Gašić u ministarstvu, Jutka u Brusu: Zašto vređanje i uznemiravanje žena pada u zaborav

Osam godina otkako je kao ministar odbrane Srbije uputio seksistički komentar da „voli novinarke koje lako kleknu“, Bratislav Gašić se vratio na čelo tog ministarstva, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Zbog mizogine i uvredljive izjave tada je smenjen, ali ubrzo je dobio funkciju šefa obaveštajne službe, a potom i ministra policije – da bi pre mesec dana ponovo položio zakletvu kao ministar vojske.

Istovremeno, predstavnici vlasti, predvođeni Srpskom naprednom strankom, u izjavama tvrde da je rodna ravnopravnost visoko na njihovoj agendi.

„Šta nam Gašićev izbor govori? Prosto im je (vlastima) mizogin narativ, kao i sam odnos države prema ženama i nasilju uopšte“, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Lukić.

Lukić je bila žrtva seksualnog uznemiravanja Milutina Jeličića Jutke, lokalnog predstavnika vlasti u maloj opštini Brus na jugu države, da bi potom osnovala svoju fondaciju koja se bavi prevencijom nasilja nad ženama.

Jeličić se, nakon odslužene zatvorske kazne za polno uznemiravanje Marije Lukić, pred decembarske izbore vratio u politički život Brusa. Vlada Srbije ga je imenovala za člana Privremenog organa koji je upravljao opštinom do izbora nove vlasti.

„Apsolutno nikakvu odgovornost niko ne snosi, moralnu prvenstveno. U slučaju Gašića vidi se jaka veza između njega i vrha vlasti, on sam i jeste vrh vlasti i vrh te piramide. Nisam ni očekivala neki drugi rasplet, nažalost, jer vidimo da iz vrha vlasti niko ni za šta nije odgovarao“, ocenjuje Lukić.

Novinarka Jovana Gligorijević, članica mreže „Novinarke protiv nasilja“, podseća da je Gašić, kao ministar policije bio član Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

„Ovaj njegov povratak na isto mesto na kojem je bio kad je napravio seksistički skandal, čak možda i ne zvuči toliko strašno kao ta činjenica“, dodaje.

Vlada Srbije nije odgovorila na pitanja RSE kako komentarišu kritike na Gašićev izbor za ministra.

Poverenica osuđuje mizoginiju

„Postupak ministra Gašića sam tada osudila, što bih i sada učinila, bez obzira ko je u pitanju“, odgovara za RSE Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Nezavisna institucija Poverenice u Srbiji je osnovana sa zadatkom zaštite ravnopravnosti i sprečavanja svih oblika diskriminacije.

Janković podseća da se Gašić 2016. godine, nakon upozorenja u kojem je njegova izjava okarakterisana kao seksistička i mizogina koja duboko vređa novinarke, izvinio. A da ga je potom i Skupština Srbije, većinom glasova, razrešila.

„Verujem da je to izvinjenje bilo iskreno i da je na pravi način razumeo težinu nedopustivih reči koje je tada izgovorio. On nije jedini koji je u javnosti pravio takve greške u pogledu poštovanja prava na ravnopravnost“, dodaje se u odgovoru za RSE upućenom putem mejla.

Institucija Poverenice, kako naglašava, kao glavne mehanizme ima upozorenja i saopštenja, a najveću pažnju javnosti privlače slučajevi u kojima su akteri nosioci visokih funkcija.

„Što se tiče izbora za ministra odbrane, to je apsolutno pitanje čiste politike vladajuće koalicije za koju niti imam mandat, a ni ambiciju da se mešam“, ocenjuje Poverenica Brankica Janković.

Međunarodna tela kritikuju, Vlada Srbije ćuti

Vlada Srbije nije odgovorila na pitanja RSE o izboru Gašića. Bez odgovora je ostalo i pitanje kako reaguje na ocene međunarodnih tela.

Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je u zaključcima o Srbiji marta 2024. izrazio zabrinutost zbog rasprostranjenosti mizoginih i diskriminatornih izjava u javnom prostoru.

Komitet je zatražio da država preduzme sve mere za rešavanje stalnih nejednakosti, kao i mere koje bi bile odgovor na mizoginiju i diskriminaciju.

„Srbija već duže vreme dobija poruke od međunarodnih tela da se povećava mizogini govor u izjavama predstavnika vlasti na visokim pozicijama i mi ne vidimo poboljšanje“, ukazuje Tanja Ignjatović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra. Ona ocenjuje da je nekadašnja izjava ministra Gašića „ostala u senci“ politike nove Vlade Srbije, čiji je on i sada član.

Ekspoze premijera Miloša Vučevića, koji trasira četvorogodišnje ciljeve Vlade, Ignjatović je nazvala „zaokretom“ i „otklonom od evropskih vrednosti“.

„Ono što je upadljiva razlika u odnosu na dosadašnju, barem deklarativnu politiku o rodnoj ravnopravnosti, koja je počela da se krnji još napadima na rodno senzitivni jezik, jeste ekspoze novog premijera koji ne pominje rodnu ravnopravnost i prava žena“, dodaje Ignjatović.

Prema njenim rečima, žene su u Vučevićevom ekspozeu svedene na „objekte, simbole, bića koja rađaju i koje samo u toj ulozi mogu računati da će biti poštovane“.

„Nema u tom ekspozeu ništa o temama koje su ženama važne – vezano za rad, zapošljavanje, obrazovanje, zdravlje, seksualna i reproduktivna prava, učešće u političkom životu“, ukazuje Ignjatović.

