Nedeljom je radnik u Srbiji jeftin

Prošle nedelje su u Srbiji radile prodavnice. I restorani, kafići, fabričke trake. Radiće i iduće nedelje. Radnici za svoju smenu neće dobiti ni dinara više.

U većem delu Evrope je rad nedeljom nekako regulisan ili su barem ljudi više plaćeni. Negde je zabranjeno raditi – osim ako nije takav posao, negde je ograničeno radno vreme.

U Hrvatskoj, gde su Crkva i sindikati progurali „zabranu rada nedeljom“ – koja i dalje ima puno izuzetaka – broj izdatih fiskalnih računa nije pao, naprotiv.

Podržavaoci ideje kažu da se ljudi naprosto naviknu pa idu u dućan od ponedeljka do subote.

„Zašto Lidl nedeljom ne radi u Nemačkoj, a radi u Srbiji?“

U Srbiji se stranka Dveri zalaže za neradnu nedelju. Kako kažu, pre svega kako bi porodice tog dana bile na okupu.

„Svesni smo da nedeljom moraju da rade policija, mediji, delovi velikih sistema u EPS-u ili Kolubari, benzinske stanice, restorani i hoteli, pogotovo u turističkim mestima“, rekla je portparolka Dveri Gordana Marinković Savović.

„Ali mislimo da oni koji rade nedeljom ne mogu imati istu dnevnicu kao i bilo kog drugog radnog dana. Ne vidimo potrebu da rade trgovine – ako Lidl ne radi nedeljom u Nemačkoj ili Austriji, ne mora ni u Srbiji – zatim butici, trafike ili fabrike koje u svojim sistemima nemaju visoke peći“, navela je u ona u razgovoru za naš njuzleter Međuvreme.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je rekao da je protiv zabrane rada nedeljom jer bi onda brzo neko tražio da ne radi ni subotom, ni petkom. I da moramo raditi više, a ne manje, da još pojačamo ekonomiju.

Zanimljiv argument u državi gde se, prema Eurostatu, radi najviše u Evropi, čak 42,1 sat nedeljno u proseku.

To može i bez zabrana

Iako već nekoliko godina nije citirao Maksa Vebera, Vučić se drži protestantskog i neoliberalnog argumenta – ne treba nikome braniti da radi nedeljom. Kao, ima ljudi koji to rade drage volje, a za iste pare.

Na sve te „argumente“ Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, može samo da vrti glavom.

Predlaže obrnutu logiku – umesto da svakome „omogućimo“ da radi nedeljom jer to tobože hoće, zašto ne bismo svakome omogućili barem taj jedan sigurni slobodni dan sedmično? I to, predlaže Reljanović, bez zabrana – već tako što se radni sat nedeljom drastično poskupi.

„Radiće uvek hitne službe i oni koji zbog prirode posla moraju da rade kontinuirano, to se nikada nije ni dovodilo u pitanje. Od ostalih, radiće samo oni kojima se to isplati – a danas ima puno onih kojima se isplati samo zato što su radnici jeftini nedeljom kao i svakim drugim danom, što je potpuni nonsens“, rekao je Reljanović za Međuvreme.

Isto mi toalet papira treba

Na Vučićeve opaske da bi rad nedeljom ugrozio radna mesta i kočio ekonomiju, Reljanović kaže da su to besmislice.

„Ako koristim rolnu toalet papira nedeljno, neću koristiti 6/7 rolni ako nedeljom ne rade prodavnice. Dakle promet može da opadne samo dok se ne naviknemo da drugačiju kulturu kupovine i života.“

„Pritom nije jasno kako je razvoj zakočen ako nedeljom ne rade oni poslodavci koji su do sada radili samo zato što je rad nedeljom bio jeftin – ako su oni nosioci razvoja, bolje je da se Vučić time ne hvali“, naveo je naš sagovornik.

Dok se u zapadnim zemljama testira četvorodnevna radna sedmica, u Srbiji se i dalje radi „i svetkom i petkom“. Suzbijanje rada nedeljom pomoglo bi da se to barem malo poboljša, smatra Reljanović.

„Ako promet ostane isti, nema razloga da se zarade smanje čak ni ukoliko broj radnih sati bude smanjen, jer će očigledno radnici biti produktivniji i raditi intenzivnije u preostalim danima.“