Energetsko siromaštvo predstavlja veliku prepreku pri postizanju adekvatnog životnog standarda koji omogućava očuvanje i unapređenje zdravlja. Direktan uticaj na zdravlje pre svega se vezuje za nemogućnost postizanja i održavanja optimalne temperature domaćinstva i korišćenja savremenih oblika energije pri kućnim poslovima, kao i posledičnog zagađenja vazduha unutar i van domaćinstva
Jedna od najprogresivnijih definicija XX veka jeste definicija zdravlja, upisana u preambulu Statuta Svetske zdravstvene organizacije: „Zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nesposobnosti.“ I dok su planetarni napori za očuvanje i unapređenje fizičkog i mentalnog blagostanja značajno porasli, socijalno blagostanje ostaje zanemareno i shvaćeno kao stvar ličnih odluka i izbora.
Kada govorimo o zdravlju, većina ljudi će prvo istaći svoju dobru ili lošu genetiku. Bilo da pričamo o roditeljima koji su dočekali duboku starost ili o porodičnom opterećenju za neku vrstu maligne bolesti – ne grešimo kada zaključujemo da na naše zdravlje značajno utiče nasleđeni genetički materijal. U tom smislu, nasleđe može biti uzrok nejednakosti u zdravlju kada se radi o učestalosti obolevanja i umiranja između različitih društvenih grupa.
Zdravlje i socijalno blagostanje
Međutim, često zaboravljamo da su individualne biološke karakteristike samo deo sveukupne slike o našem zdravlju. Mnogo češće presudnu ulogu za naše zdravstveno stanje igraju socijalno-ekonomski status, obrazovanje, pristupačnost zdravstvene službe i druge, tzv. socijalne odrednice zdravlja. Ovakve, društveno uslovljene, zdravstvene nejednakosti predstavljaju fokus javnozdravstvenih politika, u slučaju da postoji društveni dogovor o postizanju minimuma pravičnosti i obezbeđivanju najvišeg mogućeg standarda zdravlja za sve građanke i građane.
Kada se govori o socijalnom blagostanju u kontekstu zdravlja, koplja se najpre lome u shvatanju mogućnosti slobodnog izbora obrazaca naših ponašanja u vezi sa zdravljem, odnosno izlaganja nezdravim i stresnim uslovima života i rada. Tako i donosioci odluka ponekad ne shvataju zašto neko ne bi postupio u svom najboljem interesu – na primer, podvrgao se redovnim preventivnim pregledima poput skrininga na rak dojke, grlića materice ili debelog creva. Pre nego što posegnemo za kaznenim merama, trebalo bi proveriti da li su ovakve razlike slučajno raspodeljene u zajednici ili su proizvod određenih nepravednih društvenih procesa. Možemo uvideti da obuhvat preventivnim pregledima nije uslovljen samo ličnim izborom, već i pitanjem zaposlenosti, siromaštva, obrazovanja, socijalne podrške, pristupačnosti zdravstvene službe, prethodnih iskustava i poverenjem u zdravstveni sistem, informacionim okruženjem i drugim faktorima sredine u kojoj ljudi žive i razvijaju se.
Zdravlje i temperatura u domaćinstvu
Pitanje zdrave i bezbedne životne sredine se sve češće razmatra u okviru pomenutih socijalnih odrednica zdravlja, naročito u kontekstu rastućih društvenih nejednakosti i klimatskih promena. Konkretno, energetsko siromaštvo predstavlja veliku prepreku pri postizanju adekvatnog životnog standarda koji omogućava očuvanje i unapređenje zdravlja. Direktan uticaj na zdravlje pre svega se vezuje za nemogućnost postizanja i održavanja optimalne temperature domaćinstva i korišćenja savremenih oblika energije pri kućnim poslovima, kao i posledičnog zagađenja vazduha unutar i van domaćinstva.
Iako nam nedostaju naprednija istraživanja koja bi dovela u direktnu vezu energetsko siromaštvo i određene patološke procese, danas postoje čvrsti dokazi dobijeni uvidom u pokazatelje javnog zdravlja. Tako je utvrđeno da članovi energetski siromašnih domaćinstava češće prijavljuju lošije samoprocenjeno zdravstveno stanje, kao i niži indeks mentalnog blagostanja.
Jedna od brojnih posledica energetskog siromaštva jeste neadekvatna temperatura domaćinstva koja donosi direktne rizike po zdravlje. Na primer, dokazano je da periodi intenzivne toplote ili hladnoće značajno povećavaju mortalitet od moždanog udara, te da suboptimalna temperatura prostorija za život i rad nepovoljno utiče na kardiovaskularno zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija u ovoj oblasti ne pruža stroge preporuke. Kako bi se obezbedio minimum zaštite zdravlja, u zimskom periodu je preporučeno zagrevanje prostorija iznad 18°C. Tokom letnjih meseci, preporučeno je da dnevna temperatura u domaćinstvu ne prelazi 32°C, odnosno 24°C tokom noći. Čak i takve preporuke podrazumevaju rastući utrošak energije za potrebe grejanja i
hlađenja, naročito uzimajući u obzir aktuelne klimatske promene koje donose ekstremne vremenske prilike.
