„Evo ovog aprilskog vikenda, u bivšem Dvorskom parku bogami i bitno duže, vidimo kako se urbani prostor ništi i mentalno i fizički. Ne radi se o onoj promišljenoj efemernosti nego o oneređivanju grada“, rekao je Bojan Kovačević u intervjuu koji će biti objavljen u četvrtak u štampanom izdanju „Vremena“
Pretvaranje centra prestonice u vašarište za potrebe sabora Aleksandra Vučića, bio je povod da za štampano izdanje „Vremena“ razgovaramo sa arhitektom Bojanom Kovačevićem, velikim autoritetom u svojoj oblasti.
Intervju „Ko Gradu nameće nenosive cipele“ sa Bojanom Kovačevićem u celosti objavićemo u štampanom izdanju, u četvrtak.
Zbog pomenutog sabora, prostor prestonice između državne i gradske Skupštine tri dana je bio vašarište. Bez obzira što je na kraju sve počišćeno i oprano, posledice su ostale. Molim vas za komentar.
Hm, ne bih da omalovažim bilo koga… Znate, dok sam bio u Muzeju grada Beograda i kada sam, kao direktor i urednik, vodio pripremu monografije Muzeja u povodu stogodišnjice osnivanja, zbunio sam se kad mi je, kao jedan od predmeta beogradske istorije, za prikazivanje u knjizi, doneta plaketa za pobednika „Radno-proizvodnog takmičenja traktorista orača Jugoslavije“. Nemam ništa, kao ni bilo ko, protiv poljoprivrede, pobogu, svi se hranimo jer moramo i jer često uživamo u tome, ali to donekle isforsirano mešanje ruralnog i urbanog ima svoju podsvesnu pozadinu, kod mnogih. Evo ovog aprilskog vikenda, u bivšem Dvorskom parku bogami i bitno duže, vidimo kako se urbani prostor ništi i mentalno i fizički. Ne radi se o onoj promišljenoj efemernosti nego o oneređivanju grada. Uzgred, ako me nešto posebno fascinira u studentskim protestima to su njihovi poriv i praksa da počiste prostore i partere nakon svojih masovnih manifestacija. Suprotna slika tome je višestruka epizoda u kojoj gradska vlast ne može da izvede gradski pod, kamene kocke po glavnom trgu, bez propasti već nekoliko meseci kasnije. Beograd se poslednje decenije usmerava odlukama i ličnim voljama, zapravo jednom, neurbanom koja je radikalno antiurbana. Tim ljudima i tom čoveku verovatno treba prevod sa srpskog na srpski kada bivaju spomenuti kulturološki aspekti urbanizma.
Ima li nade za Generalštab? Nedavno je uvršten na listi „7 najugroženjih“, brojne važne asocijacije i institucije su ukazale Srpskoj vladi zašto mora da mu vrati status zaštite, pa – ništa. Srpska vlada se ponaša kao da nikad ni jedno pismo o tome nije dobila. Šta reči?
Nekoliko ljudi, koristeći studentsku energiju, sada „brani“ Generalštab istiskujući moj upliv ali koristeći, očito površno, moj materijal, bez kog ne mogu, i tuđe narative, želeći da kapitalizuju popularnu temu. A još i neki treći se oglašavaju o Dobroviću jer je to kurentno za optuživanje ove vlasti koja nesumnjivo radi kriminalne radnje u vezi s tim zemljištem i zgradama. Može da zvuči patetično, ali neka bilo ko potraži tragove, svih ovih godina unazad, javnih ukazivanja ne samo na opasnost rušenja nego na neophodnost obnove kompleksa u Kneza Miloša, kao izuzetne arhitektonsko-urbanističke vrednosti, dodato uzdignute simboličnošću događaja iz 1999. godine. Istim Amerikancima to dati za gradnju najavljenih objekata na tim placevima po nekoliko aspekata je nedopustivo, sve i da nema teme destrukcije Generalštaba. Videćemo i šta će nominalno postignuće Evrope Nostre oko Dobrovićevih i ostalih zdanja imati u ovom raštelovanom svetu bez principa.
Deluje da će Marina Dorćol biti novi Beograd na vodi, samo na Dunavu. Kako ove vrste naselja utiču na životnu sredinu?
Pošto nešto više znam o tom projektu, pa možda i o samom prostoru, slobodno mogu da tvrdim da je buka koja se u nekoj meri podigla loše postavljena. A to što je neko, recimo, parkirao svoja kola dosad na tuđem placu, jer nije bilo tamo ništa građeno, više je za upitanost o vaspitanosti dijaloga kod nas nego o zasnovanosti primedbi. Koliko znam, projekat je poštovao sve uslove date od nadležnih… Postoji, znate, jasna tendencija da baš sve što se sada gradi bude osporavano, najčešće po manje bitnim razlozima, i to stvarno liči na onu ciničku i ciničnu definiciju demokratije po kojoj je ona stanje u kom „svako može da priča šta god hoće“. Bez osećaja odgovornosti. Ali ako je realnost Srbije svakodnevno laganje, ili prećutkivanje, ili podmetanje, s vrhova države, ali i od mnogih drugih – čemu se onda čudimo!?
Američka kompanija Palantir razvila je softver za posve novu dimenziju elektronske špijunaže. Takvu distopijsku predstavu o totalnoj kontroli imali su do sada samo najmaštovitiji pisci SF romana
I ove večeri se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Novom Sadu se protestuje zbog privođenja dvojice muškaraca, Novi Pazar najavio blokadu bez prekida, dok se u Šapcu protestuje protiv iskopavanja litijuma
Nakon objave profesora Gorana Markovića, u kojoj se navodi da je uvaženom profesoru uručen otkaz od strane Akademije umetnosti, Akademija se obratila javnosti kako bi, prema njihovim rečima, demantovali brojne netačne navode koji stoje u pomenutoj objavi i razjasnili detalje vezane za angažman profesora
Beograđani su jutros mogli da primete učestale prelete aviona iznad glavnog grada. Razlog za pojačanu aktivnost u vazdušnom prostoru je priprema za promociju najmlađih oficira Vojske Srbije, objasnilo je Ministarstvo odbrane
Davor Macura našao se u žiži javnosti nakon što je objavljena vest da će Beograđani od ovog meseca račune za struju uplaćivati na račun u njegovoj Alta banci, umesto na trezorski račun. Iako možda najpoznatija, Alta banka nije jedina firma ovog biznismena bliskog SNS-u. Macura, naime, u svom vlasništvu ima još najmanje 13 firmi
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
