Član Komisije za proveru doktorskog rada Jelene Trivan povukao se zbog "zdravstvenog stanja". To vraća rad Komisije na početak. U autorskom tekstu za "Vreme" drugi članovi Komisije opisuju kako vlast tako može u nedogled da sprečava da se ospori nečija titula
Od našeg imenovanja za članove Stručne komisije za utvrđivanje neakademskog ponašanja pri izradi doktorske disertacije „Biblioteke i multikulturalnost“, rada kojim je gospođa Jelena Trivan stekla doktorsku titulu, do formiranja komisije u punom sastavu, prošlo je više od osam meseci. Dva člana sa fakulteta i jedan ispred univerziteta izabrani su odmah. Osam meseci je trebalo da Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) imenuje svog člana.
I dok smo se nas troje kolega ispred fakulteta i univerziteta poznavali na osnovu publikacija i sa konferencija, ime člana ispred NSVO, Borivoje Baltezarević, bilo nam je novo. Na internetu se mogla naći informcija da je gospodin Baltezarević titule mastera i doktora nauka stekao na Univerzitetu Megatrend, a radi na Institutu za srpsku kulturu u Prištini sa sedištem u Leposaviću.
Poznanici sa Univerziteta u Beogradu su nam o radu sličnih komisija rekli da očekujemo da NSVO sabotira rad komisije. Njihov član će se stalno razboljevati, a onda podneti ostavku, pa onda tako i sledeći. Za sada su u pravu. Neposredno pred prvi sastanak komisije, gospodin Baltezarević nas je obavestio o sprečenosti usled „aktuelnog pogoršanja (njegovog) zdravstvenog stanja“. Nakon toga je potpuno nestao.
Kada smo usaglasili tekst izveštaja, i kada je pozvan na ličnu i akademsku etiku – prihvativši članstvo, preuzeo je odgovornost da se izjasni o izveštaju koji smo pripremili – obavestio nas je da je već ranije NSVO-u podneo ostavku na članstvo u komisiji. Komisiju o tome nije obavestio, a kamoli ponudio obrazloženje.
Ostavka jednog člana vraća proceduru na formiranje komisije. Odugovlačenjima imenovanja, i menjanjem člana – NSVO ostvaruje svoju moć da potpuno onemogući univerzitet u negovanju akademske čestitosti i obezbeđivanju kvaliteta naučnog i nastavnog rada.
Kontradikcije
Zašto sistem ne funkcioniše? Ima li NSVO interes da sabotira postupak ispitivanja neakademskog ponašanja?
Osobe koje se služe neakademskim ponašanjem u sticanju akademskih titula često su politički funkcioneri ili javne ličnosti bliske vlasti. Kada se prekršaj dokaže, vlast gubi na popularnosti, pa joj je u interesu da to spreči. NSVO je organ vlade, i ona tako ima i motiv i sredstvo da spreči funkcionisanje ovog mehanizma.
Univerzitet je univerzitet samo ako je autonoman: slobodan da sam sobom upravlja nezavisno od političkih institucija. Učešće vlasti preko NSVO u postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja direktno poništava autonomiju univerziteta. Ono omogućava političarima da nekažnjeno trgovinom uticajem obezbeđuju diplome i zvanja – što diplome i zvanja devalvira i narušava standarde vrednovanja i ocenjivanja, a time i kvalitet i kredibilitet univerziteta.
Učešće NSVO u proceduri preispitivanja disertacija nema ni pravno opravdanje. Država određuje standarde i akredituje univerzitete koji ih ispunjavaju, ali ne učestvuje u radu univerziteta na ispunjenju tih standarda. Tako je i u razvijenijim i funkcionalnijim državama čija rešenja naš pravni sistem po pravilu preuzima, od Nemačke i Austrije, preko Francuske, Velike Britanije do Sjedinjenih Država.
Posledice
Još jedan način mešanja vlasti u borbu univerziteta sa neakademskim ponašanjem realizuje se na planu posledica takvog ponašanja. Odluka Ustavnog suda iz jula prošle godine univerzitetima spori pravo da oduzimaju titule – čak i kada se utvrdi da je neko zvanje stekao prevarom, ne ispunivši propisane uslove i ne stekavši potrebna znanja i veštine. Obrazloženje Ustavnog suda je da takvi postupci imaju prirodu etičkih mera, ali da njihove posledice menjaju radno-pravni status osobe kojom se bave.
Ustanovljenje neakademskog ponašanja nije isključivo, pa ni prevashodno etičko pitanje. Primarno je da se njime utvrđuje da student nije stekao znanja i veštine koje diploma garantuje. U posledicama, nema razlike između nosioca diplome stečene neakademskim ponašanjem i nosioca falsifikovane ili kupljene diplome. I kao što se potonje dve mogu poništiti, na istim osnovama i iz istih razloga mora biti moguće da se poništi i ona prva.
Posledice koje oduzimanje titule ima na radno-pravni status nosioca upravo su cilj oduzimanja. Nosilac titule u medicini bez odgovarajućih znanja i veština ne sme da bude u situaciji da leči ili podučava studente i organizuje zdravstveni sistem. Nosilac diplome u građevini koji nema odgovarajuća znanja i veštine ne sme da bude u situaciji da projektuje stambene zgrade ili mostove ili podučava (buduće) inžinjere. Ograničavanje radno-pravnog statusa takvih lica od vitalnog je interesa za zdravlje i bezbednost građana i za funkcionisanje društva.
Relevantni parametri o kojima je Ustavni sud odlučivao identični su u stotinama drugih država, ali je u svim državama sveta za koje se ti podaci mogu naći, uključujući one sa najdužom pravnom tradicijom, oduzimanje diploma pravno prihvatljivo, i u ingerenciji univerziteta koji su ih izdali. Da li greši naš Ustavni sud ili ekvivalentni organi stotina manje korumpiranih država?
Neophodno je da se sve tri grane vlasti vrate u okvire razuma, kao i dobre prakse potvrđene u brojnim državama i sistemima – i ostave univerzitetima da sami raspolažu svojim diplomama ne samo kada ih dodeljuju, već isto tako onda kada ih oduzimaju, ili utvrđuju osnove za to oduzimanje.
Boban Arsenijević, profesor Univerziteta u Gracu
Snežana Samardžija, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji
„Privatnost na Vajberu ni na koji način nije ugrožena i niko, ni Vajber, niti bilo ko drugi, nije u prilici da čita poruke“, kaže direktor za razvoj proizvoda kompanije Rakuten Vajber Nadav Melnik
Jelenko Pijevac uhapšen je zbog sumnje da je početkom novembra napao novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković u šatorskom kampu ispred Skupštine u Beogradu, znanom kao Ćacilend
Republički geodetski zavod saopštio je danas da su građani podneli više od 420.000 prijava od 8. decembra, kada je počela prijava u okviru procesa „Svoj na svome“ - evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti
Na društvenim mrežama se pojavljuju AI generisani snimci lekara i javnih ličnosti koji žele da vam kažu „istinu” o farmaceutskoj industriji i da vam „zavaljaju” preparate za mršavljenje sumnjivog porekla
„Čini se da se optužba rukovodila ogorčenjem javnosti zbog pada nadstrešnice, a ne činjenicama kojima raspolaže u predmetu, jer je postupak obustavljen zbog nepostojanja opravdane sumnje“, kaže za „Vreme“ javni tužilac Goran Ilić
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
