U Njujorku to rade već petnaest godina, u Srbiji se valjda niko još nije setio – beli krovovi odbijaju Sunčeve zrake i mogu da smanje temperaturu u gradovima za nekoliko stepeni
„Kuće male krečene u belo, takvo nam je nekad bilo selo…“
Šumadijska pesma koju je proslavila Snežana Đurišić dobar je recept za borbu protiv vreline. Doduše, više za grad nego za selo.
Gradovi su masa betona i „toplotna ostrva“. Što su veći i što manje zelenila imaju, to su vreliji.
Njujork, recimo, uprkos očuvanom i impresivnom Central parku i drugim parkovima, zna da bude po dvanaest stepeni topliji od okoline.
Zato su onde još pre petnaest godina došli na prostu ideju – da okreče krovove zgrada u belo. Bela boja odbija veliki deo Sunčevih zraka umesto da ih upija beton.
„Bela boja je u principu dobra ideja da se pojača refleksija površina i tako ograniči zagrevanje gradova“, kaže nam profesor Štefan Emajs, poznati nemački meteorolog i istraživač klime.
„Beli grčki gradovi su dobar primer“, rekao je Emajs za naš njuzleter Međuvreme.
Upravo su „kuće male krečene u belo“ asocijacija na mesta poput Santorinija ili neka druga na Mediteranu.
I ulice bele?
Studija rađena na primeru Barselone našla je da bi krečenje krovova smanjilo temperaturu za jedan stepen u godišnjem proseku i za čak 4,8 stepeni tokom paklenog leta.
Stvar zvuči toliko banalno da je pravo čudo što već nije uobičajena. Nema podataka da je to u Srbiji palo na pamet ijednoj gradskoj upravi. Zli jezici bi rekli da je poduhvat previše jeftin za ugrađivanje u cenu.
U Los Anđelesu su išli korak dalje, bojeći u belo i ulice i trotoare u pojedinim kvartovima.
Profesor Emajs ne preporučuje da se ide tako daleko. „Bele ulice i zidovi kuća mogu zaslepljivati osobe koje se kreću ulicom. U velikim gradovima bi, zbog previše belih površina, u popodnevnim satima mogla da raste produkcija ozona. Dakle, belo – ali pre svega na krovovima.“
Belo, ali i zeleno i plavo
Iako bi svaki pošteni istraživač klime rekao da se ovako bori samo protiv simptoma, a ne uzroka što nam dolaze sve vreliji dani, ipak ni ovo nije mala stvar.
Lakše bi se u gradu disalo, manje bi se energije trošilo na klima-uređaje, a to svakako doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
Zato smo pitali Štefana Emajsa šta se još može relativno brzo uraditi u gradovima.
Još dve boje, osim bele, kaže Emajs, pomažu gradovima – zelena i plava. „Treba mnogo zelenila, pre svega drveća, i vodenih površina. Krošnje hlade senkom, a i zelenilo i voda hlade isparavanjem.“
Ni tu se srpski gradovi ne proslavljaju, naprotiv, zelenilo često pada pred betonom i „investitorima“. Ništa bolje nije kod poslednje varijante koju Emajs hvali kao posebno brzo rešenje:
„Solarni paneli na krovovima štitili bi te krovove i tako hladili zgrade i kuće leti. Tako bi se ubile dve muve jednim udarcem.“
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
