Splav “Kartel” potonuo je zbog neravnomernog opterećenja krajem prošle godine. Policija je spašavala više od stotinu gostiju, uglavnom tinejdžera, iz ledene vode. Splav, kao mnogi drugi duž Save i Dunava, nije imao dozvolu za rad
Izvlačenje splava „Kartel” koji je potonuo 23. decembra prošle godine počelo je juče. Na terenu su bile dve dizalice koje su ovom plutajućem objektu preko barži prišle sa vode, a u ovom poslu bili su angažovani i ronioci. Oni su danima unazad pripremali teren kako bi dizalice mogle da podignu splav zaglavljen u reci.
Pre desetak dana iz vode je izvučena terasa koja se nalazila uz splav, ali je to učinjeno malom dizalicom koja se nalazila na obali. Dve dizalice koje su juče krenule u posao mnogo su veće.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Potonuće „Kartela” dogodilo se kada je na ovom splavu organizovana žurka, odnosno koncert bosanskog repera Cunamija. Splav je u jednom trenutku počeo da tone, gosti su krenuli da beže pa je od težine pukao most koji povezuje splav i obalu. U vodi se našlo više od stotinu gostiju, uglavnom tinejdžera, a pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova iz Save su izvukli 114 devojaka i mladića.
Protiv vlasnika, zakupaca i organizatora splava vodi se postupak, veštače im se telefoni, a i saslušani su oštećeni. Kada splav bude potpuno izvučen, trebalo bi zbog istrage da ga pregleda i veštak, što bi pomoglo da se utvrdi uzrok potonuća.
Sve vlasti zanemarivale rizike
Član udruženja “Savski nasip” Oliver Ilić rekao je ranije za “Vreme” da godinama ukazuju vlastima to da nijedan od noćnih splavova nema dozvolu.
On je objasnio da ta situacija traje godinama, a sve vlasti su zanemarivale rizike na koje su im ukazivali.
“Pre svega, splav mora da ima plutajuću dozvolu, a potom i rešenje o zauzeću obale. Nijedan splav to nema. Niko ne vodi računa o tome koliko ljudi može da uđe na odrešeni splav i slično”, rekao je ranije Ilić.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
