Prošlo je deset dana od početka rušenja hotela „Jugoslavija“, a još se ne zna istina: da li se u zgradi hotela nalazi otrovni azbest ili ne. Nekoliko učesnika polumaratona je otkazalo učešće zbog mogućeg azbesta. Ništa se ne zna, pa čak ni da li „Milenijum tim“ ima projekat o rušenju
Nekoliko učesnika upravo održanog Petog beogradskog polumaratona odustalo je od takmičenja, zato što trasa vodi pored hotela „Jugoslavija“, zato što nije ustanovljeno da li se u prašini koja nastaje rušenjem zgrade nalazi azbest ili se ne nalazi.
Na molbu organizatora trke izvođači su zbog maratona napravili pauzu s rušenjem, ali se na istini da li se rušenjem hotela „Jugoslavija“ truje Beograd ili ne – nije poradilo.
Ekološka bomba za Beograd
Čim je 15. novembra počelo rušenje ovog toponima Beograda, Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu objavila je da bi rušenje moglo da dovede do emisije opasne azbestne prašine u vazduh. Naveli su da bi iz 30 hiljada tona šuta, koji će nastati rušenjem, u vazduh biti oslobođena najmanje tona azbesta.
Rekli su da nemaju dokaz da u zgradi hotela ima azbesta, ali da je u vreme građenja, šezdesetih, azbest bio vrlo čest građevinski izolcioni materijal. Podsetili su da je taj materijal 2005. godine zabranjen u Evropskoj uniji, a dve godine kasnije i u Srbiji.
Rekli su i da način na koji se ruši hotel „Jugoslavija“, predstavlja ekološku bombu za Beograd, kao i da nesortirani otpad nije moguće dalje upotrebiti, ni reciklirati.
Aktivisti su nakon toga zatražili nezavisnu analizu odlagajućeg šuta kako bi građani bili sigurni u to šta udišu.
Apel roditelja
Isti zahtev su imali i roditelji Osnovne škole „Kralj Aleksandar I“ koja se nalazi u blizini hotela, i pored koje prolaze kamioni kojom prolazi veliki broj kamiona koji nemaju natkriven tovarni prostor, a natovareni su šutom, otpadom i drugim materijalima sa gradilišta.
Njihovu bojazan pojačava činjenica da se škola nalazi na ruti kojom prolazi veliki broj kamiona koji nemaju natkriven tovarni prostor, a, kako svedoče roditelji, natovareni su šutom, otpadom i drugim materijalima sa gradilišta.
Izazivanje panike
„Milenijum tim“ koji ruši „Jugoslaviju“ i na njenom mestu zida poslovno-stambeni kompleks i novi hotel, tvrdi da je sve u redu i bezbedno. Kažu da je sve temeljno pregledano i da nigde nikakav azbest nije pronađen.
Izveštaj o tom pregledu nisu priložili.
Samo su saopštili da su „netačne i zlonamerne tvrdnje o postojanju opasnih materija u građevinskom materijalu objekta čije je uklanjanje u toku, ne samo da ne odgovaraju istini, nego imaju cilj izazivanje panike i nereda što podleže i krivičnoj odgovornosti“.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje rešenja o uklanjanju objekta podnosi se projekat rušenja sa tehničkom kontrolom.
Taj projekat bi trebalo da sadrži opis stanja objekta koji podrazumeva analizu strukture objekta, materijala i eventualnih rizika. Dokumentacija mora da sadrži i plan zaštite i način odlaganja otpada.
Opšte ćutanje
Na tabli ispred građevine piše da je investitor dobio rešenje za rušenje jedan dan pre početa rušenja. Piše i da je rešenje izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.
Projekat rušenja sa tehničkom kontrolom je dostupan dokument, ali ga „Milenijum tim“ ne pokazuje. Da li možda ne postoji?
Ne zna se šta o svemu ovome misli Građevinska inspekcija.
Roditelji učenika Osnovne škole „Kralj Aleksandar I“ su nadležnima ponudili da plate ekspertizu kojom bise otkrilo da li ima azbesta ili ga nema.
Niko im nije odgovorio, kao što niko od nadležnih nije ništa sam preduzeo da se to ispita. Svi se boje da će se istina saznati kad sve bude kasno.
Novinar Predrag Ćurčija bio je deo spora protiv biznismena Vladimir Vrbaški koji je trajao osam godina. Iako je Apelacioni sud presudio u njegovu korist, troškovi i dalje nisu pokriveni
Milan Knežević reagovao je na izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića o zalihama naftnih derivata, ističući da u Crnoj Gori ima više droge nego goriva
Sud u Novom Sadu smanjio je odštetu dosuđenu članovima porodice jednog od nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto pet miliona dinara, sud je presudio da se isplati 3,5 miliona dinara, uz zakonsku kamatu
Kako se novosadski Spens našao na listi mesta zatočenja hrvatskih zarobljenika tokom rata devesetih, objašnjavaju za „Vreme“ stručnjaci koji se decenijama bave ratnim zločinima. I zašto su ova mesta i danas polje takmičenja u raspirivanju mržnje
Rekonstrukcija Opšte bolnice u Smederevskoj Palanci počela je 2020. uz obećanje da će za tri godine nastati jedna od najmodernijih bolnica u ovom delu zemlje. Šest godina kasnije, predsednik Srbije poredi je s javnim toaletom
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