Kako je Jeličić ‘vraćen’ u politički život?

Vlada Srbije ne odgovara ni zašto je Milutin Jeličić Jutka bio član Privremenog organa u opštini Brus – istoj opštini u kojoj je, kako je sud dokazao, uznemiravao nekadašnju saradnicu Mariju Lukić. Na tu funkciju je, rešenjem Vlade, postavljen u oktobru 2023. i obavljao je do izbora nove opštinske vlasti u Brusu.

„Nisam mislila ni da će iko prihvatiti da on bude u privremenom organu“, naglašava Marija Lukić.

„Jer bez obzira što je njega tada predložila njegova grupa građana pred kojom je imenovan, mogli su da predlože drugog, uopšte to nije morao da bude on, kao što je moglo da se ne usvoji taj predlog“, dodaje Lukić.

Prema njenim rečima, imenovanje Jeličića „potvrđuje koliko je država spremna da stane iza žene, da stane u zaštitu žrtve bilo koje vrste nasilja“.

U novom sazivu lokalne skupštine, imenovane posle decembarskih izbora, Jeličić nema funkciju.

Tromesečnu kaznu zatvora Jeličić je odslužio krajem aprila 2021. Postupak je trajao od 2018. godine, kada ga je Lukić optužila za seksualno uznemiravanje. Njega je za uznemiravanje tada prijavilo još šest žena, ali je samo ovaj slučaj dobio sudski epilog, dok je Jeličić sve vreme negirao krivicu.

Funkciju predsednika opštine Brus ne obavlja od 2019, kada je podneo ostavku pod pritiskom javnosti.

„Najgori obrazac neprimerenog ponašanja“, tako slučaj Jeličića opisuje Poverenica Brankica Janković.

„On upravo pokazuje na koji način funkcionišu modeli izopačenosti patrijarhalnog obrasca vrednosti. Međutim, on je izdržao tromesečnu zatvorsku kaznu na koju je osuđen, a lica koja su odslužila svoje kazne mogu biti izabrana na određenu funkciju pod uslovima propisanim zakonom“, dodaje u odgovoru.

„Ne treba zaboraviti da je zakonom zabranjena diskriminacija, između ostalog, i na osnovu osuđivanosti“, zaključuje.

Upitana o načinima za sprečavanje mizoginije i diskriminacije od strane nosilaca javnih funkcija, Janković odgovara da pored sudske zaštite, postoji još mehanizama – među kojima su i postupci pred Poverenicom.

I, kako naglašava, uticaj na promenu kulture i vrednosnog sistema.

„Razbijanje stereotipnih i krutih patrijarhalnih obrazaca u kojima su mizogine i seksističke izjave, nažalost, ne samo dozvoljene, nego i prihvatljive i ‘simpatične’. Zato je potrebno da takve izjave uvek naiđu na javnu osudu“, dodaje.

Mizoginija u parlamentu

Kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost u Skupštini Srbije, zakon propisuje koliko žena treba da bude na izbornim listama. Ali, po ulasku u parlament, seksistički ispadi prema poslanicima nisu strani.

„Ta vređenja, etikete, stereotipi, mizoginija nisu se smanjili, oni se poljavljuju, budu ekstremni i dosta su česta za novinarke, žene koje su u javnoj sferi, kritičarke vladajuće stranke“, ocenjuje Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Jedan od najvećih incidenata, prema tvrdnjama opozicije, dogodio se u novembru 2022. prilikom izglasavanja rebalansa budžeta, ali ga skupštinske kamere nisu snimile. Poslanik iz redova naprednjaka Dalibor Šćekić je, kako je tada tvrdila opozicija, gestikulirao tako da aludira na oralni seks, u vreme dok je govorila poslanica Demokratske stranke (DS) Tatjana Manojlović.

„Naš kolega ovde u Skupštini je pokazivao vrlo neprimerene, ja ne mogu to ni da izgovorim, ali se u pravnom smislu se to kaže konkludentne radnje – seksističke, vrlo ružne i uznemirujuće“, reagovao je tada poslanik DS-a Miodrag Gavrilović.

Na to je tadašnji predsednik Skupštine Vladimir Orlić odgovorio: „Niko ništa ne pokazuje, niti je pokazivao“.

U nastavku sednice je tadašnja potpredsednica Skupštine Sandra Božić imala seksistički komentar:

„Ne mogu da ne primetim da pojedine poslanice opozicije vrlo rado prolaze kroz redove Srpske napredne stranke, ne znam da li se preporučuju da sede u tim redovima, ili vrlo često vole samo da prođu tuda“.

Rodno zasnovana diskriminacija, ali i nasilje, zabeleženi su i u izbornoj kampanji. U kampanji pred decembarske izbore dokumentovane su različite forme nasilja nad ženama, bilo da su one tokom izbora imale ulogu političarki, kontrolorki, aktivistkinja, izveštačica ili biračica. Sve to je zabeležio izveštaj nevladine Akademije ženskog liderstva o rodno zasnovanom nasilju.

Negativna kampanja prema ženama – učesnicama izbornog procesa se, kako ocenjuje, prelila na društvene mreže.

„Na društvenim mrežama su primećeni mnogobrojni omalovažavajući, mizogini i seksistički komentari upućeni kandidatkinjama sa izbornih lista – kako opozicije, tako i vlasti“, jedan je od zaključaka izveštaja. Tamo su im takve poruke, kako se navodi, najčešće upućivali anonimni muškarci.