Studentskoj poliklinici se pre par nedelja javilo 10 studenata, korisnika menze doma „4. april" na Voždovcu usled stomačnih tegoba od čega je dvoje hospitalizovano. Incident je ponovo pokrenuo pitanje: Šta to jedu naši studenti? Koliko je hrana u menzama kvalitetna
Milica D. živi u Studentskom gradu na Novom Beogradu, čiji je kapacitet 600 mesta, dok se dnevno podeli do 7.000 obroka.
Menza u Studenjaku je na dobrom glasu, studenti za nju imaju samo reči hvale.
„Hrana je uglavnom lepa, ali jednolična. Tačno znam kog dana će šta biti u ponudi, a čini mi se i da nisu na meniju uvek najzdravije opcije”, kaže Milica.
Za doručak su na meniju viršle, marmelade, prženice, burek, margarin, čajevi, jogurti, mleko i razni drugi proizvodi, kao i kajgana.
Doručak je, kako kaže, obrok za vreme koga je menza uglavnom prazna, jer se služi do 10 ujutru.
Ručak, ipak, kreće u 12, pa mnogi studenti ručaju doručak.
„Ne dopada mi se raspored obroka u menzi, svi su nekako blizu. Večera počinje oko 18h, a svi znaju da u menzi postoji pravilo- najbolja hrana ode prva. Zato, ko hoće kvalitetnu večeru, mora da dođe među prvima”, objašnjava ona.
Upitana da proceni je li zadovoljna čistoćom u menzi, te da li smatra da zaposleni dovoljno brinu o higijeni, naša sagovornica kaže da „sve zavisi”.
„Dešavalo se da naletim na prljavo posuđe, ali retko. Taj problem je prava retkost u Studenjaku, ali čula sam da pojedine menze, poput “4.aprila” imaju veći problem sa higijenom”, zaključuje Milica.
Trovanje hranom u „4.aprilu”
Priču naše sagovornice potvrđuje i recenzija na Guglu koja se odnosi na menzu doma „4. april”, koji se nalazi na Gornjem Voždovcu, u blizini Saobraćajnog fakulteta, Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta političkih nauka.
„Menza je užas. Osoblje je bezobrazno, baca žetone, a kuvarice ne znaju da bolonjeze sos prosto ne ide uz pekarski krompir…Vade se na to da menza nema namirnice”, napisao je jedan korisnik.
Krajem septembra, Studentskoj poliklinici u Beogradu javilo se 10 studenata korisnika menze doma „4. april“ usled stomačnih tegoba od čega je dvoje hospitalizovano. Iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata navodeli su da kod hospitalizovanih nije utvrđeno bakterijsko trovanje hranom.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd istakao je da su laboratorijska ispitivanja izvršena, kao i da je zajedničko za sve obolele da su 14. i 15. septembra konzumirali obroke pripremljene u menzi Studentskog doma „4. april“.
Iz Studentske poliklinike u Beogradu tvrde da su poslednji put studentski dom „4. april“ na Voždovcu obišli 16. septembra i da se u domu tih dana pripremalo oko 320 do 350 porcija po obroku, a da se sa tegobama javilo njih 10, od čega dvoje hospitalizovanih u Stacionaru.
„Obilazak je usledio nakon vremenskog i prostornog grupisanja (popodnevni i večernji sati 15.09.2024. godine) ukupno 10 studenata iz ovog doma koji su imali gastrointestinalne tegobe. Tada je obavešten i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd koji je preuzeo epidemiološko istraživanje“, naveli su u odgovoru.
Studenti, koji su bili hospitalizovani, imali su sve simptome trovanja hranom – povišenu telesnu temperaturu, mučninu, povraćanje i dijareju.
Sužen izbor, nutritivno siromašna hrana
Osim higijene, nameće se pitanje koliko je zapravo zdravo hraniti se u studentskim menzama, pogotovu ako uzmemo u obzir činjenicu da su pržena jela poput bečke šnicle i pohovanog kačkavalja glavne zvezde studentskih restorana.
