Zašto škole ne bi bile vlasnice udžbenika pa da ih onda pozajmljuju đacima? Tako bi knjige trajale nekoliko generacija, a roditelji ne bi plaćali papreno
Krajem septembra Kosovska ulica, iza Skupštine Srbije, još je bila načičkana kombijima iz kojih se prodaju polovni udžbenici. Ova improvizovana tržnica ima decenijsku tradiciju, a komunalna milicija je uglavnom ne dira.
„Udžbenici su 20 do 30 odsto jeftiniji nego u knjižari“, kaže nam jedan prodavac.
Ali, zašto je još ovde kad je školska godina uveliko počela? „Zato što nastavnici taktiziraju sa knjigama. Roditelji dobijaju nepotpune liste i nabavka traje bogami i do novembra“, tvrdi on.
Zašto novo?
U Srbiji su za nabavku udžbenika zaduženi – roditelji. Oni ih i plaćaju. Katkad škole, tek kao posrednici, organizuju zbirno naručivanje.
Na razne načine – recimo promenama udžbenika – roditelji se podstiču da uvek kupuju novo. Borba izdavača je nemilosrdna i konkurencija je velika, ali je ukupan kolač veliki – između 35 i 50 miliona evra godišnje.
Kako je za naš njuzleter Međuvreme rekla jedna učiteljica i autorka udžbenika, u mlađim razredima se češće kupuju nove knjige jer ih je mnogo radnih – za dopisivanje, crtanje, bojenje…
„U starijim razredima je veći broj udžbenika koji može da se nasleđuje i to jedan broj roditelja koristi“, kaže ona.
Kako je u Nemačkoj
U Nemačkoj su, recimo, škole vlasnice udžbenika. Roditelji plate sitnu participaciju, i njihova deca dobijaju knjige – na korišćenje. One su zavedene poput knjiga u biblioteci i na kraju godine se vraćaju.
Smatra se da jedan udžbenik može bez problema da izdrži pet generacija, kako se i vidi ispod na slici pečata u jednom gimnazijskom udžbeniku.
Ali, prodavac u Kosovskoj ulici nam kaže da bi i to u Srbiji bilo nemoguće.
„Neke knjige mogu da izdrže najviše dve generacije. Imamo izdanja Zavoda za udžbenike od pre dve, tri decenije – u odličnom stanju. Ali danas, recimo izdanja Kleta i Logosa… vizit-karta je izdržljivija od njihovih korica“, tvrdi on.
„Najjeftiniji papir, korica i boje… mislim da to rade namerno da bi stalno prodavali novo“, ubeđen je ovaj čovek koji živi od preprodaje starog.
Princip – snađi se
Učiteljica sa kojom smo pričali kaže da je izdavačima u interesu da prodaju što više – od toga žive.
Kaže, najveća frka i pritisak dižu se kad dođe vreme da se odaberu udžbenici na period od četiri godine. „Umeju nastavnici da podilaze izdavačima, a i neki direktori. Ali, to je teško dokazivo“, kaže ona.
Ranije su bile učestale priče o poklonima koje izdavači šalju, konferencijama na koje pozivaju direktore i slično.
No, ova učiteljica kaže da se većina škola drži pravila da se udžbenici biraju na četiri godine. Ranije, kad su mogli da se menjaju svake godine, to je tek bio haos.
Organizovanog nasleđivanja knjiga preko škole nema, premda bi to bilo u interesu džepa roditelja, a i životne sredine – što tolike knjige da se štampaju ako ne moraju.
Tako ostaje princip „snađi se“. Ili svrati u Kosovsku, malo je jeftinije.
Televizija je u Srbiji dominantan medij koji gleda čak 96,7 odsto ispitanika, ali je kredibilnim izvorom informacija smatra samo 36,9 odsto. Štampu nikada ne čita čak 77,4 odsto građana, dok je svakodnevno prati svega 1,3 odsto. Kojim medijima građani veruju, kako utiču na njih i da li uspevaju da prepoznaju štetne sadržaje
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
