Hiljade građana okupilo se u centru Kragujevca da dočeka studente koji su danima pešačili ka tom gradu. Studenti su se u srce Srbije uputili iz tri pravca – sa zapada, severa i juga
Hiljade ljudi okupilo se u Kragujevcu da dočeka studente koji danima iz više pravaca marširaju ka tom gradu. U prvoj prestonici Kneževine Srbije, gde je 15. februara donet i prvi ustav u srpskoj istoriji, na Sretenje će biti održan petnaestočasovni protest.
„Sretnimo se na Sretenje“, poručili su studenti.
Prvi stigli biciklisti
Ulice Kragujevca su pune, a građani su se poređali duž puteva kako bi pozdravili studente. Za njih je u Kragujevcu pripremljen i crveni tepih.
Prvi su stigli biciklisti, a zatim i maratonci koji su 14. februara ujutro krenuli ispred Hrama Svetog Save. Nakon prolaska kroz crvenu vrpcu i emotivnog dočeka i zagrljaja, oni su razmenili majice sa kolegama koji su pre nekoliko dana iz Kragujevca dotrčali u Beograd kako bi studentima uručili pozivnicu na protest.
Osim crvenog tepiha, maratoncima su uručene i medalje i cveće, a čuli su se i bubnjevi i skandiranja građana. Za njih je upriličen i vatromet.
Stigla zapadna, pa beogradsko-novosadska kolona
Nakon maratonaca, oko 21 čas je u Kragujevac došla „Zapadna kolona“ – studenti iz Užica, Čačka, Novog Pazara i Kraljeva. Oni su dočekani uz ovacije, skandiranja i baklje.
Dok su prevaljivali poslednje metre do centra, građani su im osvetljavali put svetlima telefona. I za ovu grupu studenata priređen je vatromet.
Nešto posle 21 čas u Kragujevac je stigla kolona iz Beograda i Novog Sada. I oni su dočekani euforično, pošto su prepešačili više od 130 kilometara.
Na čelu kolone bio je transparent „Došlo je Sretenje, kad će ispunjenje“, piše portal N1.
Poslednji su stigli studenti iz Niša, oko 22 časa. Kragujevčani su ih dočekali uz vatromet.
Televizija je u Srbiji dominantan medij koji gleda čak 96,7 odsto ispitanika, ali je kredibilnim izvorom informacija smatra samo 36,9 odsto. Štampu nikada ne čita čak 77,4 odsto građana, dok je svakodnevno prati svega 1,3 odsto. Kojim medijima građani veruju, kako utiču na njih i da li uspevaju da prepoznaju štetne sadržaje
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
