Praksa objavljivanja ranih i javnih uvida u urbanističke planove za vreme leta, u toku velikih vrućina i godišnjih odmora nastavila se i ove sezone. Dok su u julu i avgustu temperature prelazile 40 stepeni, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove objavio je 20 planova na rani javni i javni uvid, što potvrđuje već isprobanu taktiku isključivanja javnosti iz procesa planiranja stavljanjem planova na uvid tokom letnjih meseci. Iako smo se na trenutak obradovali kada smo videli da prostorni planovi za delove gradskih opština Surčin i Grocka predviđaju povećanje teritorije pod šumskim zemljištem, uvid u ostatak planova učinio je da nas dobro raspoloženje brzo mine. Naime, gotovo svi ostali planovi predviđaju potpuno ukidanje postojećih javnih zelenih površina, ključnih za adaptaciju grada na klimatske promene.
Zelena infrastruktura predstavlja mrežu međusobno povezanog zelenila koje pruža širok spektar ekosistemskih usluga, poput pročišćavanja vazduha i voda, podizanja otpornosti sredine na ekstremne vremenske uslove, stvaranja pristupačnih prostora za rekreaciju, odmaranje i društvenu interakciju. Dobro isplanirane trase drvoreda pružaju zaštitu od sunca i tako obezbeđuju prijatnije pešačko-biciklističke koridore, što bi moglo doprineti smanjenju automobilskog saobraćaja, pa samim tim i manjoj emisiji zagađivača.
Uprkos svim nabrojanim benefitima, čest je slučaj da se zelenilo koje se nalazi u obuhvatu plana tretira kao “neizgrađeno zemljište”. Razlog za to je što se takvo zelenilo ne klasifikuje kao zelena površina određene namene (park, šuma, zelenilo u priobalju reke itd.). Činjenica je da takvo zelenilo ne ispunjava određene usluge ekosistema, pa samim tim ne može biti razmatrano kao funkcionalan činilac zelene infrastrukture, štaviše, u nedostatku održavanja, predstavljaju pogodno tlo za razvoj invazivnih vrsta, koje donose više štete nego koristi. Ipak, betonizacija tih prostora, bez planiranja ikakvog udela uređenih javnih zelenih površina nije rešenje. Beograd trenutno ima tek 9 odsto javnih zelenih površina pa je veoma bitno da se “slobodni” ili “neizgrađeni” prostori pametno promišljaju, te da glavni cilj njihove transformacije bude povećanje fonda javnih zelenih površina u gradu.
Sa druge strane, postoji i zelenilo koje je kao takvo planirano i koje bi trebalo da bude strogo zaštićeno. Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda je izrađen upravo sa tim ciljem – da sačuva i unapredi postojeću zelenu infrastrukturu u gradu, te da predvidi nove javne zelene površine. Međutim, taj plan je prilikom usvajanja proglašen opcionim kada se sprovodi kroz izradu planova detaljne regulacije. Na taj način je ovaj plan potpuno relativizovan, pa ne iznenađuje što se pojedine lokacije planirane za šume ili parkove, namenjuju u komercijalne sadržaje, kao što je, na primer, slučaj sa Planom detaljne regulacije područja uz auto-put u Malom Mokrom Lugu. Ovaj plan potpuno ignoriše 23ha zelenih površina koje su PGR-om sistema zelenih površina predviđene kao šumsko zemljište, definiše ih kao “neizgrađeno zemljište” i planira njihovu transformaciju u privrednu zonu i komercijalne sadržaje.
Usvajanje plana sistema zelenih površina kao opcionog dovelo je i do toga da ljudi koji prepoznaju negativne efekte neograničene izgradnje stambeno-poslovnih kvadrata na račun zelenih površina, ostaju uskraćeni za argumentaciju prilikom učešća na javnoj raspravi te često dobijaju odgovor – da, šume jesu predviđene na toj lokaciji PGR-om sistema zelenih površina, ali taj plan nije obavezujući za investitore. Sve u svemu, ovakvo tretiranje plana dovelo je do toga da mehanizmi za bilo kakav oblik institucionalne borbe protiv degradacije zelenih površina u Beogradu praktično ne postoje. Sa druge strane, uvid u primedbe na urbanističke planove koje su samoorganizovane lokalne inicijative uputile nadležnim institucijama tokom trajanja ranih i javnih uvida, a oko kojih su se konsultovali sa našim kolektivom, jasno ukazuje na to da su građani najosetljiviji na planska rešenja koja ugrožavaju zelene površine. Zanimljivo je da je na perfidan način građanima izbijen iz ruku jedan od retkih jakih argumenata koji bi mogli da koriste u javnim raspravama, pa se pitamo da li je gradska uprava uopšte zainteresovana za javni interes i kada će to da pokaže.
Autorka je članica kolektiva Ministarstvo prostora
Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo kolektiv Ministarstvo prostora i on ne odražava nužno stavove Evropske unije. Projekat se realizuje u okviru projekta “EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva.
