Zakon koji je trebalo da pomogne piscima da ostvare svoja autorska prava i koji svuda u Evropi funkcioniše kako treba, u Srbiji bi, zbog dodatog podzakonskog akta, mogao da ugrozi biblioteke
Bibliotekarsko društvo Srbije apeluje na državu da odloži stupanja na snagu podzakonskog akta, „Tarifa naknade za poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi“, koji stupa na snagu 1. januara zato što nikom ne koristi a svima šteti.
Evo o čemu je reč.
Zakon o autorskim i srodnim pravima, koji imaju sve evropske zemlje, donet je u Srbiji još pre deset godina po evropskom modelu, a tek ove godine je objavljeno da će početi da se primenjuje od 1. januara 2025. godine.
Prema tom Zakonu, autor ima prava na nadoknadu za korišćenje njegove knjige. U praksi to bi značilo da će biblioteke za svaku izdatu knjigu od svojih članova naplaćivati 15 dinara i zatim taj novac uplaćivati autoru.
Ovog avgusta donet je podzakonski akt, Tarifa. U članu 7 piše da je „obveznik plaćanja naknade osnivač javne biblioteke“. To je lokalna samouprava.
Odmah zatim je doneta Ispravka te Tarife, po kojoj nadoknadu autorima plaća „javna biblioteka, odnosno njen osnivač“.
Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS), koje je reprezentativno i najveće udruženje u kulturi, tvrdi da taj „pravni akt preti da ugrozi rad javnih biblioteka Srbije“.
U Srbiji ima 530 biblioteka sa ograncima. BDS kaže da sprovođenje Tarife „predstavlja namet na javne biblioteke“. Daju primer da bi za pozajmljenih 50.000 knjiga trebalo da plate 750.000 dinara.
Biblioteke nemaju novac za tu svrhu. Kažu da „budžeti biblioteka zavise od osnivača a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne.“ Godišnji budžet pojedinih biblioteka je sedamdesetak hiljada dinara, koje oni upotrebe za nabavku novih knjiga.
Naglašavaju da se „ni na koji način se ne zalažemo da se ne plaća nadoknada autorima! Naprotiv, ovim putem ukazujemo na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava.“
Kažu da je Tarifa doneta bez konsultacija sa njima, i traže hitno stavljanje van snage ovog podzakonskog akta „kako bi se izbeglo nastupanje nemerljive štete po bibliotečku delatnost i pravo svakog stanovnika na slobodan i nesmetan pristup znanju i informacijama.“
Ili, u prevodu: ako vlast ne usliši ovaj apel, biblioteke ili uopšte neće imati odakle da piscima plate nadoknadu i ispune svoju zakonsku obavezu, ili će moći da plate onoliko koliko imaju u budžetu za nabavku novih knjiga, ali zato neće moći da obnove knjižni fond. Znači – svi gube.
Treba primetiti i da u Tarifi nigde nije precizirano kome ide taj novac koji treba da obezbede javne biblioteke.
Tokom više od šest meseci koliko traju blokade fakulteta u Srbiji, više puta su pominjani različiti datumi kao poslednje za nastavak godine, a sada se pojavio 9. jun
U Beogradu u poslednjih 10 godina nije sagrađen nijedan stan za socijalno najugroženije, podaci su organizacije A11
Prema navodima naučnika, švajcarski glečeri su između 2022. i 2023. izgubili leda koliko od 1960. do 1990. godine. Glečeri i ledeni štitovi čuvaju oko 70 odsto svetskih zaliha slatke vode, a prema podacima naučnika, dve milijarde ljudi širom sveta zavise od vode iz glečera za svoje osnovne svakodnevne potrebe
Izbor za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) upao je u novu fazu. Skupštinski Odbor za kulturu i medije o njima raspravlja u petak (30. maj), a Građanske inicijative među predlagačima i kandidatima našle su brojne neregularnosti
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
