Prošlo je godinu dana od kako je dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić iz automatske puške i pištolja ubio devetoro, a ranio trinaestoro mladih ljudi u Duboni i Malom Orašju. Masovno ubistvo koje se uglavnom stavlja u istu rečenicu sa onim iz „Ribnikara“ otkrilo je mnogo veće sistemske greške. Šta se tačno desilo 4. maja i šta se o slučaju zna od tada
Uprkos preovladavajućem osećaju da se 3. maj prošle godine nikada neće završiti, osvanuo je novi dan. Ujutru nakon pucnjave u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, na gradskim trgovima širom Srbije palile su se sveće i polagalo cveće u počast ubijenima. I verovatno niko nije mogao da pretpostavi da nova tragedija vreba iza ugla.
Prošlo je tačno godinu dana od kako je 21-godišnji Uroš Blažić pucajući iz automatske puške i pištolja ubio osmoro i ranio četrnaestoro mladih ljudi u Duboni i Malom Orašju, selima udaljenim oko 30 kilometara od Beograda. Jedan od ranjenih mladića preminuo je dva meseca kasnije. Blažić je nakon višesatne potrage u ranim jutarnjim časovima uhapšen u selu Vinjište kod Kragujevca, oko 70 kilometara od mesta zločina.
Malo Orašje
Nekoliko sati pre nego što je Blažić naoružan krenuo iz svoje vikendice u susednom selu Šepšin, mladići i devojke iz Malog Orašja spremali su se da 4. maja oko logorske vatre obeleže đurđevdanski uranak. Dan ranije, zato što su zbog pucnjave u „Ribnikaru“ proglašeni dani žalosti od 5. do 8. maja.
Te večeri je grupa mladih otišla do Ravnog gaja, parkića pored fudbalskog stadiona u kojem se nalaze prizemna svlačionica, četinari i kameni spomenik palim ratnicima iz Drugog svetskog rata. Među njima su bili i Nikola i Mihajlo Vujadinović, čija je kuća prva u selu, odmah sa leve strane od magistralnog puta koji vodi do Smedereva. Njihova majka Dragana rekla je kasnije da je čula prvi pucanj, ali da nije odmah razumela o čemu se radi.
„Mi smo sedeli i čuli smo rafale, prvi rafal. I pošto je tu jedan komšija dobio unuku tri dana pre toga, ja sam odmah pomislila na njega jer ima tako običaj kad se nešto desi, praznikom. On je lovac čovek i voli tako da puca, kad je Božić, Nova godina, ne znam. I baš sam prokomentarisala sa suprugom, Bože da l’ je normalan, deca idu putem, toliko da puca”, pričala je Dragana u CINS-ovom podkastu „Tragovi“.
Ali to nije bio komšija. Bio je to Uroš Blažić koji je u „merecedesu“ prošao kroz Dubonu i stigao do Malog Orašja. Parkirao je kola kod dotrajalog autobuskog stajališta, odmah do mesta gde su se mladići i devojke oko logorske vatre zabavljali uz muziku i piće.
Kada je Blažić izašao iz auta, u rukama je držao kalašnjikov. Jedan od mladića ga je pozvao na pivo, a umesto odgovora – dvadesetjednogodišnjak je otvorio vatru.
Malo Orašje: Ravni gaj (Foto: FoNet/Ana Paunković)Malo Orašje: Ravni gaj (Foto: FoNet/Ana Paunković)
Dubona i bekstvo
U haosu koji je usledio, neki od prisutnih su uspeli da pozovu roditelje, policiju i hitnu pomoć. Blažić je pucao nasumično i pomahnitalo, bez posebnog cilja. Ranjene su odvozili roditelji i druga rodbina, a u Ravni gaj je tada došlo jedino sanitetsko vozilo koje je tog dana u Smederevu bilo u funkciji. U svoj toj gužvi, Blažić je nastavio dalje.
Nekoliko kilometara odatle, pucao je u četiri osobe koje su nameštale kapiju na ogradi, a zatim ponovo seo u kola i uputio se ka centru Dubone. Susedno selo je od Malog Orašja udaljeno na oko deset minuta vožnje. Sasvim dovoljno vremena da se pokaje i da se zapita šta je uradio. Ali pokajanja nije bilo.
Blažić je stigao do škole u centru Dubone, gde je još jednom otvorio vatru i ubio tri osobe koje su sedele na klupi u školskom dvorištu – mladog policajca koji nije bio na dužnosti, njegovu sestru i još jednog mladića. Zatim se dao u bekstvo.
Kako je tada navedeno, u potragu za Blažićem uputilo se više od 600 pripadnika MUP-a, kao i helikopterske jedinice. Pokrenuta je akcija „Vihor“. Policija je pretraživala sve vikendice, napuštene kuće i skrivena mesta u selima Dubona, Malo Orašje i Šepšin u kojima se osumnjičeni mogao skloniti.
Uprkos tome, Blažić je uspeo da pobegne, kidnapuje taksistu i primora ga da ga odveze oko 70 kilometara od Dubone i Malog Orašja, u selo Vinjište kod Kragujevca, gde se zatim sakrio u kuću svog ujaka. Nakon dojave taksiste, Blažić se predao u ranim jutarnjim časovima, nakon oko osam sati potrage.
U kući u kojoj je uhapšen pronađen je čitav arsenal oružja: četiri ručne bombe, više kutija sa pištoljskom municijom, više komada puščane municije, okvir za pištolj, dva okvira najverovatnije za automatsku pušku, nosač optike, kao i automatska puška bez fabričkog broja.
