Nakon učestalih dojava o bombama u školama u Srbiji MUP je identifikovao još jednog maloletnog dečaka (13) koji je slao preteće poruke obrazovnim institucijama u Srbiji. Ovo je ponovo otvorilo pitanje najavljivanih izmena Krivičnog zakona o odgovornosti mlađih maloletnika za krivična dela koja počine
Nakon vesti da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) identifikovali trinaestogodišnjaka koji je slao preteće poruke obrazovnim institucijama u Srbiji, ponovo se pokreće pitanje krivične odgvornosti maloletnika.
Naime, maloletnik je 25. marta putem elektronske pošte slao poruke kojima je, kako je navedeno u saopštenju, širio paniku upozoravajući na navodni teroristički napad i eksplozivne naprave podmetnute u školama.
Pošto je dete mlađe od 14 godina i po zakonu nema krivičnu odgovornost, protiv roditelja će biti podneta prijava.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon masovnih ubistava u maju prošle godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Duboni predložio spuštanje granice krivične odgovornosti maloletnika sa 14 na 12 godina, taj predlog do danas nije stigao u parlament na odlučivanje.
U istraživanju „Stav javnosti prema maloletnim počiniocima krivičnih dela“, učestvovalo je više od 5000 ispitanika iz Srbije, a stav građana, naučnika i profesionalaca prema starosnoj granici krivične odgovornosti bio je podeljen.
Šta očekuje roditelje?
U Srbiji su učestale anonimne dojave o eksplozivnim napravama navodno postavljenim u školama.
MUP je tokom prošle školske godine u školama u Srbiji zabeležio 80 dojava o podmetnutim lažnim bombama.
Krajem prošle godine MUP je identifikovao tri maloletne osobe protiv kojih je podneta krivična prijava zbog sumnje da su izazivali paniku i nered, dok je protiv roditelja osumnjičenih podneta krivična prijava zbog sumnje da su izvršili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.
U slučaju krivičnog dela počinjenog od strane maloletnika, roditelji ili staratelji mogu se suočiti sa različitim vrstama pravne odgovornosti, uključujući građansko-pravnu odgovornost, prekršajnu odgovornost i druge sankcije.
Pritvor deteta poslednja mera
Nakon tragedije u OOŠ “Vladislav Ribnikar” čak osam maloletnika provelo je minimum mesec dana u pritvoru u Novom Sadu, uglavnom zbog objava na društvenim mrežama. Na njihove slučajeve podsetili su mediji, a tim povodom usledila je reakcija organizacija za prava deteta koje apeluju na poštovanje njihovih prava i pravilnu primenu nacionalnih i međunarodnih standarda u ovim situacijama.
“Određivanje pritvora maloletnicima mora da bude u skladu sa zakonom i da se koristi kao poslednja mera, na najkraći mogući vremenski period, uz poštovanje najboljeg interesa deteta“, objasnila je ranije za “Vreme” direktorka Centra za prava deteta Jelena Paunović.
“Umesto pritvora, mere privremenog smeštaja maloletnika u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, moraju imati primat. Tamo je prostor prilagođen deci, imaju vreme za igru, psihološku podršku i sve što je potrebno da im se u takvoj situaciji obezbedi u skladu sa njihovim uzrastom.
Mera pritvora mora biti izuzetak, a kada se određuje, trebalo bi da bude u skladu sa zakonom i kao poslednja mera, koristeći se samo na najkraći mogući vremenski period, a posebno kada su u pitanju mlađi maloletnici (14-16 godina)”, rekla je za “Vreme” direktorka Centra za prava deteta Jelena Paunović.
Društvo prvo kažnjava umesto da sprečava
Iz udružena GRiG koje radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih koji su u sukobu sa zakonom kažu da trenutno postoji ekspanzija “iskakanja” u ponašanju kod maloletnika, činjenja krivičnih dela, što za posledicu može imati potrebu da ih čvršće “držimo pod kontrolom”.
“Svakako je bila potrebna reakcija na ovakve sadržaje, ali isto tako, važno je kako se dalje sa maloletnicima postupa”, kaže Maja Milačić, koordinatorka u zajednici.
Ona podseća da se u našem društvu oduvek dominantno radilo na kažnjavanju više nego na prevenciji.
“Već godinama unazad pokušavamo, u saradnji i sa drugim kolegama, da skrenemo pažnju na temu prevencije i savetodavnog rada sa maloletnicima kao na jedan vid umanjivanja rizika od ponovnog činjenja krivičnog dela”, kaže Milačić.
Ona objašnjava da upravo tome služe i vaspitni nalozi prilikom čijeg izricanja se i uzima u obzir ne samo vrsta dela, već i da li je maloletnik prvi put počinio delo, koliko je svestan svojih postupaka i odgovornosti.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
