Prošlo je godinu dana od kako je dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić iz automatske puške i pištolja ubio devetoro, a ranio trinaestoro mladih ljudi u Duboni i Malom Orašju. Masovno ubistvo koje se uglavnom stavlja u istu rečenicu sa onim iz „Ribnikara“ otkrilo je mnogo veće sistemske greške. Šta se tačno desilo 4. maja i šta se o slučaju zna od tada
Uprkos preovladavajućem osećaju da se 3. maj prošle godine nikada neće završiti, osvanuo je novi dan. Ujutru nakon pucnjave u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, na gradskim trgovima širom Srbije palile su se sveće i polagalo cveće u počast ubijenima. I verovatno niko nije mogao da pretpostavi da nova tragedija vreba iza ugla.
Prošlo je tačno godinu dana od kako je 21-godišnji Uroš Blažić pucajući iz automatske puške i pištolja ubio osmoro i ranio četrnaestoro mladih ljudi u Duboni i Malom Orašju, selima udaljenim oko 30 kilometara od Beograda. Jedan od ranjenih mladića preminuo je dva meseca kasnije. Blažić je nakon višesatne potrage u ranim jutarnjim časovima uhapšen u selu Vinjište kod Kragujevca, oko 70 kilometara od mesta zločina.
Malo Orašje
Nekoliko sati pre nego što je Blažić naoružan krenuo iz svoje vikendice u susednom selu Šepšin, mladići i devojke iz Malog Orašja spremali su se da 4. maja oko logorske vatre obeleže đurđevdanski uranak. Dan ranije, zato što su zbog pucnjave u „Ribnikaru“ proglašeni dani žalosti od 5. do 8. maja.
Te večeri je grupa mladih otišla do Ravnog gaja, parkića pored fudbalskog stadiona u kojem se nalaze prizemna svlačionica, četinari i kameni spomenik palim ratnicima iz Drugog svetskog rata. Među njima su bili i Nikola i Mihajlo Vujadinović, čija je kuća prva u selu, odmah sa leve strane od magistralnog puta koji vodi do Smedereva. Njihova majka Dragana rekla je kasnije da je čula prvi pucanj, ali da nije odmah razumela o čemu se radi.
„Mi smo sedeli i čuli smo rafale, prvi rafal. I pošto je tu jedan komšija dobio unuku tri dana pre toga, ja sam odmah pomislila na njega jer ima tako običaj kad se nešto desi, praznikom. On je lovac čovek i voli tako da puca, kad je Božić, Nova godina, ne znam. I baš sam prokomentarisala sa suprugom, Bože da l’ je normalan, deca idu putem, toliko da puca”, pričala je Dragana u CINS-ovom podkastu „Tragovi“.
Ali to nije bio komšija. Bio je to Uroš Blažić koji je u „merecedesu“ prošao kroz Dubonu i stigao do Malog Orašja. Parkirao je kola kod dotrajalog autobuskog stajališta, odmah do mesta gde su se mladići i devojke oko logorske vatre zabavljali uz muziku i piće.
Kada je Blažić izašao iz auta, u rukama je držao kalašnjikov. Jedan od mladića ga je pozvao na pivo, a umesto odgovora – dvadesetjednogodišnjak je otvorio vatru.
Dubona i bekstvo
U haosu koji je usledio, neki od prisutnih su uspeli da pozovu roditelje, policiju i hitnu pomoć. Blažić je pucao nasumično i pomahnitalo, bez posebnog cilja. Ranjene su odvozili roditelji i druga rodbina, a u Ravni gaj je tada došlo jedino sanitetsko vozilo koje je tog dana u Smederevu bilo u funkciji. U svoj toj gužvi, Blažić je nastavio dalje.
Nekoliko kilometara odatle, pucao je u četiri osobe koje su nameštale kapiju na ogradi, a zatim ponovo seo u kola i uputio se ka centru Dubone. Susedno selo je od Malog Orašja udaljeno na oko deset minuta vožnje. Sasvim dovoljno vremena da se pokaje i da se zapita šta je uradio. Ali pokajanja nije bilo.
Blažić je stigao do škole u centru Dubone, gde je još jednom otvorio vatru i ubio tri osobe koje su sedele na klupi u školskom dvorištu – mladog policajca koji nije bio na dužnosti, njegovu sestru i još jednog mladića. Zatim se dao u bekstvo.
Kako je tada navedeno, u potragu za Blažićem uputilo se više od 600 pripadnika MUP-a, kao i helikopterske jedinice. Pokrenuta je akcija „Vihor“. Policija je pretraživala sve vikendice, napuštene kuće i skrivena mesta u selima Dubona, Malo Orašje i Šepšin u kojima se osumnjičeni mogao skloniti.
Uprkos tome, Blažić je uspeo da pobegne, kidnapuje taksistu i primora ga da ga odveze oko 70 kilometara od Dubone i Malog Orašja, u selo Vinjište kod Kragujevca, gde se zatim sakrio u kuću svog ujaka. Nakon dojave taksiste, Blažić se predao u ranim jutarnjim časovima, nakon oko osam sati potrage.
U kući u kojoj je uhapšen pronađen je čitav arsenal oružja: četiri ručne bombe, više kutija sa pištoljskom municijom, više komada puščane municije, okvir za pištolj, dva okvira najverovatnije za automatsku pušku, nosač optike, kao i automatska puška bez fabričkog broja.
U vikendici Blažića u Šepšinu su prilikom pretresa pronađeni karabin sa optikom, pištolj, signalni pištolj, dva prigušivača, lovački nož i drugi delovi oružja, 164 metka različitog kalibra, 13 lovačkih patrona, 12 čaura, 4 signalna metka i 25 komada karabinske municije.
