Program kojim će se zvanično obeležiti godišnjica masovnog ubistva u „Ribnikaru” nosi simboličan naziv „Buđenje”. Vreme je da zastanemo i pogledamo šta se u ovih godinu dana promenilo i jesu li institucije ispunile zahteve ožalošćenih građana. Isto tako, potrebno je da jedni druge pogledamo u oči i zapitamo se: jesmo li se zaista probudili
Godišnjica masovnog ubistva u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” biće obeležena u petak, 3. maja u prostorijama škole, saopštio je Multidisciplinarni tim za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva.
Program koji će biti održan nosi naziv „Buđenje” i označiće, kako se navodi, „početak višeslojnog procesa memorizacije“.
Program čine prostorno-likovna instalacija koja omogućava „dostojanstveno odavanje pošte“ žrtvama na mestu zločina, Forum koji je poziv građanima na zajedničko kritičko promišljanje uzroka i posledica masovnog ubistva i završni muzičko-scenski program kao izraz kolektivne tuge i početak izgradnje odnosa poverenja i povezanosti među građanima Srbije, navodi se u saopštenju.
Odvijanje programa
U petak, 3. maja, u 8.40 sati u Ulici kralja Milutina 10, gde je izvršeno masovno ubistvo, okupiće se porodice ubijenih, rođaci, prijatelji i građani koji imaju potrebu da iskažu solidarnost i empatiju, dok će u 8:41 mediji u Srbiji na minut prekinuti program.
Mediji će to isto učiniti i 4. maja u 22.32, kao sećanje na žrtve iz Malog Orašja i Dubone. Od devet do 19 sati, u prostoru kod spomenika Desanki Maksimović na Tašmajdanu biće organizovan Forum u okviru kojeg će građani razgovarati sa predstavnicima Multidisciplinarnog tima o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava 3. i 4. maja 2023.
U prostoru Foruma biće dostupna kutija za poruke, kao i QR kodovi koji će omogućiti građanima da podele svoja razmišljanja i predloge, što će biti važan materijal koji će se koristiti u procesu razvijanja ideja o budućem Memorijalnom centru.
U 20 sati će u Tašmajdanskom parku početi završni muzičko-scenski program uz direktan televizijski prenos u realizaciji Radio-televizije Srbije, kako bi se građani udružili u zajedničkom sećanju i tugovanju i poslali poruke empatije i solidarnosti.
Ko su članovi radne grupe za Memorijalni centar?
U martu mesecu ove godine objavljena je odluka Vlade Srbije o obrazovanju Radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu.
Zadatak Radne grupe je da usmerava aktivnosti na uspostavljanju Memorijalnog centra i da u odnosu na potrebe porodica žrtava zločina i šire zajednice predloži konkretne mere koje bi trebalo preduzeti povodom uspostavljanja Memorijalnog centra i osmišljavanja komemoracija i programskih sadržaja ovog centra.
Članovi radne grupe su: Aleksandar Baucal, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Olga Manojlović Pintar, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, Jasmina Nikolić, direktorka Viktimološkog društva Srbije, Jasminka Petrović, književnica za decu i mlade, Dubravka Stojanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i Bratislav Tošković, diplomirani inženjer arhitekture.
Da li je Vučić uopšte bio u “Ribnikaru”?
Kako bi odali počast žrtvama masakra građani su danima nakon tragedije stajali u dugačkim kolonama da bi se upisali u Knjigu žalosti. Tada su javnost i opozicija oštro osudili što se gotovo niko od predstavnika aktuelne vlasti pojavio na mestu tragedije.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić izrazio je tada u intervjuu za “Vreme” sumnju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uopšte bio u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” nakon tragedije, mada je to tvrdio..
Nakon toga su pojedini mediji objavili fotografiju koja je navodni dokaz da je Vučić zaista posetio ovu osnovnu školu. Te fotografije u parlamentu Srbije pokazivali su i poslanici Srpske napredne stranke, dok je opozicija tvrdila da su fotografije fotošopirane.
Nastao je nemir, svađa i međusobno prozivanje u skupštinskim klupama, a jasnog zaključka o autentičnosti ove fotografije, niti o tome kada je ona uslikana, nije bilo.
U prvom obraćanju nakon tragedije u „Ribnikaru“ Vučić je govorio nešto o „deci privilegovanih roditelja“ koji idu u tu školu, što je naišlo na zgražanje dela javnosti.
Intonaciju je promenio sledećeg dana, nakon ubistava u Malom Orašju i Duboni.
Sedam dana kasnije: Komemoracija odložena, đaci u klupama
I dok su predtsvanici vlasti izbegavali da odu do „Ribnikara“ u danima nakon tragedije, ili to pak činili daleko od očiju javnosti, Skupština Grada Beograda, tj. Aleksandar Šapić, hteli su da organizuju zasebnu komemoraciju. Kasnije je škola “Vladislav Ribnikar” saopštila da se komemoracija odlaže, a kao razlog navedeno je da se time poštuje želja roditelja stradale dece.
Onda je naprednjačka vlast ispred Starog dvora, nekih 300 metara od „Ribnikara“, organizovala svoje sopstveno mesto za odavanje pošte i paljenje sveća, koje jedva da je iko posetio. Tamo su bili izloženi venci funkcionera i institucija.
Povratak učenika u školu
Iako za komemoraciju roditelji i prijatelji stradalih još uvek nisu bili spremni, Ministarstvu prosvete to nije bila prepreka da inicira povratak dece u školu.
Tog 10. maja, đaci su morali da se suoče sa povratkom na mesto na kome se odigrao krvavi pir. Vratili su se u školske klupe, po preporuci Ministarstva i angažovanih psihologa da se “vrate rutini”.
Nisu imali nastavu, već razgovore sa odeljenskim starešinama i psiholozima. Prvog dana u školi su ostajali po 90 minuta, sutradan sat duže.
U Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 3. maja 2023. ubijeni su Bojana Asović (11), Ana Božović (11), Katarina Martinović (12), Mara Anđelković (13), Ema Kobiljski (13), Sofija Negić (13), Andrija Čikić (14), Adriana Dukić (14), Angelina Aćimović (14) i Dragan Vlahović (53), a ranjeno je šest osoba.
U Duboni i Malom Orašju 4. maja 2023. ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (17), Kristina (18) i Milan Panić (22), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Dalibor Todorović (24) i Petar Mitrović (25), dok je ranjeno 12 osoba.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
