U Srbiji se u utorak obeležava Dan rudara u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku koji je počeo 6. avgusta 1903, kada su se rudari prvi put organizovano suprotstavili poslodavcima i zahtevali da se poštuju njihova prava.
Dan rudara se u Srbiji svečano obeležava od 1955. godine. Ovog avgusta biće održana svečanost u Boru i Majdanpeku, kažu iz Samostalnog sindikata metalaca Srbije i iz kompanije Srbija Ziđin Koper.
Uprkos najavljenomm „bogatom programu”, šest sindikata Srbija Ziđin Koper neće, međutim doći na proslavu Dana rudara u Boru i Majdanpeku. Udruženi sindikati Srbije Sloga upozoravaju da se Dan rudara obeležava u senci polemika o iskopavanju litijuma, velikih ekoloških protesta širom Srbije i teških uslova rada u rudnicima.
„Dok vlast i pobornici kopanja tvrde da je iskopavanje litijuma potpuno bezopasno, moramo istaći da je rudarstvo u Srbiji jedna od najrizičnijih industrija za radnike, zbog opasnosti koje uključuju nesreće u rudnicima, izloženost opasnim hemikalijama i teške fizičke uslove“, naveo je Sindikat Sloga i podsetio da za nesreću u rudniku „Soko“ iz aprila 2022. godine, koja je odnela živote osam rudara, niko nije odgovarao, što potvrđuje da su pravo i pravda na strani industrijalaca, a ne radnika.
„Institucije ne štite radnike onako kako bi trebalo“, konstatovao je Sindikat Sloga u saopštenju i poručio da poslodavci moraju da snose odgovornost za nesreće i povrede na radu, zbog čega je uvođenje strožih kazni za kršenje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu od suštinske važnosti za zaštitu radnika.
„Poboljšanje zdravstvene zaštite za rudare, uključujući redovne zdravstvene preglede i pristup odgovarajućoj medicinskoj nezi, mora biti prioritet. Radnici u ovoj industriji izloženi su visokim rizicima i zaslužuju adekvatnu podršku i zaštitu“, poručio je Sindikat Sloga.
U rudnicima se i dalje nižu nesreće
Da je bezbednost rudara i dalje upitna svedoči niz nesreća u rudnicima u Srbiji i ove godine.
Krajem jula došlo je do nesreće u rudniku Čukaru Peki, prilikom koje je život izgubio kineski državljanin Z. S. (31). Sredinom februara u nesreći u borskom rudniku je povređeno 10 radnika, od kojih je jedan zadobio povrede pršljenova, a drugi otvoreni prelom noge, dok je samo dve nedelje ranije jedan rudar poginuo u rudniku olova i cinka „Veliki Majdan“ kod Ljubovije.
U svim ovim slučajevima pokrenuta je istraga koja bi trebalo da otkrije kako je došlo do nesreća i ko je za to kriv, ali o rezultatima javnost nije obaveštena. U jednom drugom slučaju koji se tiče najveće rudarske nesreće u Srbiji u 21. veku, 2024. godina ostaće upamćena kao godina u kojoj je javnost dočekala pravni epilog.
Naime, Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu je, po treći put za nepune dve godine, odbacilo prijave za pokretanje krivičnog postupka za nesreću u kopu rudnika lignita „Soko“ 1. aprila 2022. godine u kojoj je poginulo osam rudara, a povređen 21, uz obrazloženje da „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti“.
Nesreća u rudniku uglja dogodila se kada je iz dela kopa, prilikom obrušavanja zida, došlo do curenja opasnog gasa metana. Tužilaštvo je za nesreću okrivilo „višu silu“.
Advokat porodica stradalih Bratislav Stojanović najavio je podnošenje žalbe Ustavnom sudu.
Najteže rudarske nesreće u Srbiji
U istom rudniku 1998. godine dogodila se još jedna od nesreća, jedna od najtežih u istoriji rudarenja u Srbiji. Otrovni gasovi koji su izbili u rudniku „Soko“ tom prilikom izazvali su nesreću u kojoj je stradalo 29 rudara, od kojih je deset bilo izloženo toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije, a 19 njih se ugušilo jer nije bilo dovoljno kiseonika.
Dve decenije ranije u ovom rudniku su se dogodile dve nesreće u nizu. Prvo je zbog eksplozije metana 1974. godine nastradalo 15 rudara, a već sledeće, 1975. godine, usled izboja gasa i materijala poginulo je pet rudara, piše RTS.
Najveća nesreća na našem prostoru dogodila se 17. novembra 1989. godine u Aleksinačkim rudnicima. Zbog požara u severnom reviru na dubini od 700 metara izgubljeno je u jednom danu čak 90 života. Stradala je cela prva smena, a izvlačenje tela trajalo je 25 dana.
Šest godina ranije, 1983, aleksinačke rudnike potresla je još jedna velika nesreća kada je stradalo 35 rudara.
Sledeće 1984. godine u rudniku Rembas, u jami Strmosten u Resavici, poginula su 34 rudara, zbog kvara na električnoj mreži, čime je došlo do zastoja u radu ventilacije.
