Policajac iz Niša nalazi se u bekstvu, nakon što je osumnjičen da je iz policijske stanice Pantelej u kojoj je do tada radio otuđio 272 pištolja.
Građani su ovo oružje predali naredbom MUP-a u maju prošle godine nakon ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u Mladenovcu.
Južne vesti pišu da je policajac iz policijske stanice u više navrata iznosio oružje, za koje se pretpostavlja da se i dalje nalazi u Nišu.
Prema dokumentima u koje su Južne vesti imale uvid, još dvojica osumnjičenih, Prokupčanin i Nišlija, jesu uhapšeni, ali je osumnjičeni policajac i dalje u bekstvu.
Prvobitna informacija bila je da su u policijskoj stanici Pantelej u Nišu nestala 63 pištolja, a zbog loše evidencije, dugo se licitiralo koliko je pištolja zapravo nestalo. Međutim, kako Južne vesti saznaju, u pitanju su 272 pištolja i veća količina municije.
Iako još uvek nije potvrđeno da li su pištolji, zbog neadekvatnog čuvanja i evidencije završili na crnom tržištu, pretpostavka iz istrage jeste da se oružje i dalje nalazi u Nišu.
Iz Višeg javnog tužilaštva i niške policije nema zvaničnih odgovora u kojoj fazi je istraga.
Bezbednosni sistem doveden u pitanje
Viša istraživačica Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za „Vreme” da slučaj „otuđivanja“ pištolja dovodi u pitanje funkcionalnost sistema bezbednosti i ukazuje na niz propusta u radu policije i na nedostatak profesionalizma i integriteta usled čega su pojedini policijski službenici postali bezbednosna pretnja po građane umesto da se bave svojim poslom.
„Nezakonitim postupanjem policijskih službenika narušeno je poverenje javnosti u policiju i dugoročno može negativno uticati na buduće kampanje prikupljanja neregistrovanog oružja od građana”, kaže Bjeloš.
„Organizovana krađa pištolja predstavlja vrh ledenog brega i rezultat je višegodišnjeg procesa urušavanja Ministartva unutrašnjih poslova. Taj proces karakteriše politizacija rada policije, partijsko zapošljavanje i unapređenje, zatim kriminalizacija policije, prekomerna upotreba sile, odsustvo političke i profesionalne odgovornosti i sankcije za učinjena nezakonita dela što je u konačnici dovelo do otuđivanja policije od građana i pada poverenja u rad policije”, kaže Bjeloš.
Ona dodaje da se pod vlašću Srpske napredne stranke policija udaljila od demokratske vizije koja je proklamovana nakon 2000. godine, a to je vizija policije kao javnog servisa u službi građana, a ne represivnog organa u službi partije na vlasti.
Ono što posebno zabrinjava je, kako kaže, netransparentan rad policije i politički uticaj na pravosuđe usled čega Više javno tužilaštvo u Nišu smatra da ne postoji opravdani interes javnosti da zna informacije o učiniocima krivičnog dela i gde se nalazi ukradeno oružje, uskraćujući tako informacije medijima i građanima.
Nepoštovanje kodeksa i izbegavanje odgovornosti
„Alarmantno je da se policijski službenici ne pridržavaju kodeksa policijske etike i propisa o policijskim ovlašnjenjima, kao i oružju i municiji na osnovu kojeg se podzakonskim aktima uređuje način vođenja evidencije o oružju i uslovi za bezbedno smeštanje i čuvanje oružja”, kaže Bjeloš.
U konkretnom slučaju, dodaje, nužno je da rukovodioci policijske stanice Pantelej u Nišu preuzmu odgovornost za propuste u radu policije, pojačaju nadzor nad radom policijskih službenika i dosledno istraže sve aktere i okolnosti koje su dovele do krivičnog dela uz jasnu i nedvosmislenu poruku javnosti da je ovakvo postupanje pripadnika policije kažnjivo i neprihvatljivo.
Smatra i da to može biti korak ka unapređenju opšteg stanja u policiji i sprečavanju da se ista ili slična dela ponove, ali da je dugoročno je neophodno demokratizovati i dekriminalizovati rad policije.
