Pouzdanih naučnih podataka o prisustvu života u svemiru, van Zemlje, još nema, mada je deo naučne javnosti ubeđen da bi bilo neverovatno da život ne postoji nigde drugde. Po jednoj hipotezi, život je nastao nezavisno na mnogim mestima širom kosmosa. Po hipotezi o panspermiji, život se (pro)širio kroz svemir između planeta pogodnih za „stanovanje“.
Svakako, da bi se uopšte našao život, neophodno je prvo naći planetu koja bi mu bila dom. Kada su u pitanju „sumnjive lokacije“ izvan Sunčevog sistema, do 4. marta 2010. godine otkriveno je 429 vansolarnih planeta. Konstruisanjem sve jačih teleskopa, kao što je Hablov, broj otkrivenih planeta se povećava, čime raste i mogućnost za pronalazak nekog traga života. Svemirski teleskop Habl, od aprila 1990, kada je lansiran u orbitu, na Zemlju je poslao više od 750.000 fotografija. Predviđeno je da ga za tri godine zameni novi Džejms Vebov teleskop koji bi bio postavljen iza Meseca, tako da će se, uz još kvalitetnije slike dubokog svemira, broj otrikvenih planeta verovatno dramatično uvećati.
Ali, nisu sve planete jednako atraktivne. Zapravo, organizmi bi se dobro osećali na vrlo malom broju poznatih svetova. Sastojci koji se smatraju neophodnim za opstanak i najjednostavnijih organizama su tečna voda, biogeni elementi i izvor energije. No, ohrabruju rezultati bioloških istraživanja po kojima se život, aerobni i anaerobni, onaj kome treba vazduh i onaj kome ne treba, pojavljuje gde god i kad god može da se pojavi, bilo to u vulkanu ili nekoliko hiljada metara ispod nivoa mora. To očigledno širi opseg potencijalno „naseljenih“ mesta u kosmosu.
Međutim, možda život i ne treba tražiti tako daleko. Šta ako ga ima i u ostatku Sunčevog sistema? Neke planete koje se za sada smatraju negostoljubivim, kao što su Jupiter i Saturn, imaju veoma zanimljive mesece poput Titana i Evrope.
Posmatranja su pokazala da je Titan jedino telo u našem sistemu, svakako uz Zemlju, koje ima tečnost na svojoj površini. Na njemu postoji jezero sa metanom u tečnom obliku, koje inače može da ispuni ulogu „vode“ na Zemlji. Kada je reč o Evropi, ona sa temperaturom -170ºC, na prvi pogled deluje mrtvo. Međutim, postoje ozbiljne pretpostavke da ona „krije“ okean obične vode ispod ledenog omotača, što je donekle potvrdila sonda Galileo. Prema nekim pretpostavkama, ona ima kameno jezgro koje ispoljava vulkansku aktivnost, što bi bio dobar izvor energije.
No, čuveni astronom i član viteškog reda Patrik Mur, čak ako se i otkrije da ispod „Evrope“ postoji čitav okean, ipak bi se kladio da su najveće šanse za otkriće života na Marsu. Naime, ova planeta se, zajedno sa Zemljom, nalazi u mogućoj „naseljivoj“ zoni u našem sistemu koja je definisana razdaljinom objekta od Sunca i količinom solarne energije koju od njega „prima“.
Kako je objasnila mr Nataša Stanić na predavanju o životu u svemiru, u okviru Naučnog kafea Britanskog saveta koje je održano u ovogodišnjem ciklusu, površina Marsa je danas očigledno bez vode, ali posmatranjem tla i tragova erozija zaključuje se da je na Crvenoj planeti nekada bilo vode u tečnom stanju. Jedno od otkrića letelice Spirit jesu tragovi vode u stenama na obroncima Kolumbijskih brda na Marsu. A ako je bilo vode, nije isključeno ni nekadašnje postojanje života na Marsu. Dosta debata na ovu temu izazvao je i meteorit ALH84001, na kome su 1996. godine otkriveni fosilni ostaci bakterije koja je navodno potekla sa Marsa.
Ako života na Marsu ipak nije bilo, nije isključeno da ga neće jednom biti – na Crvenu planetu bi mogao doći sa Zemlje. Naime, pojedini američki i britanski istraživači nadaju se da bi naseljavanje Marsa moglo da počne već 2100. godine i smatraju da je on za sada jedini koji bi, u daljoj budućnosti, bio podesan za kolonizaciju. Smela pretpostavka koja podstiče maštu.
Nacionalni pobednik takmičenja za najboljeg mladog komunikatora nauke „Laboratorija slavnih“ u Srbiji, Momir Đekić, student elektrotehnike iz Beograda, učestvovaće na Festivalu nauke u Čeltnemu i takmičiće se za pobedu sa temom o energetskoj efikasnosti i solarnim kolektorima. Ovo međunarodno finale održaće se 12. juna u britanskom gradu Čeltnemu.
Prošle godine na ovom međunarodnom takmičenju predstavnik Srbije Mirko Đorđević, student molekularne biologije, osvojio je titulu najboljeg komunikatora nauke. Kao i svake godine, „Laboratorija slavnih“ koja je inicijalno potekla iz Velike Britanije ima za cilj da podrži mlade naučnike, inspiriše publiku i popularizuje nauku.
U Srbiji British Council ovo takmičenje organizuje u partnerstvu sa Radio-televizijom Srbije i Erste bankom.