U vikendici Blažića u Šepšinu su prilikom pretresa pronađeni karabin sa optikom, pištolj, signalni pištolj, dva prigušivača, lovački nož i drugi delovi oružja, 164 metka različitog kalibra, 13 lovačkih patrona, 12 čaura, 4 signalna metka i 25 komada karabinske municije.
Srpski Zakon o oružju je strog. Teško se dobija dozvola, procedure su komplikovane i skupe, a oružje vrlo lako može da bude oduzeto. A ipak, uprkos svemu tome, mladić je uspeo da se naoruža automatskom puškom, pištoljem i bombama.
Uz sve to, u njegovoj porodičnoj kući policija je kasnije pronašla još gomilu oružja i municije.
Mural stradalima u Duboni (Foto: Tanjug/Veran Matić)Mural stradalima u Duboni (Foto: Tanjug/Veran Matić)
Od ranije poznat policiji
Ovo nije bio prvi put da se Uroš Blažić susreće sa policijom. Zapravo, protiv njega je između 2019. i 2022. pokrenuto nekoliko postupaka.
Bežao je od policije na motoru, bio je povredio jednog policajca, komšiji je presekao drvenu rampu i zakačio ga traktorom, policija ga je jednom presrela u centru Beograda, pretresla i pronašla nož u rancu. Najstroža kazna koju je dobio za ova dela bio je ukor, a nakon toga je dobio i jednu opomenu. Neki predmeti su zastareli i on je oslobođen.
Jedan od poslednjih slučajeva bio je kada se potukao sa majstorom koji je radio na jednoj od kuća Blažića koja se nalazi u Šepšinu nedaleko od Dubone. To je jedino delo za koje je osuđen i to kaznom od 55.000 dinara. Ali presuda je doneta tek 1. avgusta 2023. Dakle, tri meseca nakon što je pucao na ljude iz Malog Orašja i Dubone.
Pošto je Blažić prestupe pravio uglavnom dok je bio maloletan, Centar za socijalni rad je pre svake presude davao mišljenje. Na primer, kada je u maju 2020. godine motorom „jamaha“ bežao od policijskih patrola po Mladenovcu i Duboni i tada povredio jednog policajca koji je pokušao da ga zaustavi, Centar za socijalni rad je tužilaštvu dostavio sledeće mišljenje: da je redovan učenik četvrtog razreda srednje škole u kojoj ostvaruje vrlo dobar uspeh, da njegov otac (inače vojno lice) ima dominantan položaj u odnosu na majku, ali sa pozitivnim vrednosnim sistemom.
Bez bilo kakve odgovornosti za svoja dela, zaštićen svojim godinama, Uroš je ostajao na slobodi.
Foto: AP/Armin DurgutPolicija u akciji „Vihor“ (Foto: AP/Armin Durgut)
Krivična odgovornost
Uroš Blažić je na saslušanju priznao zločin. U optužnici koja je podignuta sredinom oktobra tereti se za više krivičnih dela – teško ubistvo, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.
Međutim, pošto okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu, prema Krivičnom zakoniku mu se ne može izreći kazna doživotnog zatvora, već je maksimalna kazna 20 godina zatvora, kako je tužilaštvo i predložilo u optužnici.
Njegovom ocu Radiši Blažiću stavlja se na teret da je izvršio krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i ekspolizivnih materija u sticaju sa teškim delom protiv opšte sigurnosti. Pored ovog, on je optužen i da je neovlašćeno nabavio veću količinu vatrenog oružja, municije i eksplozivnih sredstava koje je preneo u kuću u Šepšinu i držao neobezbeđene na tavanu kuće, omugućivši tako svom sinu da dođe u posed ovog naoružanja i da ga koristi.
Uroš Blažić je vežbao pucanje u podrumu te kuće, pucajući u džak peska iz automatske puške i pištolja koje je iskoristio 4. maja.
I rođaci iz Vinjišta kod kojih se Blažić krio optuženi su zbog postojanja sumnje da su izvršili krivično delo – nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija, jer su u kući u pomoćnoj prostoriji neovlašćeno držali veću količinu oružja, municije i eksplozivnih sredstava.
Tužilaštvo i za njegovog oca traži 20 godina kazne, dok se za ujaka i brata od ujaka predlaže kazna od po šest godina zatvora.
Spomenik nastradalima u Malom Orašju (Foto: FoNet/Ana Paunković)Spomenik nastradalima u Malom Orašju (Foto: FoNet/Ana Paunković)
Obeležavanje godišnjice
Suđenje Urošu Blažiću još uvek nije počelo, a pripremno ročište zakazano je za 23. maj.
U subotu u 22.32 mediji će na minut prekinuti program, u znak sećanja na žrtve iz Malog Orašja i Dubone. Od devet do 19 sati, u prostoru kod spomenika Desanki Maksimović na Tašmajdanu organizuje se Forum u okviru kojeg građani mogu da razgovaraju sa predstavnicima Multidisciplinarnog tima o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava 3. i 4. maja 2023.
U Duboni i Malom Orašju 4. maja 2023. ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (17), Kristina (18) i Milan Panić (22), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Dalibor Todorović (24) i Petar Mitrović (25), dok je ranjeno 12 osoba.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Nakon dva požara (podmetnuta?), gradska vila u Krunskoj 66 na Vračaru je, naravno, nebezbedna. Aktivisti koji se bore za očuvanje arhitektonskih vrednosti ovog dela Beograda traže da joj se sačuva fasada a time i karakter ambijentalne celine
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Nema dana da se u Beogradu odlukom srpske ili gradske vlasti ne poruši neko njegovo znamenje. Zato Beograđani ovih dana idu gradom i fotografišu ga, za uspomenu
UNHCR, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratili su se finansijskim institucijama kako bi bio omogućen i unapređen pristup platnim računima za izbeglice i tražioce azila u Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!