Osim o pitanju koje se ticalo Starog savskog mosta, anketa koju je sprovela organizacija Beograd u pokretu otkrila je važniji rezultat: nedvosmislenu potrebu Beograđana da sami kreiraju svoj Grad
Anketa koju je upravo sprovela organizacija Beograd u pokretu o Starom savskom mostu pokazala je, osim odgovora na istraživano pitanje, i jedan drugi za kojim se nije tragalo, a koji je, sme se reći – važniji.
Ovog aprila i maja organizacija Beograd u pokretu sprovela je anketu čije je pitanje bilo: da li podržavate premeštanje Starog savskog mosta na Lido, uz pretpostavku da most postane pešačko-biciklistički, a da Veliko Ratno ostrvo ostane netaknuto kao zaštićena prirodna celina.
Potreba za demokratijom
U anketi je učestvovalo 11.773 građana. Većina je bila za premeštanje mosta na Lido – njih 77 odsto, 25% je bilo protiv, dok je 4% navelo da nema dovoljno informacija da bi zauzeli stav.
Međutim, važniji rezultat od ovog govori o Beograđanima: ispostavilo se da su vrlo voljni da učestvuju u kreiranju Grada i u odlučivanju o pitanjima vezanim za Grad, a na osnovu njihovih odgovora se da zaključiti da se s pravom osećaju i pozvanim da to čine, a i sposobnim.
I ta potreba za demokratijom je, kažu iz Beograda u pokretu, najvažniji zaključak ove ankete.
Jer „građani su veoma zainteresovani za budućnost svog grada, ali nemaju priliku da se pitaju o važnim odlukama. U poslednjoj deceniji, Beograd se pretvorio u grad čija se budućnost crta markerima na PowerPoint prezentacijama, često u arhitektonskim biroima daleko od Srbije, a još dalje od mišljenja građana. U tom procesu, javna rasprava je postala je formalnost, a anketa sinonim za PR instrument“, kažu iz ove organizacije.
Zbog te potrebe da sami odlučuju o svom Gradu, građani su rado pristajali da učestvuju u ovoj anketi, pa Beograd u pokretu ocenjuje da ova anketa, iako nema zakonsku težinu, ima društveni, a zašto da ne, i politički značaj.
„Svakako je pokazatelj potrebe da se urbanizam ne doživljava kao velika slika već kao skup malih odluka koje donose stanovnici Beograda.“
Ne dirajte nam Veliko Ratno Ostrvo
Zatim, navode da građani koji su „za“ nisu bezuslovno „za“, što govori o njihovom racionalnom i celovitom sagledavanju problema.
„Njihova podrška dolazi uz jasan zahtev da se Veliko Ratno ostrvo ne dira. Oni su izričito protiv da se zbog mosta Veliko Ratno ostrvo pretvori u još jednu betonsku platformu za kafiće, koncertne bine i investitorske fantazije, već da se most podredi prirodi i ljudima koji žele da šetaju, voze bicikl, i gledaju reku bez da se osećaju kao kulise u reklamnom spotu“, kažu iz ove organizacije.
Ocenjuju da je „Veliko Ratno ostrvo je već godinama pod nevidljivom, ali stalnom opsadom. Bilo da se govori o proširenju infrastrukture, turističkim projektima ili aktivacijama prostora, uvek je tu isti strah: da će ostrvo nestati u tišini, milimetar po milimetar, kao Ada Huja, kao Makiško polje, kao mnoga druga mesta koja su nekada imala identitet, a danas imaju samo tablu sa QR kodom i vizualizaciju budućnosti. Zato nije slučajno što je ostrvo postalo crvena linija za Beograđane: ’most da – ali ne po cenu prirode’. To nije ni romantizam ni ekološki fanatizam, već artikulisana zabrinutost-građanska i racionalna“.
Šta dalje?
Očekuju da „gradske vlasti uvaže glas građana i garantuju zaštitu Velikog Ratnog ostrva“. Nadaju se da će ova anketa „pokrenuti razgovor – ne samo o Starom savskom mostu, već i o mehanizmima donošenja odluka, o tome ko ima pravo da odlučuje o prostoru koji svi delimo.“
„Jer grad nije samo zbir ulica, mostova i kvadrata – grad je zajednica. A
zajednica bez glasa nije ništa drugo do tržište“, poručuje organizacija Beograd u pokretu.
Protiv dvanaest osoba Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužni predlog. Predloženo je da sud nakon održanog glavnog pretresa oglasi krivim i izrekne im maksimalne zatvorske kazne
„Visoko obrazovanje ne sme biti tačka na kojoj se lomi odgovornost drugih institucija”, saopštio je Univerzitet u Beogradu, te pozivaju da je potrebno obezbediti uslove za završetak školske godine
Nekoliko nevladinih organizacija koje deluju na severu Kosova ukazale su na porast prijava uznemiravanja žena i devojaka koje dolaze od građana iz pravca južne Mitrovice. Traže da međunarodni akteri pojačaju nadzor bezbednosnih struktura
Od pada nadstrešnice u Novom sadu urušilo se još mnogo toga, a jedno od poslednjih je prokišnjavanje Železničke stanice na Novom Beogradu. Teško je reći da li je oduvek vladao javašluk pa se sada samo na to više obraća pažnja na društvenim mrežama
Beogradski komunalni milicajci treći put za dve godine dobijaju nove uniforme, svaka košta 3000 evra. Posao je dobila firma MIM, koja je nabavila uniforme i za kontrolore kojih nema
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