Srpski Zakon o oružju je strog. Teško se dobija dozvola, procedure su komplikovane i skupe, a oružje vrlo lako može da bude oduzeto. A ipak, uprkos svemu tome, mladić je uspeo da se naoruža automatskom puškom, pištoljem i bombama.
Uz sve to, u njegovoj porodičnoj kući policija je kasnije pronašla još gomilu oružja i municije.
Od ranije poznat policiji
Ovo nije bio prvi put da se Uroš Blažić susreće sa policijom. Zapravo, protiv njega je između 2019. i 2022. pokrenuto nekoliko postupaka.
Bežao je od policije na motoru, bio je povredio jednog policajca, komšiji je presekao drvenu rampu i zakačio ga traktorom, policija ga je jednom presrela u centru Beograda, pretresla i pronašla nož u rancu. Najstroža kazna koju je dobio za ova dela bio je ukor, a nakon toga je dobio i jednu opomenu. Neki predmeti su zastareli i on je oslobođen.
Jedan od poslednjih slučajeva bio je kada se potukao sa majstorom koji je radio na jednoj od kuća Blažića koja se nalazi u Šepšinu nedaleko od Dubone. To je jedino delo za koje je osuđen i to kaznom od 55.000 dinara. Ali presuda je doneta tek 1. avgusta 2023. Dakle, tri meseca nakon što je pucao na ljude iz Malog Orašja i Dubone.
Pošto je Blažić prestupe pravio uglavnom dok je bio maloletan, Centar za socijalni rad je pre svake presude davao mišljenje. Na primer, kada je u maju 2020. godine motorom „jamaha“ bežao od policijskih patrola po Mladenovcu i Duboni i tada povredio jednog policajca koji je pokušao da ga zaustavi, Centar za socijalni rad je tužilaštvu dostavio sledeće mišljenje: da je redovan učenik četvrtog razreda srednje škole u kojoj ostvaruje vrlo dobar uspeh, da njegov otac (inače vojno lice) ima dominantan položaj u odnosu na majku, ali sa pozitivnim vrednosnim sistemom.
Bez bilo kakve odgovornosti za svoja dela, zaštićen svojim godinama, Uroš je ostajao na slobodi.
Krivična odgovornost
Uroš Blažić je na saslušanju priznao zločin. U optužnici koja je podignuta sredinom oktobra tereti se za više krivičnih dela – teško ubistvo, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.
Međutim, pošto okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu, prema Krivičnom zakoniku mu se ne može izreći kazna doživotnog zatvora, već je maksimalna kazna 20 godina zatvora, kako je tužilaštvo i predložilo u optužnici.
Njegovom ocu Radiši Blažiću stavlja se na teret da je izvršio krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i ekspolizivnih materija u sticaju sa teškim delom protiv opšte sigurnosti. Pored ovog, on je optužen i da je neovlašćeno nabavio veću količinu vatrenog oružja, municije i eksplozivnih sredstava koje je preneo u kuću u Šepšinu i držao neobezbeđene na tavanu kuće, omugućivši tako svom sinu da dođe u posed ovog naoružanja i da ga koristi.
Uroš Blažić je vežbao pucanje u podrumu te kuće, pucajući u džak peska iz automatske puške i pištolja koje je iskoristio 4. maja.
I rođaci iz Vinjišta kod kojih se Blažić krio optuženi su zbog postojanja sumnje da su izvršili krivično delo – nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija, jer su u kući u pomoćnoj prostoriji neovlašćeno držali veću količinu oružja, municije i eksplozivnih sredstava.
Tužilaštvo i za njegovog oca traži 20 godina kazne, dok se za ujaka i brata od ujaka predlaže kazna od po šest godina zatvora.
Obeležavanje godišnjice
Suđenje Urošu Blažiću još uvek nije počelo, a pripremno ročište zakazano je za 23. maj.
U subotu u 22.32 mediji će na minut prekinuti program, u znak sećanja na žrtve iz Malog Orašja i Dubone. Od devet do 19 sati, u prostoru kod spomenika Desanki Maksimović na Tašmajdanu organizuje se Forum u okviru kojeg građani mogu da razgovaraju sa predstavnicima Multidisciplinarnog tima o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava 3. i 4. maja 2023.
U Duboni i Malom Orašju 4. maja 2023. ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (17), Kristina (18) i Milan Panić (22), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Dalibor Todorović (24) i Petar Mitrović (25), dok je ranjeno 12 osoba.
Pad krana kod Brankovog mosta, u kojem je poginuo jedan radnik, još jednom je skrenuo pažnju na uslove rada na velikim gradilištima u Srbiji. Da li će istraga utvrditi ko je kriv, i da li će neko odgovarati za ovu tragediju
Teška nesreća dogodila se kod Brankovog mosta kada se srušio kran koji je nosio ogromnu metalnu konstrukciju. Potvrđena je jedna žrtva
Navodni eksploziv pronađen u blizini gasovoda podiže temperaturu pred ključne izbora u Mađarskoj, piše CNN. Direktor VBA Đuro Jovanić tvrdi da je eksploziv proizveden u SAD i da je trabalo da ga aktivira nekakav migrant
Da će država i crkva osnovati novi univerzitet, najavljeno je iz Vlade Srbije. Međutim, u odgovoru za „Vreme” iz kabineta premijera stiže potvrda da se još ništa ne zna
Zbog izjava ministara koje su izazvale zabrinutost i osudu, Univerzitet u Beogradu zatražio je od premijera da se jasno izjasni i preduzme odgovarajuće korake
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
