U ponedeljak ujutru telo muškarca starog 56 godina, kog je ubio pas rase pitbul pronađeno je u stanu u Novom Sadu.
Vlasnik psa je bio sin žrtve, koji je nakon tragedije uhapšen i određeno mu je zadržavanje do 48 sati, po nalogu osnovnog javnog tužioca, a on će, uz krivičnu prijavu, biti doveden na saslušanje, u zakonskom roku.
Na mesto nesreće stigla je i ekipa Zoohigijene, čiji su pripadnici uspavali krvoločnog psa.
Kako je za RTV potvrdio dr Zoran Krulj, portparol Zavoda za Hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu, lekarska ekipa je prioritetno intervenisala, ali lekari su mogli samo da konstatuju smrt muškarca rođenog 1968. godine.
Prema nezvaničnim informacija, sin je pozvao policiju jer neko nije mogao da uđe u stan.
Krajem prošle godine dva vlasnička psa, rase pit bul, napali su ženu, a potom njene sinove i unuka u Obrenovcu.
Žena je zadobila teške povrede, dok su njeni bliži prošli sa lakšim povredama, u vidu ujeda i ogrebotina.
Jedna od većih tragedija, dogodila se na Kosmaju kada je novinar Vladan Radosavljević (62) tragično preminuo, a njegova supruga Olga (58) teško povređena, nakon što su ih napali i izujedali vlasnički psi koij su pobegli iz boksa.
Brojni napadi pitbulova, ali i drugih pasa opasnih rasa su zabeleženi tokom godina, ali ovaj problem još uvek nije regulisan.
Vlasnici retko budu kažnjeni zatvorom
Međutim, za vlasnike pasa koji ujedu ili povrede nekog, zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora. U Krivičnom zakoniku ovo se vodi kao delo protiv opšte sigurnosti, ali prema rečima stručnjaka, u praksi vlasnici pasa su retko zatvorski kažnjeni, već prolaze sa prekršajnim prijavama i novčanim kaznama od 20.000 do 100.000 dinara, a često i više od te sume ako je u pitanju povređeno dete.
U Srbiji svako, pa i psihički neuračunljive osobe, može da drži borbenog psa. U uređenim državama pravila se razlikuju, ali u mnogima vlasnik takvog psa mora čak da ode u policiju na psihološku procenu, da plati dresuru koju je odborila država, da dobije posebnu dozvolu za držanje borbenog psa koju mora da nosi sa sobom kao kada se nosi oružje, pa tek onda sme psa da šeta na povocu i/ili sa brnjicom.
U nemačkoj savezni zakon prosto načelno zabranjuje uvoz rasa i podrasa pitbul terijera i američkog staforda, kao i mešanaca nastalih ukrštanjem sa tim rasama borbenih pasa, što utvrđuju pokrajinski organi. Za uvoz je potrebna posebna dozvola.
Što se tiče držanja borbenih pasa pokrajinski zakoni se razlikuju, ali im je zajedničko sledeće: vlasnici borbenih pasa moraju da uplate posebno osiguranje za eventulanu štetu koju mogu da naprave, a visinu osiguranja od slučaja do slučaja utvrđuju osiguravajuća društva; osoba koja želi da drži psa rase koja je označena kao opasna mora da zatraži posebnou dozvolu od opštine, mora da bude punoletna i objasni zašto ima posebne potrebe, kao i da poseduje stručno znanje za držanje takvog psa, a moguće je i da se odredi da stručna komisija ispita osobine psa; opasni psi se uvek moraju držati na povodcu, a u većini pokrajina – ali ne u svim – moraju uvek da imaju brnjicu.
Pogotovo ako se uzme u obzir stanje u srpskom društvu, valjalo bi i u Srbiji razmotriti zabranu uvoza i odgoj pit bulova i staforda, i doneti stroge propise za držanje svih rase opasnijih pasa, u koje spadaju i dobermani, rotvajleri i nemački ovčari – kojima je u genima da brane svoje gazde pa mogu instiktivno nekoga da napadnu – uvesti obevezu polaganja ispita za držanje takvih pasa, obaveznu dresuru pod okriljem policije, a bogami i psihološku procenu ljudi koji žele da ih drže.