Zdravlje i čvrsta goriva
Prilikom zagrevanja prostorija, energetski siromašna domaćinstva nemaju mnogo izbora osim da se služe sagorevanjem čvrstih goriva koja povećavaju zagađenje i smanjuju kvalitet spoljašnjeg vazduha, ali i vazduha unutar domaćinstva. Kako hladno vreme smanjuje učestalost provetravanja prostorija, kvalitet vazduha u domaćinstvu može biti lošiji od ambijentalnog vazduha spolja. Ovakvo zagađenje vazduha postaje naročito opasno ako se sagorevaju proizvodi koji sadrže plastiku, lepak, veštačke boje, gumu i ostale slične sirovine. Ne zaboravimo da nizak kvalitet vazduha u domaćinstvu najviše pogađa osobe koje su inače ranjive i tokom zimskih meseci većinu vremena provode u kući: deca, trudnice i starije osobe.
Uticaj energetskog siromaštva ogleda se i u riziku od narušavanja zdravlja respiratornog sistema, naročito ako govorimo o respiratornim infekcijama tokom zimskog perioda, astmi ili drugim bolestima pluća koja su posledica lošeg kvaliteta spoljašnjeg ili unutrašnjeg vazduha u domaćinstvu. Dodatno, dokazana je veza između energetskog siromaštva i problema mentalnog zdravlja, najpre u vidu češće prijave simptoma depresivnosti. Osobe u situaciji energetskog siromaštva neretko moraju da biraju između postizanja adekvatne temperature domaćinstva i plaćanja drugih, osnovnih životnih potreba. Razumljivo je da takve situacije, posebno kod roditelja male dece, imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje i blagostanje.
Kakve su perspektive javnozdravstvenih intervencija u ovom domenu i da li sistem zdravstvene zaštite može podržati osobe koje su u situaciji energetskog siromaštva? Prvi korak predstavlja prihvatanje činjenice da energetsko siromaštvo nije retkost i da značajno utiče na zdravlje naše zajednice. Drugi korak čini rad na prepoznavanju osoba i porodica u situaciji energetskog siromaštva od strane zdravstvene i socijalne službe, zajedno sa procenom ranjivosti i individualnog rizika po fizičko i mentalno zdravlje. Treći korak zahteva političku volju donosilaca odluka u cilju unapređenja odgovora i saradnje između sistema zdravstvene i socijalne zaštite. To podrazumeva hitno uspostavljanje mehanizama i resursa za brzu i efikasnu reakciju pomenutih sistema kada se radi o energetskom siromaštvu čije posledice mogu biti fatalne. U isto vreme, potrebno je donošenje javnih politika koje će podržati međusektorsku saradnju i društvenu solidarnost pri suočavanju sa posledicama klimatskih promena.
Na kraju, ne zaboravimo da energetsko siromaštvo predstavlja samo jedan vid rastućeg siromaštva na koje je potrebno odgovoriti. Efikasnost našeg odgovora imaće svoje javnozdravstvene posledice, ali će i definisati lice društva koje gradimo za buduće generacije.
Prva zgrada Železničke stanice u Novom Sadu, ona na Limanu koje više nema, bila je simbol napretka Novog Sada. Sadašnja zgrada iz 1964. godine predstavljala je remek delo moderne arhitekture, a onda se pretvorila u ruinu. Prvi put je rekonstruisana kada je Novi Sad postao Evropska prestonica kulture, a drugi put zbog voza „Soko“. U subotu je njena nastrešnica usmrtila 14 ljudi
Zbog pogibije 14 ljudi nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu subota je proglašena za dan žalosti. Troje ljudi se u teškom stanju nalazi u Kliničkom centru Vojvodine. Javnost traži da se utvrdi ko je odgovoran za tragediju, Vučić obećava da će odgovorni biti kažnjeni
Kada je barijera jednom probijena, ne postoji razlog zbog koga bi se neko ustručavao od zloupotrebe tehnologije. Ljudi će radije verovati vestima koje potvrđuju njihova postojeća mišljenja i stavove, rekla je za „Vreme“ glavna istaživačica SHARE fondacije Mila Bajić
U petak oko podneva obrušila se nadstrešnica iznad ulaznih vrata Železničke stanice u Novom Sadu. Ministar za infrastrukturu Goran Vesić rekao je da nadstrešnica nije rekonstruisana prilikom rekonstrukcije zgrade Železničke stanice i da se to može videti iz građevinske dozvole
Završen je protest prosvetnih radnika ispred Vlade Srbije. Predsednik Vlade Miloš Vučević poručio je nastavnicima da ih „štrajk ne vodi nigde". Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Mirjana Gašić rekla da je za „Vreme" da nastavljaju sa sindikalnim aktinostima
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
