Nakon učestalih dojava o bombama u školama u Srbiji MUP je identifikovao još jednog maloletnog dečaka (13) koji je slao preteće poruke obrazovnim institucijama u Srbiji. Ovo je ponovo otvorilo pitanje najavljivanih izmena Krivičnog zakona o odgovornosti mlađih maloletnika za krivična dela koja počine
Nakon vesti da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) identifikovali trinaestogodišnjaka koji je slao preteće poruke obrazovnim institucijama u Srbiji, ponovo se pokreće pitanje krivične odgvornosti maloletnika.
Naime, maloletnik je 25. marta putem elektronske pošte slao poruke kojima je, kako je navedeno u saopštenju, širio paniku upozoravajući na navodni teroristički napad i eksplozivne naprave podmetnute u školama.
Pošto je dete mlađe od 14 godina i po zakonu nema krivičnu odgovornost, protiv roditelja će biti podneta prijava.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon masovnih ubistava u maju prošle godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Duboni predložio spuštanje granice krivične odgovornosti maloletnika sa 14 na 12 godina, taj predlog do danas nije stigao u parlament na odlučivanje.
U istraživanju „Stav javnosti prema maloletnim počiniocima krivičnih dela“, učestvovalo je više od 5000 ispitanika iz Srbije, a stav građana, naučnika i profesionalaca prema starosnoj granici krivične odgovornosti bio je podeljen.
Šta očekuje roditelje?
U Srbiji su učestale anonimne dojave o eksplozivnim napravama navodno postavljenim u školama.
MUP je tokom prošle školske godine u školama u Srbiji zabeležio 80 dojava o podmetnutim lažnim bombama.
Krajem prošle godine MUP je identifikovao tri maloletne osobe protiv kojih je podneta krivična prijava zbog sumnje da su izazivali paniku i nered, dok je protiv roditelja osumnjičenih podneta krivična prijava zbog sumnje da su izvršili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.
U slučaju krivičnog dela počinjenog od strane maloletnika, roditelji ili staratelji mogu se suočiti sa različitim vrstama pravne odgovornosti, uključujući građansko-pravnu odgovornost, prekršajnu odgovornost i druge sankcije.
Pritvor deteta poslednja mera
Nakon tragedije u OOŠ “Vladislav Ribnikar” čak osam maloletnika provelo je minimum mesec dana u pritvoru u Novom Sadu, uglavnom zbog objava na društvenim mrežama. Na njihove slučajeve podsetili su mediji, a tim povodom usledila je reakcija organizacija za prava deteta koje apeluju na poštovanje njihovih prava i pravilnu primenu nacionalnih i međunarodnih standarda u ovim situacijama.
“Određivanje pritvora maloletnicima mora da bude u skladu sa zakonom i da se koristi kao poslednja mera, na najkraći mogući vremenski period, uz poštovanje najboljeg interesa deteta“, objasnila je ranije za “Vreme” direktorka Centra za prava deteta Jelena Paunović.
“Umesto pritvora, mere privremenog smeštaja maloletnika u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, moraju imati primat. Tamo je prostor prilagođen deci, imaju vreme za igru, psihološku podršku i sve što je potrebno da im se u takvoj situaciji obezbedi u skladu sa njihovim uzrastom.
Mera pritvora mora biti izuzetak, a kada se određuje, trebalo bi da bude u skladu sa zakonom i kao poslednja mera, koristeći se samo na najkraći mogući vremenski period, a posebno kada su u pitanju mlađi maloletnici (14-16 godina)”, rekla je za “Vreme” direktorka Centra za prava deteta Jelena Paunović.
Društvo prvo kažnjava umesto da sprečava
Iz udružena GRiG koje radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih koji su u sukobu sa zakonom kažu da trenutno postoji ekspanzija “iskakanja” u ponašanju kod maloletnika, činjenja krivičnih dela, što za posledicu može imati potrebu da ih čvršće “držimo pod kontrolom”.
“Svakako je bila potrebna reakcija na ovakve sadržaje, ali isto tako, važno je kako se dalje sa maloletnicima postupa”, kaže Maja Milačić, koordinatorka u zajednici.
Ona podseća da se u našem društvu oduvek dominantno radilo na kažnjavanju više nego na prevenciji.
“Već godinama unazad pokušavamo, u saradnji i sa drugim kolegama, da skrenemo pažnju na temu prevencije i savetodavnog rada sa maloletnicima kao na jedan vid umanjivanja rizika od ponovnog činjenja krivičnog dela”, kaže Milačić.
Ona objašnjava da upravo tome služe i vaspitni nalozi prilikom čijeg izricanja se i uzima u obzir ne samo vrsta dela, već i da li je maloletnik prvi put počinio delo, koliko je svestan svojih postupaka i odgovornosti.
Novinar Predrag Ćurčija bio je deo spora protiv biznismena Vladimir Vrbaški koji je trajao osam godina. Iako je Apelacioni sud presudio u njegovu korist, troškovi i dalje nisu pokriveni
Milan Knežević reagovao je na izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića o zalihama naftnih derivata, ističući da u Crnoj Gori ima više droge nego goriva
Sud u Novom Sadu smanjio je odštetu dosuđenu članovima porodice jednog od nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto pet miliona dinara, sud je presudio da se isplati 3,5 miliona dinara, uz zakonsku kamatu
Kako se novosadski Spens našao na listi mesta zatočenja hrvatskih zarobljenika tokom rata devesetih, objašnjavaju za „Vreme“ stručnjaci koji se decenijama bave ratnim zločinima. I zašto su ova mesta i danas polje takmičenja u raspirivanju mržnje
Rekonstrukcija Opšte bolnice u Smederevskoj Palanci počela je 2020. uz obećanje da će za tri godine nastati jedna od najmodernijih bolnica u ovom delu zemlje. Šest godina kasnije, predsednik Srbije poredi je s javnim toaletom
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
