Izmene Zakona o obrazovanju
Skupštinski odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatio je u utorak 25. septembra izmene Zakona o visokom obrazovanju. Prema oceni resornog ministra Žarka Obradovića, izmene donose nekoliko dobrih rešenja za studente univerziteta u Srbiji i fakultete. „Predlog izmena zakona daje mogućnost studentima koji ove godine budu imali 48 bodova na tekućoj godini studija da upišu narednu školsku godinu“, rekao je Obradović. Obradović je na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo istakao da su u izmenama Zakona učestvovali rektori svih univerziteta u Srbiji i predstavnici studentskih organizacija. „Zakon je predvideo da 2013. broj bodova za upis naredne godine studija bude 50, i da 2014. i 2015. bude 60 bodova“, rekao je Obradović. Prema predlogu, od iduće godine će se smanjivati broj ispitnih rokova sa šest, na pet, odnosno četiri. „Postoji saglasnost unutar akademske zajednice da treba povećati broj bodova i smanjiti broj rokova“, istakao je Obradović. Skupština Srbije trebalo bi danas na novoj vanrednoj sednici da razmotri izmene Zakona o visokom obrazovanju.
U evropskom društvu
Konferencija akademija strukovnih studija primljena je u Evropsku asocijaciju univerziteta primenjenih studija (Eurasche), što će biti ozvaničeno 13. oktobra u Belgiji, izjavila je za „Danas“ Ružica Stanković, predsednica ove konferencije, koja okuplja 47 državnih i 18 privatnih visokih škola u Srbiji. Članstvo u ovoj organizaciji će omogućiti našim studentima da upišu master strukovne studije na evropskim visokim školama, lakšu nostrifikaciju diploma, kao i brojne olakšice domaćim profesorima za učešće na međunarodnim skupovima. „Na visokim školama u Srbiji ne postoje master programi strukovnih studija. Imamo osnovne i specijalističke studije i tu se završava školovanje naših studenata. Očekujemo da će izmenama Zakona o visokom obrazovanju biti rešeno ovo pitanje“, rekla je Stankovićeva.
Dvojezično u vrtićima
U okviru projekta „Uvođenje dvojezične nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama obrazovanja na teritoriji Vojvodine“ ove godine odškolovana je prva generacija bilingvalnih vaspitača, učitelja i profesora. „Imamo polaznu grupu od 25 mališana, koji pohađaju bilingvalno odeljenje. Zahvaljujući nastavi u vrtiću deca su kasnije spremna da se upišu u bilingvalna odeljenja osnovne škole“, rekla je za „24 sata“ Slavica Bijeljac, pomoćnik direktora PU „Radosno detinjstvo“. Nastava na dva jezika može maksimalno da obuhvata 45 odsto ukupnog fonda časova, a nastavnici moraju da imaju položen B2 nivo engleskog jezika. Po zakonu bilingvalna nastava treba da se održava na maternjem i jednom od evropskih jezika. Za početak, usvojen je program na srpskom i engleskom, a nastava se sprovodi po Kembridž programu.
Obrazovanje i demokratija
U Beogradu je 21. i 22. septembra održan skup „Obrazovanje i demokratija“, u organizaciji Fonda za otvoreno društvo i IP Fabrika knjiga. Na skupu je bilo reči o obrazovanju i javnom interesu, obrazovanju posle moralnog pada, (ne)uključenosti Roma u obrazovni sistem, javnoj sferi kao obrazovnom prostoru i drugim temama.
„Obrazovanje treba da podigne stepen znanja da bi društvo išlo razvojnom putanjom i da bi naredne generacije imale uzor kako da doprinesu razvoju zajednice, a mi kao društvo da doprinesemo razvoju demokratije“, istakao je državni sekretar u Ministarstvu prosvete Muhedin Filjuljanin. Ipak, u čitankama i udžbenicima istorije i danas se mogu naći sporne i ispolitizirane interpretacije ratnih događaja tokom devedesetih i odgovornosti Srbije u svemu tome, ali i različitih tumačenja drugih osetljivih događaja. Jedan od razloga za to je još nedovoljno suočavanje sa nasleđem prošlosti, rekao je za Radio Slobodna Evropa Nenad Dimitrijević sa Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti: „Demokratski angažman nema uslova za uspeh ako ne bude praćen kritičkom refleksijom onoga što nam se događalo i kakav je bio naš odnos kao pojedinaca i našeg društva prema tim događajima. Kako zbog nas samih, tako i zbog onih koji su bili meta zločina. Ovladavanje prošlošću pretpostavlja suočavanje sa sopstvenom istorijom i aktivno traganje za alternativnim vrednostima“, kaže Dimitrijević.
