U Njujorku to rade već petnaest godina, u Srbiji se valjda niko još nije setio – beli krovovi odbijaju Sunčeve zrake i mogu da smanje temperaturu u gradovima za nekoliko stepeni
„Kuće male krečene u belo, takvo nam je nekad bilo selo…“
Šumadijska pesma koju je proslavila Snežana Đurišić dobar je recept za borbu protiv vreline. Doduše, više za grad nego za selo.
Gradovi su masa betona i „toplotna ostrva“. Što su veći i što manje zelenila imaju, to su vreliji.
Njujork, recimo, uprkos očuvanom i impresivnom Central parku i drugim parkovima, zna da bude po dvanaest stepeni topliji od okoline.
Zato su onde još pre petnaest godina došli na prostu ideju – da okreče krovove zgrada u belo. Bela boja odbija veliki deo Sunčevih zraka umesto da ih upija beton.
„Bela boja je u principu dobra ideja da se pojača refleksija površina i tako ograniči zagrevanje gradova“, kaže nam profesor Štefan Emajs, poznati nemački meteorolog i istraživač klime.
„Beli grčki gradovi su dobar primer“, rekao je Emajs za naš njuzleter Međuvreme.
Upravo su „kuće male krečene u belo“ asocijacija na mesta poput Santorinija ili neka druga na Mediteranu.
I ulice bele?
Studija rađena na primeru Barselone našla je da bi krečenje krovova smanjilo temperaturu za jedan stepen u godišnjem proseku i za čak 4,8 stepeni tokom paklenog leta.
Stvar zvuči toliko banalno da je pravo čudo što već nije uobičajena. Nema podataka da je to u Srbiji palo na pamet ijednoj gradskoj upravi. Zli jezici bi rekli da je poduhvat previše jeftin za ugrađivanje u cenu.
U Los Anđelesu su išli korak dalje, bojeći u belo i ulice i trotoare u pojedinim kvartovima.
Profesor Emajs ne preporučuje da se ide tako daleko. „Bele ulice i zidovi kuća mogu zaslepljivati osobe koje se kreću ulicom. U velikim gradovima bi, zbog previše belih površina, u popodnevnim satima mogla da raste produkcija ozona. Dakle, belo – ali pre svega na krovovima.“
Belo, ali i zeleno i plavo
Iako bi svaki pošteni istraživač klime rekao da se ovako bori samo protiv simptoma, a ne uzroka što nam dolaze sve vreliji dani, ipak ni ovo nije mala stvar.
Lakše bi se u gradu disalo, manje bi se energije trošilo na klima-uređaje, a to svakako doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
Zato smo pitali Štefana Emajsa šta se još može relativno brzo uraditi u gradovima.
Još dve boje, osim bele, kaže Emajs, pomažu gradovima – zelena i plava. „Treba mnogo zelenila, pre svega drveća, i vodenih površina. Krošnje hlade senkom, a i zelenilo i voda hlade isparavanjem.“
Ni tu se srpski gradovi ne proslavljaju, naprotiv, zelenilo često pada pred betonom i „investitorima“. Ništa bolje nije kod poslednje varijante koju Emajs hvali kao posebno brzo rešenje:
„Solarni paneli na krovovima štitili bi te krovove i tako hladili zgrade i kuće leti. Tako bi se ubile dve muve jednim udarcem.“
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
