Splav “Kartel” potonuo je zbog neravnomernog opterećenja krajem prošle godine. Policija je spašavala više od stotinu gostiju, uglavnom tinejdžera, iz ledene vode. Splav, kao mnogi drugi duž Save i Dunava, nije imao dozvolu za rad
Izvlačenje splava „Kartel” koji je potonuo 23. decembra prošle godine počelo je juče. Na terenu su bile dve dizalice koje su ovom plutajućem objektu preko barži prišle sa vode, a u ovom poslu bili su angažovani i ronioci. Oni su danima unazad pripremali teren kako bi dizalice mogle da podignu splav zaglavljen u reci.
Pre desetak dana iz vode je izvučena terasa koja se nalazila uz splav, ali je to učinjeno malom dizalicom koja se nalazila na obali. Dve dizalice koje su juče krenule u posao mnogo su veće.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Potonuće „Kartela” dogodilo se kada je na ovom splavu organizovana žurka, odnosno koncert bosanskog repera Cunamija. Splav je u jednom trenutku počeo da tone, gosti su krenuli da beže pa je od težine pukao most koji povezuje splav i obalu. U vodi se našlo više od stotinu gostiju, uglavnom tinejdžera, a pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova iz Save su izvukli 114 devojaka i mladića.
Protiv vlasnika, zakupaca i organizatora splava vodi se postupak, veštače im se telefoni, a i saslušani su oštećeni. Kada splav bude potpuno izvučen, trebalo bi zbog istrage da ga pregleda i veštak, što bi pomoglo da se utvrdi uzrok potonuća.
Sve vlasti zanemarivale rizike
Član udruženja “Savski nasip” Oliver Ilić rekao je ranije za “Vreme” da godinama ukazuju vlastima to da nijedan od noćnih splavova nema dozvolu.
On je objasnio da ta situacija traje godinama, a sve vlasti su zanemarivale rizike na koje su im ukazivali.
“Pre svega, splav mora da ima plutajuću dozvolu, a potom i rešenje o zauzeću obale. Nijedan splav to nema. Niko ne vodi računa o tome koliko ljudi može da uđe na odrešeni splav i slično”, rekao je ranije Ilić.
Za sada neidentifikovani hakeri ukrali su podatke 160.000 korisnika Telekoma. Hakeri su to učinili s namerom da ucenjuju Telekom. Ukradeni podaci odnose se na puna imena, adrese stanovanja, datume rođenja, brojeve telefona i jedinstvene matične brojeve građana (JMBG)
Druga tribina pod nazivom „Šta gradimo, a šta rušimo” biće posvećena urbanizumu u Beogradu i održaće se 23. marta u 18.00 u prostoru Miljenko Dereta.
Desetine vozila sa srpskim tablicama sa srpske strane prelaza, nejasnoće oko prijave za boraviše na Kosovu – slika je šesnaestog marta 2026. godine na Kosovu. Dok politički predstavnici Srba na Kosovu tvrde da je izbegnut „najcrnji scenario“, Kosovska policija primenjuje zakon. Ima li uopšte razloga za slavlje? Kakve su najave u vezi sa srpskim zdravstvenim i obrazovnim institucijama?
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu organizuju peticiju kako bi sačuvali zgrade Galerije i Ateljea koje gradska vlast hoće da im oduzme, tvrdeći da ih ne koriste
Početak primene Zakona o vozilima na Kosovu izazvao je nesigurnost među vozačima koji koriste automobile sa srpskim registarskim tablicama
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
