Anketa koju je upravo sprovela organizacija Beograd u pokretu o Starom savskom mostu pokazala je, osim odgovora na istraživano pitanje, i jedan drugi za kojim se nije tragalo, a koji je, sme se reći – važniji.
Ovog aprila i maja organizacija Beograd u pokretu sprovela je anketu čije je pitanje bilo: da li podržavate premeštanje Starog savskog mosta na Lido, uz pretpostavku da most postane pešačko-biciklistički, a da Veliko Ratno ostrvo ostane netaknuto kao zaštićena prirodna celina.
Potreba za demokratijom
U anketi je učestvovalo 11.773 građana. Većina je bila za premeštanje mosta na Lido – njih 77 odsto, 25% je bilo protiv, dok je 4% navelo da nema dovoljno informacija da bi zauzeli stav.
Međutim, važniji rezultat od ovog govori o Beograđanima: ispostavilo se da su vrlo voljni da učestvuju u kreiranju Grada i u odlučivanju o pitanjima vezanim za Grad, a na osnovu njihovih odgovora se da zaključiti da se s pravom osećaju i pozvanim da to čine, a i sposobnim.
I ta potreba za demokratijom je, kažu iz Beograda u pokretu, najvažniji zaključak ove ankete.
Jer „građani su veoma zainteresovani za budućnost svog grada, ali nemaju priliku da se pitaju o važnim odlukama. U poslednjoj deceniji, Beograd se pretvorio u grad čija se budućnost crta markerima na PowerPoint prezentacijama, često u arhitektonskim biroima daleko od Srbije, a još dalje od mišljenja građana. U tom procesu, javna rasprava je postala je formalnost, a anketa sinonim za PR instrument“, kažu iz ove organizacije.
Zbog te potrebe da sami odlučuju o svom Gradu, građani su rado pristajali da učestvuju u ovoj anketi, pa Beograd u pokretu ocenjuje da ova anketa, iako nema zakonsku težinu, ima društveni, a zašto da ne, i politički značaj.
„Svakako je pokazatelj potrebe da se urbanizam ne doživljava kao velika slika već kao skup malih odluka koje donose stanovnici Beograda.“
Ne dirajte nam Veliko Ratno Ostrvo
Zatim, navode da građani koji su „za“ nisu bezuslovno „za“, što govori o njihovom racionalnom i celovitom sagledavanju problema.
„Njihova podrška dolazi uz jasan zahtev da se Veliko Ratno ostrvo ne dira. Oni su izričito protiv da se zbog mosta Veliko Ratno ostrvo pretvori u još jednu betonsku platformu za kafiće, koncertne bine i investitorske fantazije, već da se most podredi prirodi i ljudima koji žele da šetaju, voze bicikl, i gledaju reku bez da se osećaju kao kulise u reklamnom spotu“, kažu iz ove organizacije.
Ocenjuju da je „Veliko Ratno ostrvo je već godinama pod nevidljivom, ali stalnom opsadom. Bilo da se govori o proširenju infrastrukture, turističkim projektima ili aktivacijama prostora, uvek je tu isti strah: da će ostrvo nestati u tišini, milimetar po milimetar, kao Ada Huja, kao Makiško polje, kao mnoga druga mesta koja su nekada imala identitet, a danas imaju samo tablu sa QR kodom i vizualizaciju budućnosti. Zato nije slučajno što je ostrvo postalo crvena linija za Beograđane: ’most da – ali ne po cenu prirode’. To nije ni romantizam ni ekološki fanatizam, već artikulisana zabrinutost-građanska i racionalna“.
Šta dalje?
Očekuju da „gradske vlasti uvaže glas građana i garantuju zaštitu Velikog Ratnog ostrva“. Nadaju se da će ova anketa „pokrenuti razgovor – ne samo o Starom savskom mostu, već i o mehanizmima donošenja odluka, o tome ko ima pravo da odlučuje o prostoru koji svi delimo.“
„Jer grad nije samo zbir ulica, mostova i kvadrata – grad je zajednica. A
zajednica bez glasa nije ništa drugo do tržište“, poručuje organizacija Beograd u pokretu.
