Foto: Pexel
Apel svim narodnim poslanicima da usvoje novi član zakona kojim bi bio regulisan dečiji dodatak za decu čije su majke žrtve femicida
Nakon što se predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, po ubrzanoj proceduri, našao na dnevnom redu drugog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine, Autonomni ženski centar je uputio apel svim narodnim poslanicama i poslanicima da usvoje novi član zakona kojim bi bio regulisan dečiji dodatak za decu čije su majke žrtve femicida, navodi se u saopštenju ove organizacije.
Kako se navodi u saopštenju, Autonomni ženski centar je ovaj predlog uputio i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju tokom javne rasprave o izmenama i dopunama o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali je Ministarstvo odbilo sve predloge Autonomnog ženskog centra, među kojima i ovaj.
„Razlog za podnošenje ovog apela je činjenica da se srodnici koji preuzimaju brigu o maloletnoj deci čije su majke ubijene susreću sa velikim brojem izazova i problema, često bez bilo kakve psihološke, ali i materijalne podrške države. Materijalni razlozi su, na žalost, često oni koji su presudni kada srodnici donose tu vrstu odluke, jer prihvatanjem maloletne dece na brigu često dovode svoju decu na rub egzistencije. Srodnicima se u tim situacijama ne odobrava srodničko hraniteljstvo, a ostvarivanje dečijeg dodatka po trenutno važećim odredbama ih dovodi u nepovoljnu situaciju zbog cenzusa prosečnog mesečnog prihoda po članu porodice koji je novembra 2023. godine iznosio 15.103,20 dinara, te bivaju odbijeni njihovi zahtevi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak.“
AŽC dodaje da je kao i kod smeštanja dece u hraniteljske porodice po drugom osnovu, i u ovim situacijama su deca ubijenih žena koja žive u srodničkoj porodici koja može da im delimično nadomesti osećaj sigurnosti diskriminisana kao beneficijari prava na dečiji dodatak i druga davanja u odnosu na decu koja su smeštena kod nepoznatih ljudi i u nepoznatom okruženju, u hraniteljskim porodicama.
„Stoga Autonomni ženski centar smatra da minimum koji država može da učini za decu ubijenih žena jeste da im omogući pravo na dečiji i uvećani dečiji dodatak koji neće zavisiti od materijalnih uslova srodnika koji o njima brinu“, zaključuje ova organizacija.
Đurđević Stamenkovski: Građani da započnu demografsku obnovu nacije
Podsetimo, bivša predsednica stranke Zavetnici a sadašnja Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski je u Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavila izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Ona je istakla važnost očuvanja porodičnih vrednosti.
„Strateško opredeljenje države je da sačuva tradicionalnu porodicu nasuprotnost pokušajima vok kulture da se izvrši eutanazija porodice kakva oduvek postoji“, kazala je ministarka.
Kako je navela, to nije samo odbrana hrišćanske civilizacije, ističući da je porodica „ono što nas spaja bez obzira kojoj religiji pripadamo“.
„Porodica je u srži svih naših nacionalnih interesa“, kazala je Đurđević Stamenkovski.
Đurđević Stamenkovski je kazala da je porodica tačka okupljanja za sve i da ako ne budemo jedinstveni oko ove teme rizikujemo „da nam strada sadašnjost i da izgubimo budućnost“.
Govoreći o merama za podsticaj nataliteta, ona je pozvala poslanike da glasaju za izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji predviđa povećana davanja koja će biti primenjena na svu decu rođenu od 1. januara ove godine.
Roditeljski dodatak je povećan za prvo dete na 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara, za treće dete na dva miliona i 280 hiljada dinara koji se isplaćuju u 120 mesečnih rata. Za četvrto dete roditeljski dodatak je povećan na tri miliona i 180 hiljada dinara.
Ministarka je kazala je da jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta povećana na 135.000 dinara, a paušal za kupovinu bebi opreme povećan je za 7.500 dinara.
Povećana iz dvajanja za rođenje dece ministarka je nazvala državnim razlogom, a poslanicima je poručila da glasanjem za ovaj zakon glasaju za porodicu i život.
Nije samo NIS pod američkim sankcijama, već još 49 firmi i pojedinaca, među kojima Aleksandar Vulin i Nenad Popović. To svakako ne utiče na blogonaklonst SAD po pitanju reševanja energetske krize koja se nadvila nad Srbijom
Danko Savić i Dejan Braletić uhapšeni su zbog sumnje da su ratovali u Ukrajini u sastavu proruskih jedinica. Policija je tokom akcije „Lugansk“ pronašla oružje, municiju, propagandni materijal i račun od 1,5 miliona evra.
Četvoro ljudi izgubilo je život, a troje je povređeno u saobraćajnoj nesreći na putu Ruma–Irig. Nova tragedija podseća po ko zna koji put na problem bezbednosti na srpskim drumovima, gde se prebrza vožnja, loša infrastruktura i neobeleženi radovi često završavaju smrtnim ishodom
Profesorka istorije Irena Ljubomirović za „Vreme“ kaže da ona i mnoge kolege neće pristati da ih sa Filozofskog fakulteta prebace na protivzakonito i instant skrpljen Fakultet srpskih studija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nikome ništa neće oduzimati preko noći, već daje rok od 50 dana da se pronađe rešenje za vlasništvo u NIS-u
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
