Galae, Hijiras, Nadle, Vinkte, Sereri Pokote… Sve su to nazivi iz raznih vremena i prostora naše planete za ljude koji nisu ni muškarci, a ni žene, tj. jesu žensko, a u stvari – nisu, odnosno: jesu muško, a u stvari – nisu. To su osobe čiji su razum i nagoni zarobljeni u suprotnom polu. Od pedesetih godina prošlog veka, takve osobe se nazivaju transseksualcima.
Transseksualizam se definiše kao duboki osećaj dugotrajne nelagodnosti izazvane anatomskim polom i konstantnom željom za promenom fizičkih karakteristika uključujući i promenu genitalija u suprotni pol. Nije otkriven pravi medicinski uzrok transseksualnosti, ali je dokazano da ljudi sa ovim poremećajem imaju fiziološki mozak suprotnog pola. Time su propali svi pokušaji psihijatrijskog lečenja transseksualnosti.
Transseksualci su bili različito tretirani kroz istoriju. I kod Rimljana, Indijaca, Indijanaca i Kenijaca, oni su morali da se izbore za određeni društveni status. Nekima je uspelo, pa su tako Nadle – treći pol kod Navaho Indijanaca (pleme koje je živelo na severozapadu Sjedinjenih Američkih Država) – bile visoko poštovane. U Indiji su Hijirasi istovremeno i prezirani i cenjeni. Često su bili plaćeni da prisustvuju i blagosiljaju venčanja, da deluju kao duhovni i društveni savetnici, ali su takođe tretirani i kao manje vredni.
Uglavnom je kod svih transseksualaca u istoriji civilizacije postojao makar ritual odstranjivanja „pogrešnih“ genitalija. Tako su u Rimu muške Galae odsecale svoje penise i bacale ih na kućne pragove svojih sugrađana – kao ritualni čin. Pokućstva koja su primila te ostatke smatrali su ih za veliki blagoslov. Za uzvrat brinuli su se o ovim ljudima do njihovog oporavka kada su ceremonijalno primali žensku odeću i ženski identitet.
Danas se odstranjivanje, odnosno zamena genitalija radi na mnogo sofisticiraniji način. Prvo se započinje sa hormonskom i psihoterapijom. „Uslovi za to su da je osoba punoletna prema zakonima zemlje u kojoj se leči, da je upoznata sa dejstvom hormona i rezultatima hormonske terapije na njegov/njen društveni život i da ima dokumentovano iskustvo ‘stvarnog života’ u polu u koji želi da izvrši tranziciju i to u trajanju od najmanje tri meseca“, kaže doc. dr Miroslav Đorđević, predavač u Café Scientifiquu.
Nakon toga slede hirurške intervencije. Ukoliko su u pitanju pacijenti koji menjaju pol iz muškog u ženski, intervencije idu u pravcu feminizacije: vrše se operacije na glasnim žicama zbog dobijanja mekšeg, ženskog glasa, radi se korekcija crta lica, korekcija Adamove jabučice, augmentacija grudi upotrebom silikonskih implanta, liposukcija, uz druge hirurške procedure oblikovanja novog ženskog tela. Hirurške intervencije na genitalijama obuhvataju uklanjanje muških polnih organa i kreiranje ženskih genitalija.
Kod pacijenata koji menjaju pol iz ženskog u muški, obično se prvo uklanjaju grudi, kao simbol ženskog pola, a kasnije se i ženske genitalije menjaju muškim.
Za tranziciju iz jednog pola u drugi neophodan je timski rad psihijatara, psihologa, endokrinologa, plastičnih hirurga, ginekologa i urologa. Ceo proces može da traje najmanje dve godine: od razgovora sa psiholog do završnog „ulepšavanja“ kod plastičnog hirurga.
Nakon toga, danas Galae mogu imati poštovanje okoline, ali ono nije i zagarantovano kao nekad u Rimu. Konzervativna i neobrazovana društva transseksualnost još vezuju za mentalni poremećaj, za perverziju ili životni izbor. Zbog takvog stanja u društvima ogroman procenat transseksualaca ne doživi trideset godina, već se odlučuje na samoubistvo.
Prema nekim podacima među 12.000 muškaraca i među 34.000 žena postoji po jedna transseksualna osoba. Transseksualnost se može javiti u različitim životnim dobima pojedinca: i kod dece, i kod adolescenata i odraslih.
Od 2008. godine, i odluke Svetske zdravstvene organizacije da proglasi transseksualnost za bolest, pacijenti u Srbiji imaju pravo na besplatno lečenje ove bolesti. Za poslednje dve decenije, koliko se u Srbiji obavlja operacija promene pola, na taj komplikovan hirurški zahvat, odlučilo se stotinak stranaca i više od 150 žitelja Srbije. Beogradski stručnjaci za transseksualnu hirurgiju postali su je jedni od vodećih u svetu.
British Council, kao tradicionalni partner Festivala nauke, i ove godine podržava program naučno popularnih predavanja u sklopu svoje dugoročne strategije popularizacije nauke u Srbiji. Posetioci festivala će imati prilike da se sretnu sa zanimljivim predavačima i čuju njihova izlaganja na različite teme iz sveta nauke. Predavanja će se održavati u Studentskom kulturnom centru u periodu od 3. do 5. decembra. Među predavačima četvrtog beogradskog Festivala nauke naći će se i nekoliko finalista takmičenja „Laboratorija slavnih“ iz prethodnih godina – Tijana Prodanović, koja će dati odgovor na pitanje „Hoćemo li dočekati 2013?“, Jovan Aleksić, sa temom „Kako da sa lakoćom savladate slabijeg?“, kao i Momir Đekić, koji će održati predavanje pod nazivom „Kako sam digao ruke od sunca?“
