Zbog velikog broja obolelih od gripa, respiratornih bolesti, korona virusa, velikog kašlja i drugih bolesti postavlja se pitanje: kako se zaštiti, treba li ponovo nositi maske i da li će učenicima biti produžen zimski raspust
Sve je više više obolelih od različitih tipova gripa. Prijavljena je epidemija velikog kašlja, a prisutne su i druge različite respiratorne bolesti i virusi. Pa se tako postavlja pitanje treba li opet nositi zaštitne maske?
Epidemiolog Zoran Radovanović za “Vreme” poseća da su maske efikasne, da od vrste maske zavisi koliko su delotvorne i dodaje da maske N95 i N99 štite dodatno i od aerozagađenja, ali i da obične, hirurške maske takođe štite od prenosa različitih bolesti.
“Zavisi koji je kvalitet maske, koliko prijanja uz lice, koliko dugo se koristi, čak i ako je više puta korišćenja i ako je malo labava još uvek štiti, naravno mnogo manje”, navodi epidemiolog.
Dalje kaže da je nošenje maski kulturološko pitanje. “Ovde ako stavite masku mnogi zemljaci će vas začuđeno gledati, dok vas u Kini ili Japanu začuđeno gledaju ukoliko ne nosite masku u gužvi.”
Rizik je, kaže, svuda isti, ali se razlikuje odnos prema takvoj meri, te da je kod nas ostavljeno pojedincu da odluči da li će i kako će se štiti. Objašnjava da će oprezniji izbegavati da ulaze u trolejbus, odu na utakmicu ili u pozorište, a ako se nađu u situaciji gde je mnogo ljudi onda će staviti masku.
Kako se zaštiti?
Opšte zdravstveno stanje, kvalitet sna i ishrane, količina stresa direktno utiču na imunitet neke osobe.
Radovanović kaže da je osnovno biti oprezan i izbegavati nepotrebne bliske kontakte, da vam neko ne kašlje u lice i da su maska posebno važne za osetljive koji imaju transplantirane organe, autoimune bolesti ili uzimaju lekove koji smanjuju otpornost organizma.
“Oprezni ljudi su primili vakcinu protiv gripa”, ukazuje naš sagovornik i dodaje da je ove godine naručeno oko 400.000 doza te da još uvek neko ko želi može da ode i da se vakciniše.
Ove jeseni nije nabavljena vakcina protiv kovida zato što je prošle godine odziv bio veoma loš.
“Zaštite od kovida nema, mada bi koristilo onima koji su pod povećanim rizikom.”
Upozorenje Svetske zdravstvene organizacije
„Previše ljudi treba ozbiljnu medicinsku pomoć zbog gripa, kovida, a možemo to da sprečimo“, komentarisala je direktorka Svetske zdravstvene organizacije Maria Van Kerkhove pripravnost država na epidemiju i pandemiju.
Upozorila je na „neverovatno niske“ stope vakcinacije protiv gripa i COVID-a 19 u mnogim zemljama ove sezone, dok sviet pokušava da prebrodi pandemiju i sva ograničenja.
Moguć produžetak rasputa
Beogradski mediji pišu da je zbog velikog broja obolelih od gripa, oboljenja sličnih gripu, korona virusa, respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) i velikog kašlja moguć produžetak zimskog raspusta.
Navode da se đaci u Vojvodini vraćaju u školske klupe 15., a u ostatku Srbije 22. januara. Epidemiolozi upozoravaju da se najveći udar gripa očekuje u drugoj polovini januara i u februaru.
Prenose da su iz Ministarstva prosvete rekli da će ukoliko dobiju preporuku Ministarstva zdrvalja o tom pitanju postupiti u skladu s njom.
Na sastanku evropske komesarke za proširenje Marte Kos sa predsravnicima Univerziteta u Beogradu razgovaralo se o progonu i targetiranju akademske zajednice, kao i o potrebi pokretanja širokog društvenog dijaloga
Deo građana Srbije okupio se ispred Skupštine gde se već danima nalaze postavljeni šatori. Na pitanje reporterke „Vremena“ zašto su se danas okupili, nisu želeli da odgovore
Van Beograda i Novog Sada, u Srbiji su plate najbolje onde gde se rudari i truje vazduh. Recimo u Boru
Kamioni koji svakodnevno dovoze otpad na deponiju Vinča prolaze kroz centar grada, što je neodrživo i sa ekonomskog i sa ekološkog aspekta. Brodovi bi bili pravo rešenje – predlaže organizacija Beograd u pokretu
Studenti u blokadi i neki sindikati obeležavaju zajedno Prvi maj i šest meseci od novosadske tragedije. Da li ovo znači da bi sindikati velikih državnih firmi potencijalno mogli da pristanu na štrajk duži od jednog dana?
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
