Komisija za nestala lica Srbije ističe da da Priština opstruira proces pronalaženja i identifikacije nestalih i to „uvek na štetu Srba“
Posmrtni ostaci tri tela srpskih državljana ubijenih u ratu na Kosovu trebalo bi danas da budu predata vlastima u Srbiji na graničnom prelazu Merdare, piše Radio Slobodna Evropa.
Direktor Instituta za sudsku medicinu Kosova Ditor Haliti naveo je da se ti posmrtni ostaci nalaze u Institutu od završetka rata, ali da je njihova identifikacija bila problem.
On je rekao da tela nisu mogla da budu identifikovana jer članovi porodica nisu dali uzorke krvi na identifikaciju.
Dodao je da su uzorci krvi članova porodice uzeti prošle godine i da su zajedno sa dodatnim DNK uzorcima dali rezultate na osnovu kojih su žrtve identifikovane.
Vlasti u Beogardu su najavile da će preuzeti tela, uz navode, da su, prema njihovim podacima, te tri osobe ubijene u Uroševcu, Prizrenu i Prištini 1999. godine.
Komisija za nestala lica Srbije najavila je da će njihovi predstavnici prihvatiti posmrtne ostatke dve osobe, dok će za treću osobu posmrtne ostatke preuzeti njegova porodica.
Najdrastičnije na Kosovu
Predsednik Komisije Veljko Odalović krajem maja je izjavio da je, kada su u pitanju nestali, najdrastičnija situacija na Kosovu.
On je naveo da Komisija za nestala lica već šest godina nije bila ni na jednoj lokaciji za koju je bila zainteresovana, kao i da iz Prištine nije bilo poziva da to učine.
„Predstavnici Srbije koji se bave pitanjem nestalih nisu pozvani u mrtvačnicu u Prištini u kojoj se nalazi više od 300 tela, od kojih je najmanje 90 lica srpske nacionalnosti“, rekao je Odalović.
On je ocenio da se iz toga može zaključiti da Priština opstruira proces pronalaženja i identifikacije nestalih i to „uvek na štetu Srba“.
Odalović je rekao postoje brojne, vrlo precizno opisane i utvrđene lokacije, sa koordinatama, za koje Komisija zna i o čemu je obavestila Prištinu, ali da u Prištini ne postoji volja da se one istraže.
Odgovornost KFOR-a
On je istakao da je najveći problem sa zonama odgovornosti američkog kontingenta KFOR-a 1999. godine, britanskog, francuskog, italijanskog i nemačkog.
Odalović je naveo da je u to vreme bilo 50.000 dobro opremljenih i naoružanih vojnika KFOR-a koji je trebalo da obezbede mir i pruže sigurnost, i da posebno vređa što su dozvolili da se zločini dogode.
Naveo je da se u zoni američkog kontingenta KFOR-a vodi kao nestalo još 64 osobe, a da je identifikovano 54 ljudi, dok je na teritoriji koju je obezbeđivao nemački kontingentu KFOR-a nestalo je 120 osoba, od kojih je 117 identifikovano.
Dodao je da se u zoni britanskog kontingenta KFOR-a 119 ljudi vodi kao nestalo, a da su identifikovana 73 čoveka, dok se na teritoriji pod kontrolom francuskog kontingenta KFOR-a 46 osoba vodi kao nestalo, od kojih je 23 identifikovano.
U zoni nadležnosti italijanskog kontingenta KFOR-a 219 osoba je nestalo, a 115 identifikovano.
„To znači da se još 565 ljudi kao nestalo. To su ljudi koji su imali 60, 70, 80 godina. To govori o toj bestijalnosti, monstruoznosti svega i ćutanju međunarodne zajednice nad tim. Mi molimo da nam daju informacije, da nam daju dokumentaciju, da prosto budemo neko ko će deo ovih teških nasleđenih trauma i problema rešavati, a sve u funkciji rešavanja sudbine nestalih zbog porodica“, rekao je Odalović.
U ratu na Kosovu ubijeno oko 13.000 ljudi
Prema podacima u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid tokom rata na Kosovu je ubijeno oko 13.000 ljudi, od čega 10.794 Albanaca i 2.119 Srba, dok su ostali pripadali drugim etničkim grupama.
Od otprilike 6.000 ljudi koji su tada nasilno nestali više od 1.600 ljudi se danas vodi kao nestalo.
Prema podacima Komisije Vlade Kosova za nestala lica tokom 2023. godine na Kosovu je iskopano 15 lokacija koje se odnose na proces rasvetljavanja slučajeva nestalih lica i jedna lokaciji u Srbiji.
Novinar Predrag Ćurčija bio je deo spora protiv biznismena Vladimir Vrbaški koji je trajao osam godina. Iako je Apelacioni sud presudio u njegovu korist, troškovi i dalje nisu pokriveni
Milan Knežević reagovao je na izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića o zalihama naftnih derivata, ističući da u Crnoj Gori ima više droge nego goriva
Sud u Novom Sadu smanjio je odštetu dosuđenu članovima porodice jednog od nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto pet miliona dinara, sud je presudio da se isplati 3,5 miliona dinara, uz zakonsku kamatu
Kako se novosadski Spens našao na listi mesta zatočenja hrvatskih zarobljenika tokom rata devesetih, objašnjavaju za „Vreme“ stručnjaci koji se decenijama bave ratnim zločinima. I zašto su ova mesta i danas polje takmičenja u raspirivanju mržnje
Rekonstrukcija Opšte bolnice u Smederevskoj Palanci počela je 2020. uz obećanje da će za tri godine nastati jedna od najmodernijih bolnica u ovom delu zemlje. Šest godina kasnije, predsednik Srbije poredi je s javnim toaletom
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
