Nakon inicijative Udrženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije da fotograf Tomislav Peternek bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, Uprava Grada Beograda taj predlog nije prihvatila. Ovo je otvorilo pitanje kako se i čime zaslužuje večni počinak na ovom mestu
U Aleji zaslužnih građana, jedni pored drugih, sahranjeni su glumci, književnici, pesnici, sportisti, pevači, političari i značajne ličnosti drugih zanimanja.
Za razliku od Aleje velikana, gde se danas sahranjuju samo potomci, pogreb u Aleji zaslužnih građana reguliše se gradskom Odlukom o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju.
Uprava Grada Beograda nije prihvatila inicijativu Udrženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) da fotograf Tomislav Peternek bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana.
Njegova porodica nije htela da komentariše ovu odluku. Rekli su nam da „ne žele da priča o slepilu ovog društva zaseni priču o njegovoj veličini“.
Burna diskusija na ovu temu u javnosti je pokrenuta i nakon smrti pevača narodne muzike Džeja Ramadanovskog, Šabana Šaulića i fudbalera Dragoslava Šekularca, koji su nakon toga ipak dobili mesto za večni počniak među slavnima.
Ko je sahranjen u Aleji zaslužnih građana?
U grobnicama Aleje zaslužnih građana uglavnom su položeni sanduci više osoba, ali postoje i pojedinačne grobnice – na primer Zorana Đinđića, nekadašnjeg premijera Srbije.
Nekada se više vodilo računa da u istoj grobnici budu ljudi istih i sličnih zanimanja, no manjak prostora je promenio pravilo.
Prvobitna ideja je takođe bila da supružnici ne mogu zajedno da se sahranjuju, ali i tu postoje izuzeci.
Zajedno su sahranjeni pesnik Vasko Popa i njegova žena Haša Popa, kao i slikar Paja Jovanović i njegova supruga Ermina Muni Jovanović.
Za razliku od velikana narodne muzike, pevača i pevačice Tome Zdravkovića i Silvane Armenulić, koji su preminuli dok je postojala Jugoslavija, njihove kolege – Predrag Cune Gojković i Staniša Stošić – umrli u prethodnoj deceniji, sahranjeni su u Aleji zaslužnih građana.
„Pojedina zanimanja su morala da prođu test vremena i to je veoma bitno“. objasnila je za BBC na srpskom ranije Violeta Obrenović, istoričarka umetnosti preduzeća Pogrebne usluge.
U Aleji zaslužnih građana sahranjeni su i pisci Danilo Kiš, Meša Selimović i Skender Kulenović, kao i slikar Petar Lubarda.
Tu su sahranjeni i glumački velikani Olivera i Rade Marković, Zoran Radmilović, Dragan Nikolić i Milena Dravić, Petar Kralj, Nebojša Glogovac, reditelj Jovan Ćirilov, pisac Milorad Pavić i drugi.
Aleja zaslužnih građana
Aleja zaslužnih građana rađena je po projektu arhitekte Svetislava Ličine, a izgradnja je završena 1965. godine.
Isprva je nazivana Groblje zaslužnih građana.
Nalazi se na površini od oko 4.200 metara kvadratnih i nekoliko puta je proširivana.
Predstavlja posebnu arhitektonsku celinu gde je sahranjeno skoro 800 ličnosti od posebnog značaja za srpsku i jugoslovensku istoriju i kulturu.
Čovek može biti sahranjen u grobnici – gde se polažu sanduci, rozarijumima – koji su predviđeni za polaganje urni u zemlju i kolumbarijumima – pregradama u polukružnim betonskim zidovima, konhama.
Grobnice mogu biti raspoređene jedna do druge ili postavljene kružno po pet u nizu, zrakasto se šireći.
Zbog koncepta da su svi sahranjeni „jednaki po zaslugama – bez obzira na zanimanje“, izgled ploča je istovetan.
Početna ideja je bila da se na pločama ne ucrtavaju religijski simboli – prvenstveno krstovi, kao ni ideološki – petokrake, ali se toga nisu svi pridržavali.
Ko može biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana?
Pored nosioca najviših državnih odlikovanja, članova Srpske akademije nauka i umetnosti i počasnih građana Beograda, u Aleji mogu počivati i osobe koje predlože relevantna udruženja kojima su pripadali i njihove porodice.
„Gradonačelnik grada Beograda, može izuzetno odlučiti da i drugo lice može biti sahranjeno u posebne parcele, koje je u toku života bilo istaknuto u oblasti u kojoj je delovalo“, piše u Odluci.
Iako krajnju odluku donosi kabinet gradonačelnika, porodica preminulog mora biti saglasna da li želi da pokojnika sahrani na tom mestu.
Sahranjivanje u Aleji zaslužnih građana regulisano je gradskom Odlukom o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju, preciznije članovima 36 a i 36 b.
Na osnovu pomenute Odluke, zaslužno lice je lice koje je u toku života dobilo najviši stepen odlikovanja Republike Srbije, lice koje je steklo zvanje akademika Srpske akademije nauka i umetnosti i lice kome je dodeljeno zvanje počasni građanin Beograda, odnosno lice koje je steklo Nagradu grada Beograda.
„U grobnicama u Aleji zaslužnih građana ne mogu da budu sahranjivani članovi njihovih porodica. To treba porodice da znaju da bi se eventualno odlučile da li hoće da sahrana bude u Aleju zaslužnih građana ili je možda uputnije da to bude u nekoj porodičnoj grobnici“, izjavio je ranije za RTS Dragan Baltovski, direktor JKP Pogrebnih usluga, u čijoj je nadležnosti Novo groblje.
U spomen-području „Ravni Gaj" u Malom Orašju održan je komemorativni skup gde je obeležena godišnjica masovnog ubistva u Malom Orašju i Duboni, a skupu su prisustvovali i roditelji stradalih đaka iz beogradske Osnovne škole „Vladislav Ribnikar"
Pre dve godine dvojica maldih preduzetnika došli su na ideju da proizvode zdrave napitke za pse. Pa tako, sada i psi u nekim kafićima u Beogradu mogu da dobiju napitak koji sadrži i vitamine, aminkoiseline, ali i kolagen
Čak 40 vlasnilkih pasa iz mesta u okolini Sopota i Barajeva je u poslednja dva meseca otrovano kreozanom, a uginuli su u teškim mukama. Sredinom aprila psi i mačke su otrovani i širom Novog Sada, od institucija nema odgovora
„Vrednosti na kojima se temelji društvo definisane su u Ustavu i treba još jednom da ih ponovimo i oko njih temeljimo društvo“, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković
Prošlo je godinu dana od kako je dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić iz automatske puške i pištolja ubio devetoro, a ranio trinaestoro mladih ljudi u Duboni i Malom Orašju. Masovno ubistvo koje se uglavnom stavlja u istu rečenicu sa onim iz „Ribnikara“ otkrilo je mnogo veće sistemske greške. Šta se tačno desilo 4. maja i šta se o slučaju zna od tada
Ovih dana na društvenim mrežama u toku je rat polova. Ništa novo, reći će neko. Ovog puta, međutim, stvar je malo neobičnija nego inače. Jedni protiv drugih ne bore se muškarci i žene, nego – muškarci i medvedi
Religijski praznici slave gospodara, što je zastrašujuće samo po sebi. Nacionalni praznici slave mitove zajedništva, što nije manje beznadežno. Samo se Prvog maja slavi rad kao uslov slobode, dakle slavi se slobodni građanin koji se ne podaje gospodarima, niti se klanja kumirima nacije. Zato se ovaj praznik u modernim populističkim režimima sistematski obesmišljava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
