Deca sve gojaznija: U đačkim kuhinjama nema ko da radi

Nova školska godina nosi sa sobom mnogo izazova, za decu i za roditelje. Jedan od njih je redovna i izbalansirana ishrana dece. Ovo ujedno predstavlja i gorući problem, što potvrđuju podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ – svako osmo dete u Srbiji je gojazno.

Đakčke kuhinje retka pojava u školama

Đačke kuhinje su pre izuzetak, nego pravilo, piše RTS. Obroci se naručuju uglavnom preko keteringa i to za decu koja ostaju u dnevnom boravku. S druge strane, objekti brze hrane su odmah pored škola.

Rezultati projekta Evropske unije Strength2Food, pokazuju da trećina škola priprema sopstvene obroke, ali samo 13 odsto škola priprema ručak u svojim kuhinjama. Oko 20 odsto škola nema nikakve obroke. Projekat je trajao od 2106. do 2021. godine.

Hrana za đake priprema se samo u 12 od 166 osnovnih škola u Beogradu, pisale su „Večernje novosti“.

Na Novom Beogradu ima 20 osnovnih škola i samo jedna, OŠ „Borislav Pekić“ ima kuhinju u kojoj se priprema hrana za učenike.

Kuvari za minimalac

Da bi u školskoj kuhinji mogli da se pripremaju obroci za đake, potrebno je da ona dobije HASAP standard (sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa), što su za mnoge nedostižni standardi, zbog nedostatka novca.

Veći problem od sertifikata je naći kuvara ili kuvaricu za minimalac.

Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Srđan Slović kaže za „Vreme” da je na problem sa službama ishrane ukazano još pre osam godina, ali se na to zaboravilo.

„S obzirom da radim kao vaspitač u domu učenika poznajem funkcionisanje studentske ishrane, naročito u učeničkim domovima. Ogroman je problem da se nađu ljudi da se uposle, jer i oni što rade nisu kvalifikovani. Više su to ljudi koji su prekvalifikovani ili pred penzijom. Oni su na minimalnoj ceni rada i mnogo ih odlazi u penziju, tako da su direktori primorani da dele suve obroke. Proces je takav u studentskim i učeničkim domovima, a verovatno i u školskim kuhinjama”, kaže Slović.

Dodaje da su na ivici minimalca svi u nenastavnom kadru, do petog stepena obrazovanja.

„Oni koji rade, imaju dodatne poslove tako da im nije prioritet rad u ovim ustanovama. Od tih poslova im dolazi glavni izvor prihoda, pa često odlaze i na bolovanje”, kaže Slović.

Niko ne sluša sindikate

Prema rečina našeg sagovornika, sindikati su još ranije predlagali da se baš službe ishrane tretiraju kao posebna delatnost, kako bi im se u skladu sa platnim razredom promenio sadašnji položaj.

„Međutim, platne grupe i razredi dan danas nisu stupili na snagu, moguće da se o njima ni ne razmišlja. Problem je što su sada najavili promenu cene rada za nastavno i nenastavno osoblje. Plan je da nastavnom osoblju raste plata 12 odsto, a nenastavnom osam. Tako da će ta katerogorija da bude još više ugrožena i demotivisana”, objašnjava Slović.

Iz Ministarstva prosvete su najavljivali još 2020. godine da bi u većem broju škola moglo da počne spremanje obroka. Novac za te namene trebalo je da bude obezbeđen u budžetu, a za početak „na listi“ bi bile obrazovne ustanove kojima su potrebna manja ulaganja da počnu pripremu hrane za decu.

Da bi kuhinja postojala u školi, mora biti najmanje 100 zainteresovanih učenika, kao i zaposlena kuvarica i servir. Ove najave, ostale su mrtvo slovo na papiru.

Fizčko umesto kuhinje

U Srbiji je prošle godine pokrennut pilot projekat „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“, u 73 osnovne i 22 srednje škole u Srbiji đaci su imali povećan broj časova fizičkog vaspitanja.

U tim osnovnim školama đaci su imali časove fizičkog vaspitanja svakog dana, a u srednjim školama četiri časa, a tamo gde su postojali uslovi i pet časova nedeljno.

Narodna poslanica i predsednica Pododbora za sport Tatjana Medved rekla je ranije za RTS da je alarm izazvalo što poslednjih nekoliko godina ima sve više gojazne dece sa slabom motorikom.

Iako je ideja bila odlična i pozdravljena sa svih strana ni od toga izgleda nema ništa jer nije obezbeđeno dovoljno nastavnog kadra.

Zdrave navike od malih nogu

Nutricionistkinja Slađana Radović rekla je ranije za „Vreme“ da je važno da deca pored fizičke aktivnosti imaju i pravilnu ishranu, ali škole retko sarađuju sa nutricionistima na tom planu.

„Dete koje je naučilo kao malo kako treba da se hrani, tako se hrani ceo život“, rekla je Radović.

Ona viđa takve pacijente, mlade koji su gojazni od malih nogu, i ističe da treba podučiti i roditelje, „jer onako kako se roditelji ponašaju, tako se i dete razvija, ono u porodici razvija svoje navike.“

Kod dece i adolescenata gojaznost se definiše kao porast telesne mase iznad arbitrarno utvrđene vrednosti, koja uzima u obzir pol, uzrast i telesnu visinu, a rezultat je prekomernog sadržaja masti u organizmu. Gojaznost u detinjstvu nastaje međudejstvom genetskih, bioloških, psiholoških, sociokulturoloških i činioca okoline.

Gojazna deca, naročito u školskom uzrastu, u velikom procentu postaju gojazne odrasle osobe (zavisno od stepena gojaznosti, uzrasta i pola). Procenat gojazne dece koja su ostala gojazna i kada su odrasla iznosi od 45-85 odsto. Smatra se da 20 odsto gojazne dece u četvrtoj godini života i 80 odsto gojaznih adolescenata ostaje gojazno.

Kako se hrane učenici u državama regiona?

Organizovane đačke užine u Crnoj Gori nema već godinama. Obroke u školi imaju učenici prvih i drugih razreda pojedinih škola u produženom boravku.

Ostali đaci hranu kupuju u školi, ukoliko ustanova ima ugovor sa nekom od lokalnih pekara ili u okolnim prodavnicama, picerijama, buregdžinicama, o čemu su pisale „Vijesti“.

Prema podacima crnogorskog Instituta za javno zdravlje, svaki peti dečak i svaka deseta devojčica u Crnoj Gori su gojazni.

U Hrvatskoj je od 2023. godine obezbeđen besplatni obrok za sve učenike osnovnih škola.