Nutricionistkinja Anita Alterov za portal „Vremena” govori o tome da hrana u menzama, po njenom mišljenju, nije dovoljno kvalitetna.
„Slično je bilo i kada sam ja bila student. Čini se da se od tada ništa nije promenilo. Hrana po mom mišljenju nije dovoljno nutritivno bogata. Ima previše pržene hrane, koja je puna trans-masti”, objašnjava nutricionistkinja.
Pored toga, naglašava da obroci nisu dovoljno raznovrsni, te da u njima nema dovoljno povrća, koje je osnovni izvor biljnih vlakana.
„Proteina ima dovoljno, oni se izvuku iz mesa, ribe i sireva. Međutim, problem je i to što se služi beli hleb, a užine su uglavnom slatke i pune rafinisanih šećera”, priča Alterov.
Do problema dolazi kada se neko oprdeli, bilo iz ličnih ili zdravstvenih razloga, za drugačiji režim ishrane. Vegeterijanci, vegani i osobe alergične na gluten imaju jako sužen izbor jela u studentskim restoranima.
„U menzama nema opcija bez alergena, a danas su alergije sve više rasprostranjene. Problem postoji i kada su u pitanju mladi koji boluju od dijabetesa ili insulinske rezistencije. Osim što za njih nema opcija u menzama, oni ni u sobama nemaju uslova da sebi pripreme hranu”, kaže ona.
Beogradske menze
U Beogradu postoji 14 menzi u kojima se godišnje podeli i do pet miliona obroka.
Polovina ima kuhinje u kojima se sprema hrana, dok ostalih sedam služi samo kao mesto za obedovanje.
Najveća menza se nalazi u domu Studentski grad na Novom Beogradu, čiji je kapacitet 600 mesta, dok se dnevno podeli do 7.000 obroka.
Slede studentski restoran u domu Karaburma, sa 300 mesta i 6.000 posluženih obroka dnevno i menza u domu Kralj Aleksandar I na Zvezdari – Lola, gde se pripremi i do 4.000 obroka dnevno.
Nešto manjih kapaciteta su menze pri domu Rifat Burdžović, takođe na Zvezdari, i studentski restoran Voždovac u domu 4. april, dok se hrana još priprema i u studentskim restoranima Košutnjak i Zemun (dom Žarko Marinović).
Studenti mogu da obeduju još i u menzama u sklopu domova Patris Lumumba na Zvezdari i Mika Mitrović na Voždovcu, kao i u studentskim restoranima Obilićev venac i Đušina.
U sklopu Farmaceutskog, Poljoprivrednog i Fakulteta dramskih umetnosti nalaze se menze Farmacija, Agronom i Glumac gde je moguće samo doručkovati i ručati.
Samo doručak studenti mogu pojesti i u restoranima na Medicinskom, Šumarskom i Veterinarskom fakultetu.
Grad Beograd duguje zaposlenima u Apotekarskoj ustanovi Beograd pet plata, njihov problem nije bio na dnevnom redu poslednjih šest sednica, a neće biti ni na septembarskoj. Gradonačelnik Šapić i ministar Lončar ćute
Auto-moto savez Srbije saopštio je da se na graničnom prelazu Batrovci čeka i do šest sati, dok na Horgošu i Kelebiji čekanja iznose od 60 do 120 minuta. Na ostalim prelazima nema zadržavanja.
Posada aviona donela niz pogrešnih odluka koje su dovele do udarca repa aviona o travnatu podlogu, a potom i u antenu van piste, piše u izveštaju Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju o istrazi udesa aviona na letu za Diseldorf u februaru 2024. na Aerodromu Nikola Tesla
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Većinski vlasnik jeste promenio upravu i smenio Dragana Šolaka. Dolazak novog direktora na čelo United Group Srbija nema nikakav uticaj na rad medija. N1 nije dobio novog direktora
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
