Bila je urednik fotografije u nedeljniku „Vreme“, dajući mu vizuelni identitet gotovo herojskim podvigom. Goranka, draga ličnost vedrog duha
Umrla je Goranka Matić, istoričarka umetnosti koja je svoj život posvetila fotografiji, ostavila upečatljivu sliku jednog smutnog i turbulentnog doba u njegovih junaka, a kao urednik fotografije, autor i dobri duh redakcije u teškim vremenima dala nemerljv doprinos nedeljniku „Vreme”, koji ostaje njen zahvalni dužnik.
Poreklom iz Gorskih Kotara, rođena u Mariboru 13. avgusta 1949, rasla je u Sloveniji i Makedoniji (Kumanovo), i u Beogradu, gde se njena porodica preselila 1961. Završila je Desetu gimnaziju, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirala u oblasti istorije umetnosti.
Fotografijom je počela da se profesionalno bavi 1980. Njeni portreti pisaca, rok i pop muzičara obeležavali su savremene tokove i duh muzičkog Novog talasa i umetničkog kruga koji se 1980-ih okupljao oko Studentskog kulturnog centra u kome je od 1971. bila asistent likovnog programa a zatim kao stručni saradnik i kustos galerije Srećna nova umetnost.
Od 1978. do 1980. godine vodila je Galeriju 45 na Novom Beogradu, u kojoj je organizovala više od dvadeset izložbi. Pre dolaska u „Vreme”u trenutku osnivanja našeg lista objavljivala je fotografije za „Džuboks”, „Start”, „Svijet”, „Omladinske novine”, „Duga”, „Delo”, „Polet”, „Moment”, „Beorama”, „Ritam”, „New Moment” i druge.
Od 1990. do 2006. bila je urednik fotografije u nedeljniku „Vreme“, dajući mu vizuelni identitet gotovo herojskim podvigom. Moramo se u trenutku, kada nas je pred zaključenje januarskog štampanog izdanja pogodila vest o njenoj smrti, setiti kako je na početku priprema prvog broja u novinskom desku na raspolaganju bilo samo nekoliko fotografija i kako je ona svojim ugledom i kreativnom energijom omogućila da fotografija bude markantni deo vizuelnog identiteta našeg lista i da ostane upečatljivo svedočanstvo kulture uličnih protesta 1990-ih i duha tog vremena.
Od 2006. do 2010. radila je kao urednik fotografije u „Politici“, a od 2010. do 2015. na Radio televiziji Srbije. Predavala je fotožurnalizam na Fakultetu političkih nauka i bila docent na Fakultetu za medije i komunikacije, na predmetima fotožurnalizam i dokumentarna fotografija.
O njenom opusu upečatljivo je govorila retrospektivna izložba u Muzeju savremene umetnosti 2020. godine.
Objavila je i nekoliko knjiga, među kojima se izdvajaju: Dani bola i ponosa, i Deset godina protiv.
Dobitnica je mnogih nagrada među kojima su Nagrada Oktobarskog salona (1989) Nagrada „Osvajanje slobode” (2002), Politikina nagrada (2004), Godišnja nagrada ULUPUDS-a (2005); Nagrada UNS-a za životno delom Nagrade Fondacije „Tanja Petrović” (2021).
Vest o smrti je u redakciju „Vremena“ stigla pred samo zaključenje štampanog broja i redakcija s tugom obećava da će u narednom štampanom izdanju objaviti dostojni omaž našoj Goranki Matić. Na žalost, silom prilika i novinskog cajtnota na ovom mestu sa samo nekoliko biografskih podataka podsećamo na tu dragu ličnost vedrog duha i plodnu autorku.
Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
