Komisija za nestala lica Srbije ističe da da Priština opstruira proces pronalaženja i identifikacije nestalih i to „uvek na štetu Srba“
Posmrtni ostaci tri tela srpskih državljana ubijenih u ratu na Kosovu trebalo bi danas da budu predata vlastima u Srbiji na graničnom prelazu Merdare, piše Radio Slobodna Evropa.
Direktor Instituta za sudsku medicinu Kosova Ditor Haliti naveo je da se ti posmrtni ostaci nalaze u Institutu od završetka rata, ali da je njihova identifikacija bila problem.
On je rekao da tela nisu mogla da budu identifikovana jer članovi porodica nisu dali uzorke krvi na identifikaciju.
Dodao je da su uzorci krvi članova porodice uzeti prošle godine i da su zajedno sa dodatnim DNK uzorcima dali rezultate na osnovu kojih su žrtve identifikovane.
Vlasti u Beogardu su najavile da će preuzeti tela, uz navode, da su, prema njihovim podacima, te tri osobe ubijene u Uroševcu, Prizrenu i Prištini 1999. godine.
Komisija za nestala lica Srbije najavila je da će njihovi predstavnici prihvatiti posmrtne ostatke dve osobe, dok će za treću osobu posmrtne ostatke preuzeti njegova porodica.
Najdrastičnije na Kosovu
Predsednik Komisije Veljko Odalović krajem maja je izjavio da je, kada su u pitanju nestali, najdrastičnija situacija na Kosovu.
On je naveo da Komisija za nestala lica već šest godina nije bila ni na jednoj lokaciji za koju je bila zainteresovana, kao i da iz Prištine nije bilo poziva da to učine.
„Predstavnici Srbije koji se bave pitanjem nestalih nisu pozvani u mrtvačnicu u Prištini u kojoj se nalazi više od 300 tela, od kojih je najmanje 90 lica srpske nacionalnosti“, rekao je Odalović.
On je ocenio da se iz toga može zaključiti da Priština opstruira proces pronalaženja i identifikacije nestalih i to „uvek na štetu Srba“.
Odalović je rekao postoje brojne, vrlo precizno opisane i utvrđene lokacije, sa koordinatama, za koje Komisija zna i o čemu je obavestila Prištinu, ali da u Prištini ne postoji volja da se one istraže.
Odgovornost KFOR-a
On je istakao da je najveći problem sa zonama odgovornosti američkog kontingenta KFOR-a 1999. godine, britanskog, francuskog, italijanskog i nemačkog.
Odalović je naveo da je u to vreme bilo 50.000 dobro opremljenih i naoružanih vojnika KFOR-a koji je trebalo da obezbede mir i pruže sigurnost, i da posebno vređa što su dozvolili da se zločini dogode.
Naveo je da se u zoni američkog kontingenta KFOR-a vodi kao nestalo još 64 osobe, a da je identifikovano 54 ljudi, dok je na teritoriji koju je obezbeđivao nemački kontingentu KFOR-a nestalo je 120 osoba, od kojih je 117 identifikovano.
Dodao je da se u zoni britanskog kontingenta KFOR-a 119 ljudi vodi kao nestalo, a da su identifikovana 73 čoveka, dok se na teritoriji pod kontrolom francuskog kontingenta KFOR-a 46 osoba vodi kao nestalo, od kojih je 23 identifikovano.
U zoni nadležnosti italijanskog kontingenta KFOR-a 219 osoba je nestalo, a 115 identifikovano.
„To znači da se još 565 ljudi kao nestalo. To su ljudi koji su imali 60, 70, 80 godina. To govori o toj bestijalnosti, monstruoznosti svega i ćutanju međunarodne zajednice nad tim. Mi molimo da nam daju informacije, da nam daju dokumentaciju, da prosto budemo neko ko će deo ovih teških nasleđenih trauma i problema rešavati, a sve u funkciji rešavanja sudbine nestalih zbog porodica“, rekao je Odalović.
U ratu na Kosovu ubijeno oko 13.000 ljudi
Prema podacima u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid tokom rata na Kosovu je ubijeno oko 13.000 ljudi, od čega 10.794 Albanaca i 2.119 Srba, dok su ostali pripadali drugim etničkim grupama.
Od otprilike 6.000 ljudi koji su tada nasilno nestali više od 1.600 ljudi se danas vodi kao nestalo.
Prema podacima Komisije Vlade Kosova za nestala lica tokom 2023. godine na Kosovu je iskopano 15 lokacija koje se odnose na proces rasvetljavanja slučajeva nestalih lica i jedna lokaciji u Srbiji.
„Imamo posla sa ubistvima iz etničkih i političkih motiva, u periodu kada su se Albanci u JNA suočavali sa diskriminacijom, stigmatizacijom i otvorenim neprijateljstvom“, tvrdi poslanik iz Bujanovca Šaip Kamberi
Sud u Kragujevcu je odlučio da Suzanu Rogan vrati na posao, pošto je prethodno zbog podrške studentima dobila otkaz
Sindikat sudske vlasti započeo je anketiranje zaposlenih u svim pravosudnim organima širom Srbije uoči štrajka u vidu potpune obustave rada koji je planiran za 30. septembar
Evropska unija u oktobru uvodi novi sistem kontrole granica za državljane trećih zemalja, a mađarska policija najavljuje da će to u početku prouzrokovati još duža čekanja na graničnim prelazima
Zbog navodnog hakerskog napada zaposlenima u pravosuđu je već nekoliko meseci onemugućen pristup pojedinim portalima državnih institucija i medijima – onim kritičkim
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
