Foto: Marija Jankovic
Podaci o starima u Srbiji su poražavajući, o čemu svedoče i svakodnevni prizori – siromašni, potcenjeni, nevidljivi, često maltretirani, bolesni. Dan starih se obeležava 1. oktobra u svetu i u Srbiji sa ciljem da društvo uvidi i uvaži i njihove potrebe
Svaka peta osoba u Republici Srbiji je starija od 65 godina, govore podaci poslednjeg popisa stanovništva iz 2022. godine.
U Srbiji žene žive u proseku 78,7 godina, a muškarci 74.
Duži, ali teži život
Iako je prosečni životni vek duži, sam život je teži. Analiza Poverenice za zaštitu ravnopravnostistarih o položaju starih pokazala je da, „ nemali broj starijih živi u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, neki su izloženi zlostavljanju i zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju, marginalizaciji, pa i svođenju na „stvar“.
Diskriminisani su po materijalnom statusu, po pitanju invaliditeta, mesta življenja ili pola.
Iako čine trećinu biračkog tela čine penzioneri, prema podacima sinsikata „Nezavisnost”, njihov uticaj na process političkog odlučivanja je potpuno marginalizovan.
U društvu su dominantni stereotipi i predrasude o nesposobnosti starijih da donose racionalne odluke i nepoštovanje njihove autonomije, ali i drugi stereotipi kao što su oni da su stariji nesposobni, teret za društvo i opterećenje.
Teško do zdravstvene zaštite
Kada je reč o ostvarenju prava na zdravstvenu zaštitu, kako se navodi u posebnom izveštaju Poverenice za ravnopravnost „ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu ne treba da predstavlja problem ni jednom građaninu, bez obzira na mesto prebivališta, dijagnozu, godine starosti i druge karakteristike.
Kao posledica depopulacije i migracija, pojedine zdravstvene ustanove posebno primarne zdravstvene zaštite (zdravstvene stanice i ambulante) u ruralnim područjima Srbije su zatvorene, što dovodi do otežane dostupnosti ovih usluga seoskom, uglavnom starijem stanovništvu. Službe kućne nege i pomoći na ovim područjima se takođe retko formiraju zbog malog broja stanovnika i razuđenosti područja.
Integrisane usluge na lokalnom nivou koje uključuju pomoć gerontodomaćica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti nisu dovoljno razvijene, nedovoljno je gerijatrijskih postelja i mogućnosti za institucionalno zbrinjavanje ovih osoba.
Očekivan rast siromaštva
Prema podacima iz pomenute analize Centra za demokratiju, procenjena stopa siromaštva starijih u 2022. godini iznosila je preko 12 odsto, što je skoro dvostruko više u poređenju sa nivoom pre krize izazvane pandemijom koronavirusa i rastućom inflacijom zbog rata u Ukrajini, dok se, prema projekcijama istraživača očekuje dalji rast apsolutnog i relativnog siromaštva starih i u narednim godinama.
Prema podacima PIO fonda, prošle godine je prosečna penzija iznosila oko 37800 dinara, dok penziju prima nešto više od milion i po ljudi.
Gotovo pola miliona penzionera ima primanja niža od garantovanih, odnosno, manje od 24.987 dinara.
Primanja do 10 hiljada dinara ima čak 61 hiljada penzionera, navode iz Sindikata penzionera „Nezavisnost“.
Čovečanstvo stari
Na svetskom nivou, broj ljudi starijih od 60 godina, prema dostupnim informacijama, iznosi 1,1 milijardu, a projekcije govore da će se do sredine veka taj broj udvostručiti.
Кako stanovništvo stari, potražnja za sveobuhvatnim uslugama zdravstvene zaštite, nege i socijalne podrške značajno je porasla.
Nažalost, predrasude prema starijim osobama otežavaju njihovu socijalnu inkluziju i mogu da ih spreče da u punoj meri učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Zanemaruje se ogromno životno i radno iskustvo, koje, ne samo mladim generacijama, već društvu u celini predstavljaju neiscrpni resurs, vredan poštovanja.
Nephodno više empatije
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poziva na veću osetljivost celokupne javnosti na potrebe, probleme i uslove života sa kojima se suočavaju starija lica.
„Smatramo ključnim negovanje međugeneracijske solidarnosti i saradnje i izgradnju pozitivnog stava o starenju kako bismo bolje sagledali ne samo probleme već i sve pozitivne aspekte zrelog doba koje je neminovna perspektiva svakog od nas”, navodi se.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 1. oktobar za Međunarodni dan starijih osoba na sednici održanoj 14. decembra 1990. godine.
Ove godine Ujedinjene nacije, za 34. obeležavanje Svetskog dana starijih, u fokus stavljaju temu „Dostojanstveno starenje: važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta“.
Komandant JZO Marko Kričak podneo je tužbu protiv studentkinje Nikoline Sinđelić, koja je u javnost iznela tvrdnje da ju je zlostavljao u garaži zgrade Vlade Srbije ispred koje se održavao protest
Lider pokreta „Budi heroj”, Miša Bačulov ponovo je pušten da se brani sa slobode, nakon što je uhapšen dva puta u svega nekoliko dana
Nova tura podrške Dijani Hrki, majci nastradalog Stefana, stigla je od bivših i sadašnjih sportista. Redom su, preko društvenih mreža, svoju podršku iskazali i Novak Đoković, Aleksandar Đorđević i Vladimir Grbić
Novo istraživanje BIRN-a, Glasa Šumadije, Ozon pressa, portala 021 i Južnih vesti otkriva mrežu institucija koje su u prethodne tri godine nabavljale invazivne video-nadzorne sisteme sa funkcijom prepoznavanja lica - protivzakonito
Veliki broj gimnazijalaca iz Beograda stigao je ispred Skupštine Srbije kako bi podržao Dijanu Hrku, koja peti dan štrajkuje glađu tražeći pravdu za tragično nastradalog sina u padu nadstrešnice
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
