Minimum minimuma dostojanstva: Mogu li se menstrualnom odsustvu nadati i građanke Srbije

Pravo na dva dana plaćenog odsustva u Crnoj Gori će imati žene sa specifičnim stanjem sekundarne dismenoreje, odnosno bolnim menstrualnim ciklusima koji su uzrokovani dijagnozama endometrioze, polipa, mioma, upale jajnika, ali i drugih uzroka krvarenja koje je obilnije od normalnog.

U obrazloženju piše da predlog izmena i dopuna Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju treba da eliminiše sve vrste predrasuda na radnom mestu i uspostavi  ravnotežu između zdravlja i profesionalnih obaveza žena.

Sociološkinja Hristina Cvetinčanin Knežević za „Vreme“ kaže da nova crnogorska uredba „u najboljem slučaju znači minimum minimuma dostojanstva i poštovanja ljudskih prava polovine stanovništva, žena, devojaka i devojčica“.

„Zašto kažem minimum minimuma? Zato što se menstrualne politike ne odnosne samo na menstrualno odsustvo, jer pitanje bolnih menstruacija nije samo do dismenoreje, već i endometrioze, koja je užasno bolna bolest, i ne napada samo kvalitet ženskog života već i sam život, a za čije je prepoznavanje, postavljanje dijagnoze, i početak bilo kakvog tretmana (izlečenje nije moguće), treba osam do 12 godina“, objašnjava Cvetinčanin Knežević za „Vreme“. „Žene se pate u proseku čitavu deceniju pre nego što dobiju bilo kakvu nadu da će na kraju svakodnevni bolovi malo popustiti.“

Hoće li privatnici poštovati zakon

Dijagnozu sekundarne dismenoreje u Crnoj Gori će utvrđivati lekar specijalista, a osiguranice su dužne da Iekarsko uverenje obnavljaju najkasnije do 31. decembra tekuće godine i dostave ga poslodavcu do 30. januara naredne godine.

Hristina Cvetinčanin Knežević dodaje da, sve i da privatnici poštuju novi zakon, „on sigurno neće obuhvatiti sve one žene koje rade bez ugovora o radu, a takvih je previše“.

„Nažalost, plašim se da je previše i onih koji ne poštuju i mnoge druge radne zakone, jer i dan danas brojimo slučajeve nežnih otkaza u neprodužavanja ugovora ženama koje se vraćaju sa porodiljskog“, napominje sociološkinja.

Ona zato kaže da nije dovoljno uvesti menstrualno odsustvo, već se pozabaviti i celom infrastrukturom mera koje (ne)postoje, a koje žensko reproduktivno zdravlje tretiraju kao nešto sporedno.

„I to je zapravo ono što najviše boli u kontekstu zvaničnih državnih narativa o padu nataliteta, nedostupnost minimuma minimuma brige o ženskom reproduktivnom zdravlju“, dodaje ona.

Žene u Srbiji ostaju u bolovima i na radnom mestu

Ako žena u Srbiji ima izuzetno bolne menstruacije ili pati od endometrioze, adenomioze ili sličnih stanja koja značajno utiču na njenu radnu sposobnost, jedina opcija za odsustvo s posla je otvaranje bolovanja. To znači da lekar opšte prakse ili ginekolog mora da proceni njeno zdravstveno stanje i utvrdi privremenu sprečenost za rad. Bolovanje se tada tretira kao i svako drugo odsustvo zbog bolesti, bez posebnog prepoznavanja specifičnosti menstrualnih bolova ili hroničnih ginekoloških stanja.

Iako se pojam menstrualnog zdravlja javlja u javnim debatama, čini se da smo daleko od zakonskog okvira. Cvetinčanin Knežević kaže da ne može da zamisli usvajanje zakona sličnom crnogorskom u Srbiji.

„Iako je zvanični državni narativ usmeren na natalitet, čini se da i dalje verujemo da decu donose rode, a ne da rađaju žene“, misli ona. „Preskupi i kao luksuz oporezovani menstrualni proizvodi, nedostupni mnogim devojčicama, devojkama i ženama, gotovo nepostojanje sistema ginekološke zaštite, akušersko nasilje, otpuštanje porodilja i trudnica kroz formu neproduženja ugovora… Kao da svaka državna politika koja bi trebalo da bude antidiskriminaciona prema ženama, baš zbog rađanja, na kome se insistira, radi upravo suprotno pa se žene, na naše sveopšte iznenađenje, odlučuju da odlože rađanje.“

Srbija kaska i u menstrualnom siromaštvu jer se menstrualni proizvodi, ulošci i tamponi, oporezuju kao luksuz. Njihova neadekvatna upotreba žene može da košta života, a u mnogim sredinama sistem se oslanjanje na mreže podrške lokalnih ženskih inicijativa koje će obezbediti menstrualne proizvode u školi ili na fakultetu.

Iskustva Španije i Portugalije

Španija je 2023. postala prva zemlja u Evropi koja je usvojila zakon koji omogućava osobama sa posebno bolnim menstruacijama da uzmu plaćeno „menstrualno odsustvo“ sa posla.

Njihov zakon omogućava ženama koje doživljavaju teške i onesposobljavajuće menstrualne bolove – uključujući i one uzrokovane medicinskim stanjima kao što su endometrioza ili sindrom policističnih jajnika – pravo na odsustvo u trajanju od tri do pet dana mesečno.

Ključno je da ovo odsustvo mora da potvrdi ovlašćeni lekar, a isplata naknade ide iz sistema socijalnog osiguranja, pokrivajući do 75 odsto zarade.

Sredinom 2025. i Portugalija je uvela zakonom uređen specifičan režim plaćenog odsustva za žene koje pate isključivo od endometrioze i adenomioze. One sada imaju pravo na do tri uzastopna dana plaćenog odsustva mesečno, što ukupno može iznositi do 36 dana godišnje. Prednost portugalskog modela je što je potrebno dostaviti samo jedno lekarsko uverenje kojim se potvrđuje dijagnoza i prateći, iscrpljujući bol, bez potrebe za mesečnim obnavljanjem. Ovo odsustvo u potpunosti plaća poslodavac, bez gubitka prava ili plate.

Zakoni koji ženama omogućavaju odsustvo na poslu tokom menstruacije primenjuju se i u Južnoj Koreji, Japanu, Idoneziji i Tajvanu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!