Pokret Novi optimizam u utorak je, povodom godišnjice smrti arhitekte Dragoljuba Bakića, pokrenuo inicijativu da jedna ulica u Beogradu dobije njegovo ime.
„Retko koji artikulisani aktivizam na razne teme je mogao da prođe bez njegovog učešća, ali bez obzira što je bio opsednut ekološkim problemima našeg društva, s nama je pored tih tema delio brigu za druge probleme“ naveo je u saopštenju Novi optimizam.
I beogradski odbor stranke Zajedno pokrenuo je peticiju za imenovanje ulice u Beogradu po Dragoljubu i Ljiljani Bakić.
Arhitekta Dragoljub Bakić, koji je bio i član Ekološkog ustanka i koalicije „Moramo“ u čijoj je kampanji učestvovao, preminuo je u 13. februara 2023. u Beogradu, u 84. godini.
Rođen je 1939. godine u Kragujevcu, a diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1962. godine.
Autor je brojnih objekata i urbanističkih celina u Srbiji i Jugoslaviji, kao i u Kuvajtu, Zambiji, Iraku, Zimbabveu, Južnoafričkoj Republici, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Bugarskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Poljskoj, Grčkoj, Maleziji, Venecueli i Japanu.
Bakić je poslednjih godina bio oštri kritičar investitorskog urbanizma u Beogradu.
„Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali“, rekao je Bakić u jednom intervjuu za “Vreme” pre tri godine.
Posebno je kritikovao projekat Beograd na vodi.
„Beograd na vodi je mesto gde se čine katastrofalne greške: urbanističke, arhitektonske, saobraćajne, infrastrukturne, ekološke, društveno-političke, sociološke, ogromne ekonomske greške…“, napisao je Bakuć u teksto „Građevinski monstrumi na obali Save“ objavljenom u „Vremenu“.
„Na prvu vest o ovom projektu, u februara 2014, odmah su se javno usprotivile obe profesionalne arhitektonske asocijacije – Udruženje arhitekata Srbije i Društvo arhitekata Beograda tražeći da se poštuje važeći Generalni urbanistički plan Beograda i da se raspiše međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs. Arhitektama je u lice bačeno tih 3,5 milijardi evra i zaprećeno da ćute. Ta naivna priča o velikom novcu raspršila se kao mehur od sapunice kada je konačno na videlo dana izašao Ugovor o javno-privatnom partnerstvu između Republike Srbije i jednog privatnog preduzetnika iz Abu Dabija, u kome piše da je zapravo reč o 100 (stotinu) puta manjoj sumi, jer se čitav projekat realizuje po principu: sagradi se kuća, bude prodata, pa se gradi sledeća od tako prikupljenog novca. Ostaje velika misterija zašto vlast na projektu Beograd na vodi demonstrira takvu upornost u donošenju stručno spornih i štetnih odluka, spremnost za kršenje zakona, i takvu zadrtost i bahatost, zarad interesa jednog privatnog lica“, pisao je Bakić.
Upozoravao je na uslove u kojma građevinci rade na Beogradu na vodi.
„I tako Tamni Vilajet nastavlja da uspešno krije svoje tajne. Krio je od javnosti kada je postavljao kamene temeljce, krio se tramvajima od javnosti kada je potpisivao Ugovor i nastavlja da krije svoje tajne. Tako još uvek krije preostalih 200 stranica ugovora koje su ostale neprevedene na srpski jezik; još uvek krije svoje „kompletne idiote“ iz Hercegovačke ulice; još uvek krije koliko i čijeg novca je do sada utrošeno na tom gradilištu gde se nemilice betoniralo blato Bare Venecije; još uvek se krije ono najvažnije – koliko će to sve skupa koštati Srbiju da bi dobila ta svoja bedna 32 procenta vlasništva dok o svemu odlučuje jedan arapski preduzimač kome je dato 68 procenata vlasništva i uz to mu potpuno besplatno ustupljeno najvrednije centralno gradsko zemljište i na njemu proglašena EKSTERITORIJALNOST“ napisao je u tekstu „Tamni Vilajet – Beograd na vodi“.
Dragoljub Bakić bio je član Akademije arhitekture Srbije. Dobitnik je nagrade Salona arhitekture za 1974, 1976, 1978 i 1991. godinu i dobitnik Velike nagrade Saveza arhitekata Srbije 1994. godine.
