Mile i predsednik: Može li se u Srbiji normalno živeti od invalidske penzije?

„Ja povećavam penziju za 11 posto! A kad ti je neko povećao u životu za 11 posto penziju? Kad? Reci mi godina koja? ’75-ta, ’85-ta? Sad ja pitam ’95-ta, 2005-ta, 2015, kad ti je neko povećao penziju 11 posto“, prekinuo ga je Vučić obrativši mu se na „ti“.

Tako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio jednom Miloju Sariću, penzioneru sa invaliditetom, koji je na poslu ostao bez desne ruke, dok je pokušao da mu predstavi kako u praksi izgleda povećanje penzije od 11 odsto.

Odnosno, kada neko za svoj invaliditet dobija pomoć od tek nešto više od 8.000 dinara mesečno.

Miloš Grabunžija iz Sindikata penzionera Nezavisnost o za “Vreme” da iznos invalidskih penzija u Srbiji često ne može pokriti ni osnovne troškove, pa su mnoge osobe sa invaliditetom primorane da nastave da rade.

“Osobe koje primaju invalidsku penziju su one, koje silom prilika, taj novac primaju iz nekih zdravstvenih razloga, dakle zbog nekih oboljenja ili povrede na radu. Njima se od redovnih primanja umanjuje prilično velika suma. Neki od njih neretko idu da rade kod privatnika, dakle idu i bolesni da rade”, kaže Grabundžija.

Dodaje da su posebo ugrožena kategorija žene, koje su u nekim fabrikama i proizvodnim pogonima od starta radile u veoma nepovoljnim uslovima.

Jovanka Pavlović iz Udruženja Ratnih i vojnih invalida i porodica poginulih boraca grada Zrenjanina ima nešto drugačiji stav. Pavlović kaže za “Vreme” da su primanja osoba sa invaliditetom dovoljna za normalan život.

“Može se živeti od invalidske penzije u Srbiji. Naša primanja su vezana za prosečne plate i imaju i iznos invalidnine. Dakle primanja su dovoljna, dobijaju se i dodaci za nezaposlenost preko Biroa. Oni koji su zaposleni od Boračko- invalidske zaštite dobijaju i razliku, ukoliko je njihova invalidnina manja od prosečne plate”.

Kolika je invalidska penzija?
Prema podacima PIO fonda, prosečna invalidska penzija iznosi 42.150 dinara.

Najviše invalidske penzije imaju penzioneri iz grupe zaposlenih, koji u proseku primaju oko 43.400 dinara mesečno, a iza njih su penzioneri iz grupe samostalnih delatnosti, koji primaju oko 40.700.

Najniža primanja od svih imaju penzioneri u kategoriji poljoprivrednika, koji mesečno u proseku primaju tek nešto manje od 21.000 dinara.

Inače, iznos invalidske penzije određuje se na isti način kao i starosna penzija, s tim što se prilikom obračuna uvećava i za dodati staž koji zavisi od navršenih godina života i pola osiguranika.

Ukoliko je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, penzija se obračunava prema penzijskom stažu od 40 godina, što znači da će osiguranik imati penziju kao da je radio 40 godina.

Ukoliko je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, onda radni staž nije uslov za invalidsku penziju.

Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina radnog staža, odnosno staža osiguranja. Izuzetak su oni građani kod koji su radnu nesposobnost izgubili ranije.