Bibliotekarsko društvo Srbije apeluje na državu da odloži stupanja na snagu podzakonskog akta, „Tarifa naknade za poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi“, koji stupa na snagu 1. januara zato što nikom ne koristi a svima šteti.
Evo o čemu je reč.
Zakon o autorskim i srodnim pravima, koji imaju sve evropske zemlje, donet je u Srbiji još pre deset godina po evropskom modelu, a tek ove godine je objavljeno da će početi da se primenjuje od 1. januara 2025. godine.
Prema tom Zakonu, autor ima prava na nadoknadu za korišćenje njegove knjige. U praksi to bi značilo da će biblioteke za svaku izdatu knjigu od svojih članova naplaćivati 15 dinara i zatim taj novac uplaćivati autoru.
Ovog avgusta donet je podzakonski akt, Tarifa. U članu 7 piše da je „obveznik plaćanja naknade osnivač javne biblioteke“. To je lokalna samouprava.
Odmah zatim je doneta Ispravka te Tarife, po kojoj nadoknadu autorima plaća „javna biblioteka, odnosno njen osnivač“.
Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS), koje je reprezentativno i najveće udruženje u kulturi, tvrdi da taj „pravni akt preti da ugrozi rad javnih biblioteka Srbije“.
U Srbiji ima 530 biblioteka sa ograncima. BDS kaže da sprovođenje Tarife „predstavlja namet na javne biblioteke“. Daju primer da bi za pozajmljenih 50.000 knjiga trebalo da plate 750.000 dinara.
Biblioteke nemaju novac za tu svrhu. Kažu da „budžeti biblioteka zavise od osnivača a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne.“ Godišnji budžet pojedinih biblioteka je sedamdesetak hiljada dinara, koje oni upotrebe za nabavku novih knjiga.
Naglašavaju da se „ni na koji način se ne zalažemo da se ne plaća nadoknada autorima! Naprotiv, ovim putem ukazujemo na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava.“
Kažu da je Tarifa doneta bez konsultacija sa njima, i traže hitno stavljanje van snage ovog podzakonskog akta „kako bi se izbeglo nastupanje nemerljive štete po bibliotečku delatnost i pravo svakog stanovnika na slobodan i nesmetan pristup znanju i informacijama.“
Ili, u prevodu: ako vlast ne usliši ovaj apel, biblioteke ili uopšte neće imati odakle da piscima plate nadoknadu i ispune svoju zakonsku obavezu, ili će moći da plate onoliko koliko imaju u budžetu za nabavku novih knjiga, ali zato neće moći da obnove knjižni fond. Znači – svi gube.
Treba primetiti i da u Tarifi nigde nije precizirano kome ide taj novac koji treba da obezbede javne biblioteke.
