Za dve i po godine u Srbiji je oživelo 2.650 seoskih kuća. Trećina novih stanovnika sela zamenilo je gradske adrese za seoske, a interesovanje i dalje raste. “Do sada je 10.000 ljudi dobilo seoske prazne kuće, što je jedna manja opština, poput Ade u Vojvodini ili deset Crnih Trava na jugu Srbije. To je nešto najbolje što se trenutno u našoj zemlji događa, ali i što će se nastaviti”, kaže za “Vreme” ministar za brigu o selu Milan Krkobabić
Milena i Radisav Mirić iz Novog Sada su se sa petogodišnjim sinom preselili u selo Vilandrica kod Gadžinog Hana. Veruju da su napravili pravi potez došavši na obronke Suve planine.
Oboje imaju visoko obrazovanje. I nisu se pokajali, presrećni su jer su zamenili život u gradu za mir i spokoj koji pruža selo. Radisav predaje biologiju u nekoliko škola u okolini. Nabaviće životinje, posaditi baštu. Svoju budućnost vide ovde.
“Preselili smo se u jednu od najzelenijih opština u Srbiji, Gadžin Han. To je za nas prilika za novi početak, za napredak u životu. Posle pet godina podstanarskog života u malom stanu u Novom Sadu dobili smo svoje parče zemlje pod nebom, priliku da imamo svoju zdravu hranu, da dete živi u zdravoj sredini i okrenemo se nekim starim i pravim vrednostima kroz život na selu”, kaže Milena za „Vreme“.
Ona je odrasla u Novom Sadu, ali je detinjstvo provodila u selu kod bake. Suprug, Radisav, je odrastao na selu kod Novog Sada i oboje su imali veliku želju da žive u zdravoj sredini, okruženi prirodom i nekim opuštenijim načinom života.
“Život je ovde mnogo mirniji, zvezdano nebo, besplatna izvorska voda, prelepa priroda, mir i tišina za nas su luksuz. Ljudi su ovde prijatni i topli, svi su nas dočekali raširenih ruku. Sin je raspoložen, okruženje mu prija i konačno ima rumene obraze”, kaže Radisav.
Trećina novih stanovnika sela zamenilo je gradske adrese za seoske
Propšle godine je oživelo 980 napuštenih seoskih kuća širom Srbije. Ukupno 2.650 od početka programa.
Čak trećina novih stanovnika sela i vlasnika kuća zamenilo je gradske adrese za seoske. Prosek godina novih vlasnika kuća je 29,8 godina.
Najveća suma koju Ministarstvo odobrava je 1,2 miliona dinara, ali se i dalje pronalaze kuće i za dva pa i tri puta manje novca. Najjeftinija kuća kupljena je u selu Torak u Žitištu za manje od 400.000 dinara.
Najveća kuća je od 450 kvadrata u Odžacima. Najveća okućnica, veća od 2,5 hekatara je uz kuću kupljena u selu Dedevci kod Kraljeva.
“Menjamo demografsku sliku, podmlađujemo sela, dovodimo radno aktivno stanovništvo, pokrećemo privredne aktivnosti. Osnovno u ovoj misiji je dodeljivanje praznih seoskih kuća. Do sada ih je dobilo 10.000 ljudi, što je jedna manja opština, poput Ade u Vojvodini ili deset Crnih Trava na jugu Srbije. To je nešto najbolje što se trenutno u našoj zemlji događa, ali i što će se nastaviti”, kaže za “Vreme” ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
On je najavio novi konkurs koji će biti raspisan u januaru. Za ove svrhe je izdvojeno 500 miliona dinara.
Najviše interesovanja za Bačku Palanku
Vojvođanska sela prednjače po broju novih komšija. Naročito u Bačkoj Palanci gde je useljeno čak 145 kuća.
Rekorder je Bačko Petrovo Selo sa 82 doma, gde je nakon rezultata ovog programa otvoren vrtić.
Selo koje se gasilo, sada je dobilo novi život. Mladi biraju i naselja kod Knjaževca, Pirota, Dimitrovgrada. U selu Željuša, na jugu Srbije, preko ovog programa useljeno je 12 kuća, čak sedam u istoj ulici.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!