Sve je više više obolelih od različitih tipova gripa. Prijavljena je epidemija velikog kašlja, a prisutne su i druge različite respiratorne bolesti i virusi. Pa se tako postavlja pitanje treba li opet nositi zaštitne maske?
Epidemiolog Zoran Radovanović za “Vreme” poseća da su maske efikasne, da od vrste maske zavisi koliko su delotvorne i dodaje da maske N95 i N99 štite dodatno i od aerozagađenja, ali i da obične, hirurške maske takođe štite od prenosa različitih bolesti.
“Zavisi koji je kvalitet maske, koliko prijanja uz lice, koliko dugo se koristi, čak i ako je više puta korišćenja i ako je malo labava još uvek štiti, naravno mnogo manje”, navodi epidemiolog.
Dalje kaže da je nošenje maski kulturološko pitanje. “Ovde ako stavite masku mnogi zemljaci će vas začuđeno gledati, dok vas u Kini ili Japanu začuđeno gledaju ukoliko ne nosite masku u gužvi.”
Rizik je, kaže, svuda isti, ali se razlikuje odnos prema takvoj meri, te da je kod nas ostavljeno pojedincu da odluči da li će i kako će se štiti. Objašnjava da će oprezniji izbegavati da ulaze u trolejbus, odu na utakmicu ili u pozorište, a ako se nađu u situaciji gde je mnogo ljudi onda će staviti masku.
Kako se zaštiti?
Opšte zdravstveno stanje, kvalitet sna i ishrane, količina stresa direktno utiču na imunitet neke osobe.
Radovanović kaže da je osnovno biti oprezan i izbegavati nepotrebne bliske kontakte, da vam neko ne kašlje u lice i da su maska posebno važne za osetljive koji imaju transplantirane organe, autoimune bolesti ili uzimaju lekove koji smanjuju otpornost organizma.
“Oprezni ljudi su primili vakcinu protiv gripa”, ukazuje naš sagovornik i dodaje da je ove godine naručeno oko 400.000 doza te da još uvek neko ko želi može da ode i da se vakciniše.
Ove jeseni nije nabavljena vakcina protiv kovida zato što je prošle godine odziv bio veoma loš.
“Zaštite od kovida nema, mada bi koristilo onima koji su pod povećanim rizikom.”
Upozorenje Svetske zdravstvene organizacije
„Previše ljudi treba ozbiljnu medicinsku pomoć zbog gripa, kovida, a možemo to da sprečimo“, komentarisala je direktorka Svetske zdravstvene organizacije Maria Van Kerkhove pripravnost država na epidemiju i pandemiju.
Upozorila je na „neverovatno niske“ stope vakcinacije protiv gripa i COVID-a 19 u mnogim zemljama ove sezone, dok sviet pokušava da prebrodi pandemiju i sva ograničenja.
Moguć produžetak rasputa
Beogradski mediji pišu da je zbog velikog broja obolelih od gripa, oboljenja sličnih gripu, korona virusa, respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) i velikog kašlja moguć produžetak zimskog raspusta.
Navode da se đaci u Vojvodini vraćaju u školske klupe 15., a u ostatku Srbije 22. januara. Epidemiolozi upozoravaju da se najveći udar gripa očekuje u drugoj polovini januara i u februaru.
Prenose da su iz Ministarstva prosvete rekli da će ukoliko dobiju preporuku Ministarstva zdrvalja o tom pitanju postupiti u skladu s njom.