U Njujorku to rade već petnaest godina, u Srbiji se valjda niko još nije setio – beli krovovi odbijaju Sunčeve zrake i mogu da smanje temperaturu u gradovima za nekoliko stepeni
„Kuće male krečene u belo, takvo nam je nekad bilo selo…“
Šumadijska pesma koju je proslavila Snežana Đurišić dobar je recept za borbu protiv vreline. Doduše, više za grad nego za selo.
Gradovi su masa betona i „toplotna ostrva“. Što su veći i što manje zelenila imaju, to su vreliji.
Njujork, recimo, uprkos očuvanom i impresivnom Central parku i drugim parkovima, zna da bude po dvanaest stepeni topliji od okoline.
Zato su onde još pre petnaest godina došli na prostu ideju – da okreče krovove zgrada u belo. Bela boja odbija veliki deo Sunčevih zraka umesto da ih upija beton.
„Bela boja je u principu dobra ideja da se pojača refleksija površina i tako ograniči zagrevanje gradova“, kaže nam profesor Štefan Emajs, poznati nemački meteorolog i istraživač klime.
„Beli grčki gradovi su dobar primer“, rekao je Emajs za naš njuzleter Međuvreme.
Upravo su „kuće male krečene u belo“ asocijacija na mesta poput Santorinija ili neka druga na Mediteranu.
I ulice bele?
Studija rađena na primeru Barselone našla je da bi krečenje krovova smanjilo temperaturu za jedan stepen u godišnjem proseku i za čak 4,8 stepeni tokom paklenog leta.
Stvar zvuči toliko banalno da je pravo čudo što već nije uobičajena. Nema podataka da je to u Srbiji palo na pamet ijednoj gradskoj upravi. Zli jezici bi rekli da je poduhvat previše jeftin za ugrađivanje u cenu.
U Los Anđelesu su išli korak dalje, bojeći u belo i ulice i trotoare u pojedinim kvartovima.
Profesor Emajs ne preporučuje da se ide tako daleko. „Bele ulice i zidovi kuća mogu zaslepljivati osobe koje se kreću ulicom. U velikim gradovima bi, zbog previše belih površina, u popodnevnim satima mogla da raste produkcija ozona. Dakle, belo – ali pre svega na krovovima.“
Belo, ali i zeleno i plavo
Iako bi svaki pošteni istraživač klime rekao da se ovako bori samo protiv simptoma, a ne uzroka što nam dolaze sve vreliji dani, ipak ni ovo nije mala stvar.
Lakše bi se u gradu disalo, manje bi se energije trošilo na klima-uređaje, a to svakako doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
Zato smo pitali Štefana Emajsa šta se još može relativno brzo uraditi u gradovima.
Još dve boje, osim bele, kaže Emajs, pomažu gradovima – zelena i plava. „Treba mnogo zelenila, pre svega drveća, i vodenih površina. Krošnje hlade senkom, a i zelenilo i voda hlade isparavanjem.“
Ni tu se srpski gradovi ne proslavljaju, naprotiv, zelenilo često pada pred betonom i „investitorima“. Ništa bolje nije kod poslednje varijante koju Emajs hvali kao posebno brzo rešenje:
„Solarni paneli na krovovima štitili bi te krovove i tako hladili zgrade i kuće leti. Tako bi se ubile dve muve jednim udarcem.“
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
