u kojima je povređena tačka 3 Poglavlja 5 Kodeksa, rekla je za NUNS generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.
„Odluka o tome šta će objaviti u svom mediju isključivo je na urednicima. Njihova je i odgovornost za sve što su objavili, bez obzira kako je određeni sadržaj nastao. Objašnjenje, mi smo samo preneli i naveli smo izvor, koja dobijamo od pojedinih redakcija, jednostavno nisu prihvatljiva“, rekla je Gordana Novaković.
Autor izveštaja i bivši član Komisije za žalbe Saveta za štampu Bojan Cvejić rekao je za NUNS da je za takve tekstove karakteristično što uglavnom nemaju sagovornike, izvore, nisu potpisani i ne mogu se svrstati ni u jednu novinarsku formu koje se izučavaju u teoriji novinarstva.
„Reč je o svojevrsnim pamfletima u kojima se činjenice izvrću i stavljaju u negativni kontekst ili se navode komentari i nagađanja, što je sve u suprotnosti s Kodeksom novinara Srbije, ali i svim drugim civilizacijskim standardima. Ovakvim tekstovima se očigledno širi propaganda, što pozitivna prema aktivnostima vlasti i vladajućim strukturama, ali tako i negativna prema svima koji drugačije misle i iznose svoj kritički stav u javnosti”, naveo je Cvejić.
