Energetsko siromaštvo predstavlja veliku prepreku pri postizanju adekvatnog životnog standarda koji omogućava očuvanje i unapređenje zdravlja. Direktan uticaj na zdravlje pre svega se vezuje za nemogućnost postizanja i održavanja optimalne temperature domaćinstva i korišćenja savremenih oblika energije pri kućnim poslovima, kao i posledičnog zagađenja vazduha unutar i van domaćinstva
Jedna od najprogresivnijih definicija XX veka jeste definicija zdravlja, upisana u preambulu Statuta Svetske zdravstvene organizacije: „Zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nesposobnosti.“ I dok su planetarni napori za očuvanje i unapređenje fizičkog i mentalnog blagostanja značajno porasli, socijalno blagostanje ostaje zanemareno i shvaćeno kao stvar ličnih odluka i izbora.
Kada govorimo o zdravlju, većina ljudi će prvo istaći svoju dobru ili lošu genetiku. Bilo da pričamo o roditeljima koji su dočekali duboku starost ili o porodičnom opterećenju za neku vrstu maligne bolesti – ne grešimo kada zaključujemo da na naše zdravlje značajno utiče nasleđeni genetički materijal. U tom smislu, nasleđe može biti uzrok nejednakosti u zdravlju kada se radi o učestalosti obolevanja i umiranja između različitih društvenih grupa.
Zdravlje i socijalno blagostanje
Međutim, često zaboravljamo da su individualne biološke karakteristike samo deo sveukupne slike o našem zdravlju. Mnogo češće presudnu ulogu za naše zdravstveno stanje igraju socijalno-ekonomski status, obrazovanje, pristupačnost zdravstvene službe i druge, tzv. socijalne odrednice zdravlja. Ovakve, društveno uslovljene, zdravstvene nejednakosti predstavljaju fokus javnozdravstvenih politika, u slučaju da postoji društveni dogovor o postizanju minimuma pravičnosti i obezbeđivanju najvišeg mogućeg standarda zdravlja za sve građanke i građane.
Kada se govori o socijalnom blagostanju u kontekstu zdravlja, koplja se najpre lome u shvatanju mogućnosti slobodnog izbora obrazaca naših ponašanja u vezi sa zdravljem, odnosno izlaganja nezdravim i stresnim uslovima života i rada. Tako i donosioci odluka ponekad ne shvataju zašto neko ne bi postupio u svom najboljem interesu – na primer, podvrgao se redovnim preventivnim pregledima poput skrininga na rak dojke, grlića materice ili debelog creva. Pre nego što posegnemo za kaznenim merama, trebalo bi proveriti da li su ovakve razlike slučajno raspodeljene u zajednici ili su proizvod određenih nepravednih društvenih procesa. Možemo uvideti da obuhvat preventivnim pregledima nije uslovljen samo ličnim izborom, već i pitanjem zaposlenosti, siromaštva, obrazovanja, socijalne podrške, pristupačnosti zdravstvene službe, prethodnih iskustava i poverenjem u zdravstveni sistem, informacionim okruženjem i drugim faktorima sredine u kojoj ljudi žive i razvijaju se.
Zdravlje i temperatura u domaćinstvu
Pitanje zdrave i bezbedne životne sredine se sve češće razmatra u okviru pomenutih socijalnih odrednica zdravlja, naročito u kontekstu rastućih društvenih nejednakosti i klimatskih promena. Konkretno, energetsko siromaštvo predstavlja veliku prepreku pri postizanju adekvatnog životnog standarda koji omogućava očuvanje i unapređenje zdravlja. Direktan uticaj na zdravlje pre svega se vezuje za nemogućnost postizanja i održavanja optimalne temperature domaćinstva i korišćenja savremenih oblika energije pri kućnim poslovima, kao i posledičnog zagađenja vazduha unutar i van domaćinstva.
Iako nam nedostaju naprednija istraživanja koja bi dovela u direktnu vezu energetsko siromaštvo i određene patološke procese, danas postoje čvrsti dokazi dobijeni uvidom u pokazatelje javnog zdravlja. Tako je utvrđeno da članovi energetski siromašnih domaćinstava češće prijavljuju lošije samoprocenjeno zdravstveno stanje, kao i niži indeks mentalnog blagostanja.
