U Njujorku to rade već petnaest godina, u Srbiji se valjda niko još nije setio – beli krovovi odbijaju Sunčeve zrake i mogu da smanje temperaturu u gradovima za nekoliko stepeni
„Kuće male krečene u belo, takvo nam je nekad bilo selo…“
Šumadijska pesma koju je proslavila Snežana Đurišić dobar je recept za borbu protiv vreline. Doduše, više za grad nego za selo.
Gradovi su masa betona i „toplotna ostrva“. Što su veći i što manje zelenila imaju, to su vreliji.
Njujork, recimo, uprkos očuvanom i impresivnom Central parku i drugim parkovima, zna da bude po dvanaest stepeni topliji od okoline.
Zato su onde još pre petnaest godina došli na prostu ideju – da okreče krovove zgrada u belo. Bela boja odbija veliki deo Sunčevih zraka umesto da ih upija beton.
„Bela boja je u principu dobra ideja da se pojača refleksija površina i tako ograniči zagrevanje gradova“, kaže nam profesor Štefan Emajs, poznati nemački meteorolog i istraživač klime.
„Beli grčki gradovi su dobar primer“, rekao je Emajs za naš njuzleter Međuvreme.
Upravo su „kuće male krečene u belo“ asocijacija na mesta poput Santorinija ili neka druga na Mediteranu.
I ulice bele?
Studija rađena na primeru Barselone našla je da bi krečenje krovova smanjilo temperaturu za jedan stepen u godišnjem proseku i za čak 4,8 stepeni tokom paklenog leta.
Stvar zvuči toliko banalno da je pravo čudo što već nije uobičajena. Nema podataka da je to u Srbiji palo na pamet ijednoj gradskoj upravi. Zli jezici bi rekli da je poduhvat previše jeftin za ugrađivanje u cenu.
U Los Anđelesu su išli korak dalje, bojeći u belo i ulice i trotoare u pojedinim kvartovima.
Profesor Emajs ne preporučuje da se ide tako daleko. „Bele ulice i zidovi kuća mogu zaslepljivati osobe koje se kreću ulicom. U velikim gradovima bi, zbog previše belih površina, u popodnevnim satima mogla da raste produkcija ozona. Dakle, belo – ali pre svega na krovovima.“
Belo, ali i zeleno i plavo
Iako bi svaki pošteni istraživač klime rekao da se ovako bori samo protiv simptoma, a ne uzroka što nam dolaze sve vreliji dani, ipak ni ovo nije mala stvar.
Lakše bi se u gradu disalo, manje bi se energije trošilo na klima-uređaje, a to svakako doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
Zato smo pitali Štefana Emajsa šta se još može relativno brzo uraditi u gradovima.
Još dve boje, osim bele, kaže Emajs, pomažu gradovima – zelena i plava. „Treba mnogo zelenila, pre svega drveća, i vodenih površina. Krošnje hlade senkom, a i zelenilo i voda hlade isparavanjem.“
Ni tu se srpski gradovi ne proslavljaju, naprotiv, zelenilo često pada pred betonom i „investitorima“. Ništa bolje nije kod poslednje varijante koju Emajs hvali kao posebno brzo rešenje:
„Solarni paneli na krovovima štitili bi te krovove i tako hladili zgrade i kuće leti. Tako bi se ubile dve muve jednim udarcem.“
Vrhovni sud Srbije je između ostalog utvrdio da su sudije u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije povredile zakon u korist okrivljenih time što su u presudi faktički pogrešno prikazale odlučne činjenice
U proseku 1,5 evra od svakih 100 koje domaćinstva u Evropskoj uniji potroše na robu i usluge odlazi na alkoholna pića, prema podacima Eurostata. Cene u nekim državama EU idu i preko 100 odsto od proseka, a kako stoji Srbija?
Iako im je mnogo ranije bilo jasno da imaju veliku podršku naroda, akcija „Raspiši pobedu“ 28. decembra je učvrstila njihova uverenja, pa su studenti iz Novog Sada odlučili da organizuju veliki protest u tom gradu
Osim preloma ručnog zgloba, povreda kičme i posebno zloglasnih preloma kukova, sneg i led sa sobom donose i povrede nastale zbog toga što je telo nepripremljeno da „lopata” i gura snežne nanose, ističe za „Vreme” fizioterapeut Vladan Jovićević
Snežne padavine koje su bile najavljene danima unapred razotkrile su, prema oceni novinara Radmila Markovića, posledice „dugogodišnjeg delovanja organizovane kriminalne grupe na vlasti"
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
