Foto: Marija Janković
U borbi sa uvredama, pretnjama i strahom za sopstvenu porodicu i imovinu, aktivistkinje za ženska prava potpuno su same. „Žene u aktivizmu nikada nisu imale nikakvu podršku i zaštitu, uvek su se oslanjale samo na međusobnu solidarnost”, kaže za „Vreme“ jedna od pionirki borbe za ženska prava u okolini Pirota Minja Nikolić. Situacija je najgora na jugu Srbije
Mreža Žene Protiv Nasilja i druge organizacije civilnog društva progovorile su o nezavidnom položaju svojih članica u otvorenom pismu upućenom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Sektoru za saradnju sa civilnim društvom i Savetu za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
Jer za aktivistkinje sa juga Srbije nema efikasne pravne zaštite od bahatih lokalnih moćnika i lidera partijskih i fiktivnih organizacija. Navode da su pretnjama izloženi i članovi njihovih porodica, a u strahu su i za svoju imovinu.
Ove organizacije aktivno rade na pružanju specijalizovane podrške ženama sa iskustvom muškog nasilja i njihovoj deci, ali i na promovisanju rodne ravnopravnosti, pišu Južne vesti.
“Članice ovih organizacija prolaze kroz kontinuiranu, višegodišnju marginalizaciju, omalovažavanje, isključivanje, iscrpljivanje, preti se njihovoj fizičkoj i psihičkoj bezbednosti i/ili se protiv njih podnose bezrazložne krivične prijave”, navode aktivistkinje u otvorenom pismu.
Ni reči o poboljšanju zaštite aktivistkinja
Borci za ženska prava u pismu tvrde da u Akcionom planu Ministarstva za ljudska i manjinska prava nema ni reči o poboljšanju njihovog položaja.
Aktivistkinje veruju da je glavni korak u rešavanju njihovog problema organizovanje sastanka u naredna tri meseca sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, Sektorom za saradnju sa civilnim društvom i Savetom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
Sastanku bi prisustvovala udruženja građana i predstavnici lokanih organizacija, javnih organa i ustanova iz Leskovca i Niša, čije bi članice govorile o svom položaju i bezbednosti.
“U svojoj borbi smo oduvek same”
Položaj aktivistkinja na jugu Srbije samo je odraz položaja svih žena u ovim krajevima, o kome se malo zna i još manje govori. Najugroženije su žene u seoskim domaćinstvima, u kojima uglavnom muškarci raspolažu svim novcem i po sopstvenom nahođenju ga daju ženama.
Tako je počela priča udruženja žena “Temštanka” čija je inicijatorka aktivistkinja Minja Nikolić.
Minja se ceo život bavi aktivizmom, a oduvek ju je privlačio rad sa ženama. Pored toga, gaji ljubav prema kuvanju i ručnim radovima, pa je u svom udruženju želela da spoji svoje umeće sa aktivizmom.
“Sve je počelo kada me je 2011. godine prijateljica iz Pirota zvala da učestvujem u projektu ‘Ženska posla’. ja sam tada okupila žene iz Temske da zajedno kuvaju tradicionalna staroplaninska jela, a onda se rodila ideja da se sa tim nastavi, pa je nastalo udruženje”, priča Nikolić za “Vreme”.
Vremenom je udruženje raslo, za njega se pročulo i u okolnim selima, pa su se žene rado pridruživale i zajedno stvarale nove specijalitete i ručne radove. Godinama su organizovale festivale staroplaninske hrane.
“Počele smo da imamo redovne skupove, kojima su prisustvovali i tadašnji čelnici lokalne samouprave. Za jedan skup nam je čak bilo dozvoljeno i da koristimo prostorije mesne zajednice. Ubrzo su krenula i zajednička putovanja, a jedna naša članica je prvi put obišla Beograd upravo zbog udruženja”, kaže ona.
Udruženje “Temštanke” danas više ne postoji, a nakon gašenja u okolini Pirota nije bilo ponovnih pokušaja da se stvori nešto slično.
Slika žene na selu je mučna i tužna
Rad udruženja „Temštanke“ bio jedinstvena prilika za članice da prodaju svoje radove i na kako bi se finansijski osamostalile.
“Žene u seoskim krajevima se uglavnom bave poljoprivredom. Najčešće su one prestare za posao, a premlade za penziju, pa zavise od svojih muževa, koji im daju samo malo novca. Slika žene na jugu Srbije i dalje je mučna i tužna”, objašnjava naša sagovornica.
Ideja osnaživanja žena i ženskog aktivizma u oblasti Temske ubrzo je zamrla, a Minja Nikolić je nastavila da učestvuje u radu udruženja “Savez mesnih zajednica Temske” koje se bori za očuvanje reka Stare planine.
U udruženju je, kako kaže, trenutno jedina žena iz svog sela.
“Vremenom je ponovo zavladao narativ da aktivizam nije ženska stvar, već da one treba sede kući dok se muškarci bore“, zaključuje Nikolić. „Žene u aktivizmu nikada nisu imale nikakvu podršku i zaštitu, uvek su se oslanjale samo na međusobnu solidarnost”.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić tvrdi da je jedan od osumnjičenih u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca odbornik Srpske napredne stranke, navodeći da je reč o osobi bliskoj porodici trenutnog ministra odbrane Bratislava Gašića
Policija je na imanju u selu Konjuh kod Kruševca zaplenila pet tona marihuane, što je najveća zaplena te droge u Srbiji. U akciji su uhapšene tri osobe, dok se za još jednom traga, a pronađeno je i nelegalno oružje
Besplatni javni prevoz niti je zaista besplatan, niti je povećao broj Beograđana koji ga koriste, nije smanjio gužve u saobraćaju, a vlast je dobila „argument“ da se poklonu u zube ne gleda
Tačno godinu dana nakon velikog protesta u Kragujevcu pod sloganom „Sretnimo se na Sretenje", studenti će ponovo organizovati protest u Šumadiji.
Vlasnik Delte Miroslav Mišković podneo je tužbu protiv države jer je u periodu između decembra 2012. i jula 2013. godine ležao u pritvoru zbog optužbi od kojih je kasnije oslobođen
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
