Zakon koji propisuje ostvarivanje dečijeg dodatka direktno uskraćuje oko 5000 porodica za novčanu nadoknadu - one koje imaju petoro i više dece. One sa manje dece dobijaće 95 dinara više po detetu
Ostvarivanje prava na dečiji dodatak je u Srbiji i dalje misaona imenica za jedan deo najugroženijih građana. Zakon koji propisuje na koji način i ko ima pravo da dobije ovu vrstu pomoći je više puta u proteklih šest godina bio tema rasprava pred Ustavnim sudom. Neke od njegovih odredbi proglašene su i neustavnim, a neke još uvek uskraćuju oko 5000 porodica u Srbiji. Naime, zakon ograničava broj dece u porodici koji može da primi ovu pomoć, pa one sa petoro ili više dece ne uživaju dodatna prava, odnosno prihode, piše Nova ekonomija.
Dečiji dodatak od prvog jula ove godine iznosi 4215 dinara, što je tačno 95 dinara više od iznosa koji je važio u prvih šest meseci ove godine.
Ukupno, za godinu dana, od prvog jula prošle godine, do prvog jula ove godine, dečiji dodatak je „skočio“ za 3,8 odsto – sa 4059 na gorepomenutih 4215 dinara.
To je samo osnovni iznos dečijeg dodatka u Srbiji. On se može ostvariti i na osnovu toga što dete ima jednog roditelja ili staratelja, invalidnost ili po više osnova. Uglavnom, njegov najviši iznos je 7587 dinara.
Koliki je dečiji dodatak u Srbiji?
Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u prethodna tri meseca, po članu porodice ne prelazi 12.645 dinara, odnosno 16.439 dinara za jednoroditeljske porodice, odnosno 15.175 dinara za jednoroditeljske porodice i staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom.
Porodice koje ispunjavaju ove uslove, imaju pravo na dečiji dodatak koji se prima svakog meseca.
Međutim, iz Inicijative A11, organizacije koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika ranjivih grupa, u svom izveštaju napominju da u zakonu na osnovu kojeg korisnici primaju dečiji dodatak postoje određene manjkavosti kada je u pitanju ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
Naime, dečiji dodatak mogu dobiti prvo, drugo, treće i četvrto dete u porodici. To znači da peto i naredno dete ne može primati ovu vrstu pomoći.
„Ovakvo ograničavanje broja dece koja se uračunavaju u davanja za roditeljski i dečji dodatak disproporcionalno više pogađa najugroženije porodice sa decom“, napomenuli su iz Inicijative A11.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji ima samo 5264 porodice sa više od petoro dece, taj broj se nije znatno menjao ni 2022. godine kada je bio poslednji popis stanovništva.
Romske porodice najpogođenije
Inicijativa A 11 je od Republičkog zavoda za statistiku dobila podatke koji pokazuju da je, od tog broja, čak 1719 porodica u kojima su jedan od roditelja ili oba roditelja izjavili da su romske nacionalnosti.
Nadalje, od tog broja, u 782 porodice jedan roditelj je nepismen ili su oba roditelja nepismena, dok su u 1024 porodice oba roditelja bez škole ili sa završena najviše tri razreda osnovne škole.
„Da se radi o porodicama koje su posebno ekonomski i socijalno ugrožene, potvrđuje i činjenica da, od tog broja, skoro 300 porodica deli stan s porodicom koja je vlasnik stana, ili živi u vikendici, ili u nastanjenim poslovnim prostorijama, ili prostorijama nastanjenim iz nužde, odnosno kolektivnim stanovima. Prema opremljenosti stanova u kojima žive, čak 767 ovih porodica nema kupatilo, a 644 nema nužnik“, dodali su iz organizacije.
Napomenuli su da se uvidom u karakteristike porodica sa petoro ili više dece, može zaključiti da su najugroženije porodice posebno pogođene ograničenjem broja dece koja mogu da ostvare roditeljski i dečji dodatak.
„Pored toga, imajući u vidu etničku pripadnost roditelja koji imaju petoro ili više dece, pomenuto ograničenje otvara i pitanje diskriminacije. Naime, iako Romi prema popisu 2011. godine čine 2,05 odsto stanovništva, kod porodica koje imaju petoro i više dece oni čine čak 32,66 odsto. Imajući u vidu činjenicu da broj porodica sa petoro i više dece nije velik, ni ukidanje ovog ograničenja ne bi iziskivalo velike budžetske izdatke“, naveli su iz Inciijative.
Time bi se, kako su rekli, ukinula naizgled neutralna norma koja disproporcionalno više pogađa najugroženije porodice, čime se na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom vrši posredna diskriminacija iz člana 7 Zakona o zabrani diskriminacije.
Na ostvarivanje prava na dečiji dodatak ukazala je i poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković u godišnjem izveštaju za 2023. godinu.
Neophodna izmena Zakona o socijalnoj zaštiti
Poverenica je ukazada da je, kako bi se između ostalog prevazišli problemi siromašnih građana, potrebno da se porodicama pruži materijalna podrška kako bi savladale socijalne i životne teškoće.
„Potrebno je da se izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti utiče na smanjenje broja lica koja žive ispod linije apsolutnog siromaštva, povećati iznos i preispitati imovinski cenzus za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice i sagledati mogućnosti za uvođenje neke vrste socijalnih davanja za starije koji nisu nikad radili i nisu ostvarili pravo na penziju i socijalno su ugroženi“, navela je poverenica.
Tako je jedna od preporuka koje je poverenica dala Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju u vezi sa unapređenjem ravnopravnosti po pojedinim ličnim svojstvima, odnosno starosnom dobu, da se obezbedi univerzalni dečiji dodatak, odnosno dečiji dodatak za svu decu.
Koje su manjkavosti zakona koje su proglašene neustavnim?
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je propis o kome je Ustavni sud najviše raspravljao u poslednjih šest godina, upozoravaju iz Inicijative A11.
U maju 2021. godine su objavljene tri odluke Ustavnog suda kojima je utvrđena neustavnost nekoliko odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Jedna od odluka se ticala toga da su poljoprivredne osiguranice stavljane u nejednak položaj, ali i to da mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva ne može biti manji od minimalne zarade.
Neustavnim je proglašena i odluka da se pravo na platu zbog odsustva zbog rada radi posebne nege deteta ne može ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica usled čega su roditelji dece sa invaliditetom bili stavljani u lošiji položaj i morali da biraju između te dve mogućnosti.
Izvor: Nova ekonomija
Četvoro ljudi izgubilo je život, a troje je povređeno u saobraćajnoj nesreći na putu Ruma–Irig. Nova tragedija podseća po ko zna koji put na problem bezbednosti na srpskim drumovima, gde se prebrza vožnja, loša infrastruktura i neobeleženi radovi često završavaju smrtnim ishodom
Profesorka istorije Irena Ljubomirović za „Vreme“ kaže da ona i mnoge kolege neće pristati da ih sa Filozofskog fakulteta prebace na protivzakonito i instant skrpljen Fakultet srpskih studija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nikome ništa neće oduzimati preko noći, već daje rok od 50 dana da se pronađe rešenje za vlasništvo u NIS-u
„Javna relativizacija nasilja prema ženama čini Milana Antonijevića neprihvatljivim kandidatom za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“, ukazuju organizacije civilnog društva
Profesorka Jelena Kleut za „Vreme“ govori o pokušaju da je ostave bez posla na Filozofskom fakultetu, ćutanju nekih kolega i „gledanju svog posla“
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
