Bila je urednik fotografije u nedeljniku „Vreme“, dajući mu vizuelni identitet gotovo herojskim podvigom. Goranka, draga ličnost vedrog duha
Umrla je Goranka Matić, istoričarka umetnosti koja je svoj život posvetila fotografiji, ostavila upečatljivu sliku jednog smutnog i turbulentnog doba u njegovih junaka, a kao urednik fotografije, autor i dobri duh redakcije u teškim vremenima dala nemerljv doprinos nedeljniku „Vreme”, koji ostaje njen zahvalni dužnik.
Poreklom iz Gorskih Kotara, rođena u Mariboru 13. avgusta 1949, rasla je u Sloveniji i Makedoniji (Kumanovo), i u Beogradu, gde se njena porodica preselila 1961. Završila je Desetu gimnaziju, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirala u oblasti istorije umetnosti.
Fotografijom je počela da se profesionalno bavi 1980. Njeni portreti pisaca, rok i pop muzičara obeležavali su savremene tokove i duh muzičkog Novog talasa i umetničkog kruga koji se 1980-ih okupljao oko Studentskog kulturnog centra u kome je od 1971. bila asistent likovnog programa a zatim kao stručni saradnik i kustos galerije Srećna nova umetnost.
Od 1978. do 1980. godine vodila je Galeriju 45 na Novom Beogradu, u kojoj je organizovala više od dvadeset izložbi. Pre dolaska u „Vreme”u trenutku osnivanja našeg lista objavljivala je fotografije za „Džuboks”, „Start”, „Svijet”, „Omladinske novine”, „Duga”, „Delo”, „Polet”, „Moment”, „Beorama”, „Ritam”, „New Moment” i druge.
Od 1990. do 2006. bila je urednik fotografije u nedeljniku „Vreme“, dajući mu vizuelni identitet gotovo herojskim podvigom. Moramo se u trenutku, kada nas je pred zaključenje januarskog štampanog izdanja pogodila vest o njenoj smrti, setiti kako je na početku priprema prvog broja u novinskom desku na raspolaganju bilo samo nekoliko fotografija i kako je ona svojim ugledom i kreativnom energijom omogućila da fotografija bude markantni deo vizuelnog identiteta našeg lista i da ostane upečatljivo svedočanstvo kulture uličnih protesta 1990-ih i duha tog vremena.
Od 2006. do 2010. radila je kao urednik fotografije u „Politici“, a od 2010. do 2015. na Radio televiziji Srbije. Predavala je fotožurnalizam na Fakultetu političkih nauka i bila docent na Fakultetu za medije i komunikacije, na predmetima fotožurnalizam i dokumentarna fotografija.
O njenom opusu upečatljivo je govorila retrospektivna izložba u Muzeju savremene umetnosti 2020. godine.
Objavila je i nekoliko knjiga, među kojima se izdvajaju: Dani bola i ponosa, i Deset godina protiv.
Dobitnica je mnogih nagrada među kojima su Nagrada Oktobarskog salona (1989) Nagrada „Osvajanje slobode” (2002), Politikina nagrada (2004), Godišnja nagrada ULUPUDS-a (2005); Nagrada UNS-a za životno delom Nagrade Fondacije „Tanja Petrović” (2021).
Vest o smrti je u redakciju „Vremena“ stigla pred samo zaključenje štampanog broja i redakcija s tugom obećava da će u narednom štampanom izdanju objaviti dostojni omaž našoj Goranki Matić. Na žalost, silom prilika i novinskog cajtnota na ovom mestu sa samo nekoliko biografskih podataka podsećamo na tu dragu ličnost vedrog duha i plodnu autorku.
Studenti Pravnog fakulteta u blokadi ogradili su se od članova nevladinih organizacija koji istupaju u medijima. Ko sme da govori u ime studenata i kako režim seče svakog ko promoli nos
Patrijarh je poručio da se Crkva molitvenim vapajima obraća Bogu da daruje mir celom svetu, da u svoje naručje prigrli nevino stradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i da svoj saborni glas upućuje pre svega narodu na Kosovu i Metohiji, ali i svima do kojih, kako kaže, stiže apel Crkve Svetosavske
Iako je premijer Miloš Vučević zapretio otkazima prosvetarima, nastavnici objašnjavaju da neće imati ko da ih zameni
Pismo podrške studentima potpisalo je preko 2.200 nastavnika, saradnika i istraživača univerziteta u Srbiji. Broj se iz minuta u minut povećava
Virusološkinja koja je zaustavila variolu veru u Srbiji dr Ana Gligić preminula je u 91. godini. Svojevremeno, u razgovoru za „Vreme“ je otkrila kako je te 1972. godine shvatila da Srbiji preti epidemija velikih boginja
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
