U Njujorku to rade već petnaest godina, u Srbiji se valjda niko još nije setio – beli krovovi odbijaju Sunčeve zrake i mogu da smanje temperaturu u gradovima za nekoliko stepeni
„Kuće male krečene u belo, takvo nam je nekad bilo selo…“
Šumadijska pesma koju je proslavila Snežana Đurišić dobar je recept za borbu protiv vreline. Doduše, više za grad nego za selo.
Gradovi su masa betona i „toplotna ostrva“. Što su veći i što manje zelenila imaju, to su vreliji.
Njujork, recimo, uprkos očuvanom i impresivnom Central parku i drugim parkovima, zna da bude po dvanaest stepeni topliji od okoline.
Zato su onde još pre petnaest godina došli na prostu ideju – da okreče krovove zgrada u belo. Bela boja odbija veliki deo Sunčevih zraka umesto da ih upija beton.
„Bela boja je u principu dobra ideja da se pojača refleksija površina i tako ograniči zagrevanje gradova“, kaže nam profesor Štefan Emajs, poznati nemački meteorolog i istraživač klime.
„Beli grčki gradovi su dobar primer“, rekao je Emajs za naš njuzleter Međuvreme.
Upravo su „kuće male krečene u belo“ asocijacija na mesta poput Santorinija ili neka druga na Mediteranu.
I ulice bele?
Studija rađena na primeru Barselone našla je da bi krečenje krovova smanjilo temperaturu za jedan stepen u godišnjem proseku i za čak 4,8 stepeni tokom paklenog leta.
Stvar zvuči toliko banalno da je pravo čudo što već nije uobičajena. Nema podataka da je to u Srbiji palo na pamet ijednoj gradskoj upravi. Zli jezici bi rekli da je poduhvat previše jeftin za ugrađivanje u cenu.
U Los Anđelesu su išli korak dalje, bojeći u belo i ulice i trotoare u pojedinim kvartovima.
Profesor Emajs ne preporučuje da se ide tako daleko. „Bele ulice i zidovi kuća mogu zaslepljivati osobe koje se kreću ulicom. U velikim gradovima bi, zbog previše belih površina, u popodnevnim satima mogla da raste produkcija ozona. Dakle, belo – ali pre svega na krovovima.“
Belo, ali i zeleno i plavo
Iako bi svaki pošteni istraživač klime rekao da se ovako bori samo protiv simptoma, a ne uzroka što nam dolaze sve vreliji dani, ipak ni ovo nije mala stvar.
Lakše bi se u gradu disalo, manje bi se energije trošilo na klima-uređaje, a to svakako doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
Zato smo pitali Štefana Emajsa šta se još može relativno brzo uraditi u gradovima.
Još dve boje, osim bele, kaže Emajs, pomažu gradovima – zelena i plava. „Treba mnogo zelenila, pre svega drveća, i vodenih površina. Krošnje hlade senkom, a i zelenilo i voda hlade isparavanjem.“
Ni tu se srpski gradovi ne proslavljaju, naprotiv, zelenilo često pada pred betonom i „investitorima“. Ništa bolje nije kod poslednje varijante koju Emajs hvali kao posebno brzo rešenje:
„Solarni paneli na krovovima štitili bi te krovove i tako hladili zgrade i kuće leti. Tako bi se ubile dve muve jednim udarcem.“
Telekom Srbija i Dunav osiguranje troše državni novac da bi kupile nekretnine na Prokopu. Veliko je pitanje bezbednosti zaposlenih koji će raditi u tim zgradama, nakon što je ustanovljeno da noseće konstrukcije na Prokopu nisu dovoljno jake
Pretučenom veteranu oduzet je mobilni telefon zbog navodnog izazivanja panike i nereda, pa je tako, iako je bio očigledna žrtva maskiranih, postao i potencijalni osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela
U tunelu Laz na auto-putu „Miloš Veliki“ došlo je do lančanog sudara u kojem su učestvovala četiri automobila. Povređene su tri osobe.
Od kako su naprednjaci došli na vlast prosečna penzija u Srbiji nije ni pola prosečne plate. Prava nevolja je što pola miliona penzionera preživljava sa manje od 250 evra mesečno
Krv se ovog leta traži - ali bukvalno. Dok Zavodi za transfuziju i Crveni krst apeluju da su zalihe krvi na minimumu, hronični pacijenti ispaštaju jer ne mogu da dobiju transfuziju kada im je potrebna
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