Jedna od brojnih posledica energetskog siromaštva jeste neadekvatna temperatura domaćinstva koja donosi direktne rizike po zdravlje. Na primer, dokazano je da periodi intenzivne toplote ili hladnoće značajno povećavaju mortalitet od moždanog udara, te da suboptimalna temperatura prostorija za život i rad nepovoljno utiče na kardiovaskularno zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija u ovoj oblasti ne pruža stroge preporuke. Kako bi se obezbedio minimum zaštite zdravlja, u zimskom periodu je preporučeno zagrevanje prostorija iznad 18°C. Tokom letnjih meseci, preporučeno je da dnevna temperatura u domaćinstvu ne prelazi 32°C, odnosno 24°C tokom noći. Čak i takve preporuke podrazumevaju rastući utrošak energije za potrebe grejanja i
hlađenja, naročito uzimajući u obzir aktuelne klimatske promene koje donose ekstremne vremenske prilike.
Zdravlje i čvrsta goriva
Prilikom zagrevanja prostorija, energetski siromašna domaćinstva nemaju mnogo izbora osim da se služe sagorevanjem čvrstih goriva koja povećavaju zagađenje i smanjuju kvalitet spoljašnjeg vazduha, ali i vazduha unutar domaćinstva. Kako hladno vreme smanjuje učestalost provetravanja prostorija, kvalitet vazduha u domaćinstvu može biti lošiji od ambijentalnog vazduha spolja. Ovakvo zagađenje vazduha postaje naročito opasno ako se sagorevaju proizvodi koji sadrže plastiku, lepak, veštačke boje, gumu i ostale slične sirovine. Ne zaboravimo da nizak kvalitet vazduha u domaćinstvu najviše pogađa osobe koje su inače ranjive i tokom zimskih meseci većinu vremena provode u kući: deca, trudnice i starije osobe.
Uticaj energetskog siromaštva ogleda se i u riziku od narušavanja zdravlja respiratornog sistema, naročito ako govorimo o respiratornim infekcijama tokom zimskog perioda, astmi ili drugim bolestima pluća koja su posledica lošeg kvaliteta spoljašnjeg ili unutrašnjeg vazduha u domaćinstvu. Dodatno, dokazana je veza između energetskog siromaštva i problema mentalnog zdravlja, najpre u vidu češće prijave simptoma depresivnosti. Osobe u situaciji energetskog siromaštva neretko moraju da biraju između postizanja adekvatne temperature domaćinstva i plaćanja drugih, osnovnih životnih potreba. Razumljivo je da takve situacije, posebno kod roditelja male dece, imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje i blagostanje.
Kakve su perspektive javnozdravstvenih intervencija u ovom domenu i da li sistem zdravstvene zaštite može podržati osobe koje su u situaciji energetskog siromaštva? Prvi korak predstavlja prihvatanje činjenice da energetsko siromaštvo nije retkost i da značajno utiče na zdravlje naše zajednice. Drugi korak čini rad na prepoznavanju osoba i porodica u situaciji energetskog siromaštva od strane zdravstvene i socijalne službe, zajedno sa procenom ranjivosti i individualnog rizika po fizičko i mentalno zdravlje. Treći korak zahteva političku volju donosilaca odluka u cilju unapređenja odgovora i saradnje između sistema zdravstvene i socijalne zaštite. To podrazumeva hitno uspostavljanje mehanizama i resursa za brzu i efikasnu reakciju pomenutih sistema kada se radi o energetskom siromaštvu čije posledice mogu biti fatalne. U isto vreme, potrebno je donošenje javnih politika koje će podržati međusektorsku saradnju i društvenu solidarnost pri suočavanju sa posledicama klimatskih promena.
Na kraju, ne zaboravimo da energetsko siromaštvo predstavlja samo jedan vid rastućeg siromaštva na koje je potrebno odgovoriti. Efikasnost našeg odgovora imaće svoje javnozdravstvene posledice, ali će i definisati lice društva koje gradimo za buduće generacije.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
