Zašto škole ne bi bile vlasnice udžbenika pa da ih onda pozajmljuju đacima? Tako bi knjige trajale nekoliko generacija, a roditelji ne bi plaćali papreno
Krajem septembra Kosovska ulica, iza Skupštine Srbije, još je bila načičkana kombijima iz kojih se prodaju polovni udžbenici. Ova improvizovana tržnica ima decenijsku tradiciju, a komunalna milicija je uglavnom ne dira.
„Udžbenici su 20 do 30 odsto jeftiniji nego u knjižari“, kaže nam jedan prodavac.
Ali, zašto je još ovde kad je školska godina uveliko počela? „Zato što nastavnici taktiziraju sa knjigama. Roditelji dobijaju nepotpune liste i nabavka traje bogami i do novembra“, tvrdi on.
Zašto novo?
U Srbiji su za nabavku udžbenika zaduženi – roditelji. Oni ih i plaćaju. Katkad škole, tek kao posrednici, organizuju zbirno naručivanje.
Na razne načine – recimo promenama udžbenika – roditelji se podstiču da uvek kupuju novo. Borba izdavača je nemilosrdna i konkurencija je velika, ali je ukupan kolač veliki – između 35 i 50 miliona evra godišnje.
Kako je za naš njuzleter Međuvreme rekla jedna učiteljica i autorka udžbenika, u mlađim razredima se češće kupuju nove knjige jer ih je mnogo radnih – za dopisivanje, crtanje, bojenje…
„U starijim razredima je veći broj udžbenika koji može da se nasleđuje i to jedan broj roditelja koristi“, kaže ona.
Kako je u Nemačkoj
U Nemačkoj su, recimo, škole vlasnice udžbenika. Roditelji plate sitnu participaciju, i njihova deca dobijaju knjige – na korišćenje. One su zavedene poput knjiga u biblioteci i na kraju godine se vraćaju.
Smatra se da jedan udžbenik može bez problema da izdrži pet generacija, kako se i vidi ispod na slici pečata u jednom gimnazijskom udžbeniku.
Ali, prodavac u Kosovskoj ulici nam kaže da bi i to u Srbiji bilo nemoguće.
„Neke knjige mogu da izdrže najviše dve generacije. Imamo izdanja Zavoda za udžbenike od pre dve, tri decenije – u odličnom stanju. Ali danas, recimo izdanja Kleta i Logosa… vizit-karta je izdržljivija od njihovih korica“, tvrdi on.
„Najjeftiniji papir, korica i boje… mislim da to rade namerno da bi stalno prodavali novo“, ubeđen je ovaj čovek koji živi od preprodaje starog.
Princip – snađi se
Učiteljica sa kojom smo pričali kaže da je izdavačima u interesu da prodaju što više – od toga žive.
Kaže, najveća frka i pritisak dižu se kad dođe vreme da se odaberu udžbenici na period od četiri godine. „Umeju nastavnici da podilaze izdavačima, a i neki direktori. Ali, to je teško dokazivo“, kaže ona.
Ranije su bile učestale priče o poklonima koje izdavači šalju, konferencijama na koje pozivaju direktore i slično.
No, ova učiteljica kaže da se većina škola drži pravila da se udžbenici biraju na četiri godine. Ranije, kad su mogli da se menjaju svake godine, to je tek bio haos.
Organizovanog nasleđivanja knjiga preko škole nema, premda bi to bilo u interesu džepa roditelja, a i životne sredine – što tolike knjige da se štampaju ako ne moraju.
Tako ostaje princip „snađi se“. Ili svrati u Kosovsku, malo je jeftinije.
Ministar kulture Nikola Selaković nekoliko puta je tražio da bude sačinjen dokument kojim se predlaže ukidanje svojstva kulturnog dobra za Generalštab u centru Beograda
Nemačka traži izvođače radova za paviljon na izložbi Ekspo 2027 u Beogradu
Prvi kontignent delova prve polovine novog mosta preko Save stigao je u Beograd. Grade ga Kinezi
Utvrđenje „Ćacilend“ ima mnoge finese. Tako recimo duž Pionirskog parka sa strane Kneza Miloša doduše ne radi ulično osvetljenje, ali su zato na sve četiri bandere postavljene kamere
Na putevima u planinskim oblastima Srbije trenutno važe zimski uslovi vožnje, uz nove padavine najavljene za danas. Raskvašen i ugažen sneg očekuje se oko Čačka, Ivanjice, Novog Pazara i Užica, ali su sve planinske rute prohodne
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
